Topla preporuka

U moru turistickih agencija i tzv. web trazilica ipak nije lako naci najpovoljniji let. Mi smo zadnjih par dana aktivno trazili najjeftinije avio karte za USA i kontaktirali dosta agenata i agencija i dobili puno ponuda. Posto smo resili da nasa USA destinacija bude Atlanta, Georgia, sto je dalje nego New York, Chicago ili DC u startu smo hteli let sa samo jednim presedanjem. U tom slucaju bi krenuli oko 6-7h i u Atlanti bili vec do 15h po lokalnom vremenu, ali... nama je cena bitan faktor tako da smo ukapirali da ako uzmemo let sa 2 presedanja, jedno u Evropi i jedno u States (NYC, Chi, DC), krecemo oko 10-11h i u Atlantu stizemo tek u ponoc ali stedimo za 2 karte minimum $600. Nama ta suma dosta znaci tako da smo se za takav duzi let opredelili. Naravno, sve zavisi gde i kada putujete, dan-dva pre ili kasnije vam mogu doneti veliku razliku u ceni tako da smo i mi svima dali opseg od 7-8 dana za pronalazak najbolje varijante.

Ubedljivo najbolju ponudu smo dobili od agencije Sky Center iz Nisa tako da cu ih od srca pohvaliti ovde i svima toplo preporuciti!

Sky Center

7. Juli br.7, Nis

www.skyini.com

tel: 018/515-999

fax: 018/515-020 i 018/515-021

sky@ninet.co.yu

Osoba sa kojom smo kontaktirali i koja nam je sve sredila je Gordana Marjanovic i ona nam je rekla da joj se mozemo javljati i iz inostranstva na mail da bi dobili njenu ponudu za koju god destinaciju smo zainteresovani.

Mi smo se opredelili za sledecu varijantu:

-----Beograd - London (JAT)

-----London - Washington DC (United Airlines)

-----Washington DC - Atlanta (United Airlines)

i to zadovoljstvo ce nas kostati svega 38.000 rsd tj. 400€ ili $510 po osobi, naravno u jednom pravcu ;)

Dobrociniteljke

Jutros smo malo preturali po garderobi i pricali sta bi ko nosio u USA, sta bi kome dali i tako to. Onda je Iva zakljucila da ima dosta garderobe koju je prerasla ili ona ili moda i bas iz tog razloga ne bi je nikome davala a mora je se resiti. Palo nam je na pamet da sve to odvojimo i odnesemo u crkvu jer verujemo da ljudi kojima je potrebna takva vrsta pomoci svracaju do crkve a ima i onih koji pomazu u poslovima u i oko crkve pa moze i njima posluziti. Dosla je i Tina tako da su njih dve to odvajale, slagale i pakovale. Na kraju su to bile dve vece kese pune cistih, celih i slozenih stvari. Tinica je ponela sanke pa su resile da to sankama odvuku do najvece crkve u Nisu, Saborne, koja je na 2 minuta od nas. Bas sam ih i slikao jer se vidi da su bile srecne sto ce bar na taj nacin pomoci nekome jer mnogi to jednostavno bace u kontejner ili ostave pored.

Ja sam ih cekao kuci i kad su se vratile moram priznati da me je prica malo razocarala. Kada su dosle do crkve Iva je otisla tamo gde se pale svece i pitala zenu koja skuplja dogorele gde ili kome da da ono sto su donele. Ova je ne bas zainteresovano pogledala i rekla da ne veruje da oni tako nesto rade i uputila na neku popadiju koja je potvrdila da oni nemaju praksu da skupljaju stare stvari i da ne zna kome moze da ih da - a da odnesete do crkve Svetog Nikole... mozda oni skupljaju - rece ona. Ne znam da je izvukla 1.000 din. i rekla da time hoce nekome da pomogne dal' bi i to odbili?

Kako god, na ulazu u crkvu su prosile 2 ciganke tako da su pitale jednu od njih treba li joj mozda nesto zenske garderobe na sta se ova odusevila i rekla da ima devetoro unucica kojima ce dobro doci. Naravno, htela i ova druga ali starija je zgrabila obe kese kao da su prazne i zbrisala.

Eto, ipak je akcija uspesno zavrsena, ono sto nama nije trebalo dobio je neko kome ce sigurno dosta znaciti, pa neka u zdravlje nose.

Run fatboy, run!

Nista bolje za uvod u ovaj post od sledeceg trailera:


Vec neko vreme sam bez posla, pozavrsavao sam sve stvari koje sam mogao i svuda sam isao pesice i dolazim do faze u kojoj nemam vise fizickih aktivnosti. Uz sve to sam se nakon svih zimskih desavanja dodatno ugojio i ponovo nabio ~90Kg, a gde je 90 tu je i 100 :)

Iz gore navedenih razloga (a i jos kojih) ja resio da ukljucim rekreaciju. Na prvom mestu je trcanje sa kojim sam jutros krenuo. Kada sam zadnji put trcao bilo je to samo radnim danima, vikendom, praznicima i po kisi ne. Tada sam za 100 dana skinuo 10Kg. Sada sam resio da trcim svaki dan, za pocetak oko 2Km, odmah posle dorucka. Nakon trcanja idu vezbe razgibavanja, one iz vojske, pa tusiranje i ogromna casa Cedevite ili Multivite. Malo zezanja bucicama i zig-zag sipkom, malo trbusnjaka i sklekova. Planiram i uvodjenje plivanja i mozda teretane ali to je jos u razmatranju. Veceru iskljucujem, prestajem na neko vreme da pijem gazirano i pivo, dorucak i rucak ostaju normalni. Prvih par dana se provedu u upalama ali sto je veca upala to se ja vise forsiram da "prebolim" od jednom sve. Najgore je pred trcanje kada me strasno mrzi ali posle svega je osecaj predivan, najozbiljnije.

Zabelezio sam i trenutnu tezinu, posto kod svakog coveka ona varira u toku dana cak i po par kila ja sam se izmerio jutros kada je tezina najmanja i upisao 88.5Kg (uvece imam preko 90). Kada se opet budem merio da bih video pomak u kilazi bice isto pre dorucka.

p.s. Iva ce mi se pridruziti u trcanju za neki dan a najverovatnije ukljucujemo i bazen :)

Neizbezna birokratija

Upravo se vratih iz jos jedne birokratske avanture. Naime, posto sam dobio otkaz pre izvesnog vremena morao sam da vratim i zdravstvenu knjizicu a rasmisljao sam da bi bilo fino da odradim jednu generalku pred put. Uzmem ti ja tako overenu radnu knjizicu i resenje o prestanku radnog odnosa i krenem proslog cetvrtka (jer sredom ne rade sa strankama) na Biro za zaposljavanje. Iznenadilo me kada sam video da imaju puno nekih novih saltera i svi rade!? Pitam ja lika na informacijama gde trebam da idem i on mi rece bilo koji od 5-6 pomenutih saltera. Ja sad resim da upotrebim svoju moc rasudjivanja i ostale intelekte :) te krenem da odmeravam salterske radnike s ciljem da utvrdim u koji red da stanem tj. koji mi od njih najsposobnije deluje da bih sto pre zavrsio. Preskocim sve "devojcice" kao neiskusne i jednog pozera koji ocigledno radi zenski posao i stanem u red kod iskusne gospodje za koju sam pretpostavio da svu tu birokratiju u malome prstu drzi... a ima ih jos 9 ako taj mali zakaze :)

I cekam ja tako, cekam... a ova ne da nesto ne zna - nego pojma nema o onome sto radi! Jedan deo koji sam zapamtio vezan za momka koji je bio ispred mene:

"Eeeej Cale (obraca se drugoj salterusi), kako bre ovde nema Elektronskog Fakulteta!?
"Kako nema? Pa spusti onu listu obrazovanja i nadji ga."
"Ma nema bre, dodji da vidis ako ne verujes!"
"Dobro (okrece ova ocima), kucaj samo sifru 8010."
(kuca ova sifru...) "Ma Cale bre, pa ovo Elektrotehnicki Fakultet!"
"Pa to ti je to."
"U bre, a ja trazim Elektronski hihihihi..."

E da nije smesno bilo bi zalosno! I tu se ja setim onog snimka "Mica Ubica - divlja salterusa" sto je napravio Micko Ljubicic (bivsi clan Indeksovog Radio Pozorista). Skoro smo ga Iva i ja slusali i valjali se od smeha :))))))))
Ne mogu da odolim, moram da ga zakacim ovde:

Srecom oslobodio se susedni salter te ja uskocim tamo, popunim neki obrazac i dobijem sta da nosim u sobu 31 a uz to dobijem i neku gomilu papira da popunim pa da se javim na neko grupno informisanje 25. februara, mora da je to vid grupne terapije gde hoce da mi isperu mozak, hmmm... Odem ja u 31 i tamo dobijem uputstva sta mi jos fali, overene kopije radne knjizice, jos neki papir od bivseg poslodavca, neki listing... Dok sam ja sve to prikupio dodje vikend.

Juce kazem fino bi bilo da to zavrsim u ponedeljak rano, krenem do opstine za overe, naravno, morao sam da se vracam jer nisam iskopirao sve sto treba ali nema veze i tako sam slobodan kao penzioner pa mogu da se setkam. Zavrsim sve i krenem do Biroa ali ne dalje od vrata na kojima je pisalo:
Danas ne radimo zbog havarije na elektricnim instalacijama.

Odmah mi je pala na pamet ona salterusa od pre par dana (Elektrotehnicki ili Elektronski) pa rekoh sada kada je videla da postoji i pojam Elektricni sigurno je rekla "Joj zajebane igre!" i vratila se kuci da razmisli o svemu :)

Znaci... opet sutra. I tako dodje i to sutra tj. danas i odem ja na Biro, vrata otvorena, ima struje, zivo unutra. Medjutim na spratu red od njih 15, naravno samo ispred broja 31.
Taman sam hteo da se okrenem i ostavim sve za sutra ali vidim svuda naokolo ona obavestenja da ne rade sredom sa strankama. E onda sam resio da sacekam koliko god bude to trajalo, bilo je i tu dosta dogodovstina, klasicnih ulazaka preko reda, svadja, psovki iz svih krajeva i sl. Posle skoro 2 sata zavrsio sam sve ali jos nista nisam uradio po pitanju zdravstvene knjizice, e to se zavrsava u Socijalnom... nisam mogao vise, trebace mi jos nedelju dana da i to zavrsim... drugom prilikom.

Ispovest bivseg pusaca... :)

He he he... nekada daaavno i ja sam bio pusac. Propusio sam odmah posle osnovne skole i to je trajalo citavih 18 godina. Takav sam strastveni pusac postao da sam cim se probudim morao prvo da zapalim jednu da bih uspeo da se iskasljem i otvorim oci. Svestan sam bio da mi strasno smeta ali sta da radim kad sam obozavao cigarete.
Naravno, ne secam se svojih pusackih godina sa gadjenjem jer mi je bilo super ali mi je jos draze sto sam prestao.

Za tih 18 godina promenio sam nekoliko "modela", kada sam propusio i posao u srednju skolu pusio sam cigarete za koje i sada tvrdim da su bile u samom vrhu - Sarajevsku Drinu. Obozavao sam je i ostao sam joj veran sledecih par godina tj. dok se god mogla naci na ovim prostorima. S vremena na vreme bih se pocastio (ipak je bio dosta skuplji) nekom paklom Sarajevskog Marlbora koji je uz gornju Drinu za mene tada drzao tron kvalitetnih duvana. Bond je bio siroko u upotrebi tih godina ali ja ga nikako nisam voleo.

Sledeci mi je bio Lucky, tu moram da naglasim da je po meni najkvalitetnija i najlepsa cigareta svih vremena definitivno Lucky bez filtera! Ko ga je ikada probao sigurno zna o kojoj aromi pricam, i posle toliko godina ja se secam njegovog mirisa. Iz nepoznatih mi razloga uvek je bio problem naci mali Lucky kod nas u prodaji tako da sam koristio svaki odlazak preko da ga kupim na Free Shop-u. Kad nije bilo malca bez filtera dobri su bili i Lucky King Size i 100's.

Posle Lucky-jevih godina doslo je vreme Marlbora, omiljeni mi je bio Light 100's, "zlatna stotka". Fina cigareta, dosta skuplja od mnogih ali daleko od najskupljih. Crvenu stotku nikako nisam voleo, nije mi se svidjala i mislim da u zivotu nisam ispusio ni jednu celu paklu. Ali nisu svi isto gledali na Marlboro, bile su tu "cetvorke", "petice", "karbon"... taj mi je oduvek naziv bio najsmesniji jer su neki smatrali da je Marlboro karbon specijalna pakla koja se nadje jedna do maximum 2 u boxu, kvalitetniji i jaci, a u stvari to je bila pakla na kojoj se nalazilo random upozorenje da duvanski dim sadrzi carbon monoxide i da je stetan kao i ostali. Evo, bas sam nasao divan tekst na Vukajliji koji verno opisuje taj fenomen pa cu ga preneti:

Fenomen koji se javio tokom sankcija kada su se cigarete više prodavale na ulici nego u trafikama. Elem, tada je, iz nekog nepoznatog razloga, posebno bio cenjen takozvani Marlboro Karbon koji se ni po čemu drugom nije razlikovao od nekog drugog Marlbora osim što je na pakovanju imao upozorenje :Cigarette Smoke Contains Carbon Monoxide. Zašto je bio više cenjen, ni danas mi nije jasno???

Kupac: Jel' imaš Malboro?

Ulični prodavac: Ima.

Kupac: Jel' ima Karbon?

Ulični prodavac: Nema, samo Risk i Komplikate.

*********************

Surgeon General's Warning: Smoking causes lung cancer, heart disease, emphysema, and may COMPLICATE pregnancy.

Surgeon General's Warning: Quitting smoking now greatly reduces serious RISKS to your health.

Surgeon General's Warning: Cigarette smoke contains CARBON monoxide.

Par godina je u igri bio Classic 100's, po meni dobar odnos cena-kvalitet a onda se ponovo u nas dom uselio Marlboro :) Ovaj put King Size i to na box. E to je bio pocetak kraja... cim krenes da kupujes cigarete na box odmah dolazi do povecanja broja ispusenih cigareta dnevno jer uglavnom uvek imas novu paklu pa ne moras da se cimas do trafike i sl. Cak smo kupili ja mislim 20 boxeva da bi dobili bolju cenu... tamanili smo ih kao cokoladice... sve do predzadnje pakle, ja sam se svako jutro budio kao da sam prespavao u kotlarnici, non-stop sam kasljao, bolela me pluca, srce me probadalo i kad sam dosao do te zadnje pakle kazem Ivi da vise necu da pusim, ne na mesec dana kao sto sam nekada imao obicaj nego za uvek!

I da bih bio jos jaci karakter ostavicu tu zadnju paklu neotvorenu! Tako je i bilo... napisem ja na njoj flomasterom datum kada se sve to desilo i jos je cuvam. Sutra ce biti pune 2 godine. Ono sto mi je posebno drago je da mi se u tome i Iva pridruzila, kako bi mi rekli better ever then never, tako da je njoj danas 4 meseca nepusackog staza :)


Ja za ove 2 godine nisam dim povukao, niti planiram osim jednog izuzetka ;) Za nasu svadbu decembra meseca, ja sam imao jos 3 cigare (tompusa) koje sam godinama cuvao pa rekoh - steta da se bace :) Miketu (koji nije pusac) i kumu Dejanu dam po jednu La Habaneru a ja uzmem Cohibu i udri... 2 sata bez prestanka :)))))))))