Veselinovica kutak

Nemi film

2010-10-08T23:16:00.006+02:00

Nemi film ima neku svoju draz pa tako verujem da ce i ovaj post bez slika imati nekog efekta, mozda bi ga mogli nazvati - coravi post.
Opet smo imali duzu pauzu nego sto sam ocekivao ali to je, verujem, posledica velikog obima desavanja i brzog zivota koji se ovde zivi. Svo raspolozivo vreme gledamo da sto isplativije iskoristimo tako da za razonodu i rekreaciju bas i nemamo neki veliki luft (jel to bese nemacka rec!?). Kad' sam vec strane reci spomenuo cek' da iznesem jedno zapazanje, hehehe, kao mali nije mi bilo jasno zasto se moja omiljena jabuka zove "Zlatni Delises"... i izgleda da sam bio mali (i neobavesten) 35 godina jer sam tek prosle godine primetio ovde u Americi tu istu jabuku samo se zove "Golden Delicious" sto u prevodu znaci -Zlatna slatka- a ovo DELICIOUS se cita bas tako - DELISES :) He, he, ala smo ti mi Srbi pametni, pola prevedemo a pola ostavimo kao misteriju, ili mozda ipak ostaje pitanje - Ko je kome ovde ukrao jabuku?

Eto, ne pisem vise cesto a sada ne znam sta bih pre. Toliko toga se izdesavalo ne samo u zadnja 2 meseca vec u zadnjih godinu dana i sve je cekalo neki svoj red da se objavi - pa na kraju nista! I nas kucni ljubimac guster i Da Vinci izlozba i muzej dinosaurusa i "tiha aukcija na vodi" i... svasta :( Pa sta da radim, neka ceka jos ;)

Ono cime smo najvise okupirani je, naravno, sredjivanje i opremanje kuce. Uselili smo se mi jos onda, ubrzo posle kupovine da ne bi uzalud placali i kiriju tako da smo sada "svoji na svome". Osecaj je neverovatan, otvoris vrata (bilo prednja il' zadnja :)) a ono tvoje, zakoracis u dvoriste - i ono tvoje, novine ispred praga bacio raznosac novina - e to nije moje, komsijino, al' kad je vec tu daj da vidim sta pise ;)
"Dobro jutro komsija, sta ima?" - "Zdravo komsika, kako hrizanteme?" ... i tako to, ma kazem ja, neopisivo, specificno i sto je najvaznije lepo i prijatno.

Da, puno toga smo sredili ali nista nije 100% zavrseno jer uvek ima necega sto je uslovljeno onim sledecim. Ali bitno je da sve ide po planu, uspesno je svaki projekat do sada zavrsen. Nema slika bas iz tog razloga jer nista nije skroz zavrseno.

Onaj veliki javor ispred kuce smo isekli pre 2-3 nedelje pa kad izvucemo panj i korenje posadicemo nesto drugo, cvetno. Ali tada cemo vec preci na spoljasnost kuce i dvorista sto ce biti novo poglavlje koje zahteva puno rada da bi bilo onako kako zelimo.

Sto je najvaznije nismo se olenjili sto se rada tice ali smo se dosta zamorili i neophodan nam je odmor da bi ponovo napunili baterije. To krece od sutra - cim Iva zavrsi posao krecemo njenim kombijem (ubice me sad, hehehe) za Floridu. Provescemo par noci u Orlandu da bi se posle 30 i kusur godina najzad uzivo sreli sa najdrazim nam likovima iz detinjstva: Mikijem, Siljom, Pajom, Plutonom... da, da - Disney World! Bas me briga, detinjasto ili ne to mi je velika zelja i za 2 dana ce se ostvariti :)))

Iz Orlanda sledece nedelje idemo za Miami gde se ukrcavamo na brod i krecemo na divno krstarenje. Prvi dan cemo provesti na Key West-u, ne zbog Nick Slaughter-a ili one zenske vec cisto radi uzivanja ;) Odatle idemo na Bahame (Bahamas) i narednih nekoliko dana provodimo u raju na zemlji... ahhh... Krstarenje ce se zavrsiti ponovo u Miami-u a onda krecemo nazad za nasu Atlantu ali idemo preko West Palm Beach-a i kopnene tacke Bermudskog trougla - Fort Lauderdale-a.
Ha - vidite kakav zaplet, Miki, Silja pa uzivanje za odrasle ;) U tome je i poenta ovako zamisljenog odmora, probali smo da sami izreziramo nesto sto ce nas malo opustiti i odmoriti.

Odoh ja da se pakujem za sutra a sad' ce i Iva s posla, htedoh reci - od frizera, nije jos ni kupaci spakovala ali vazno da joj je frizura na mestu! (e sada ce sigurno da me ubije ;))

Kako ovo nazvati... aj'd: IZJAVA

2010-08-15T16:44:00.007+02:00

Ovim izjavljujemo da ovaj blog ne oslikava nase imovinsko, materijalno, duhovno, psihicko... niti bilo koje drugo stanje. Niko nema prava da na osnovu teksta koji je ovde procitao zakljucuje ili bilo kako tvrdi bilo sta o nama. Nista od ovog teksta se ne moze upotrebiti na sudu ili bilo kako drugacije u nasu ili protiv nase koristi.

Svi tekstovi ovde su proizvod nase maste i volje i mogu biti realni, nerealni, istiniti ili ne. Ne mesamo se drugima u zivot tako da isto ocekujemo i od svih ostalih. Ovo se odnosi na familiju i prijatelje, poznate nam i nepoznate, voljene i ne... NA SVE!

Na blogu se ovime nista ne menja ali mislimo da je pravo vreme da izjavimo ovako nesto da bi sebe postedeli nekih neprijatnih i nezeljenih situacija.

Ivana i Igor Veselinovic

Kad' Veselinovice krene... bas krene :)

2010-07-15T22:45:00.009+02:00

Eto, kad' hoce ono hoce, dok mi ovde bijemo po jednom frontu u Srbiji nasi burgijaju gde se moze. Moja baka Olga, od sada poznatija kao "Baka Stotka" u petak 12. jula izvukla 100 evrica iz Press-a!
Radost tol'ka bila da se sve do Amerike culo a onda najavili se novinari da dodju da je slikaju. E tu frku mogu da zamislim - a sta sad da obuce, gde da sedne... a frizura!? I na kraju u novinama izasla baka lepa kao devojcica ;)
Evo i dela njenog intervjua: "Ne znam šta da vam kažem... Iznenadili ste me do neba! Ovo mi je prva nagrada koju sam osvojila u životu. Novca nikad manjka (nemoj tako bako, valjda - nikad viska), a sa ovih 100 evra ću uplatiti banju i uživati nekoliko dana odmarajući se. Inače, Press sam kupila u „Maksiju" i kada sam kod kuće otvorila kupon nisam prosto verovala u svoj dobitak. K sebi sam došla tek kada su mi potvrdili dobitak u kol centru..."
Pa cestitamo! Sta jos da ti kazem bako... 10% za ovu reklamu ;)

E sada, dal' je koincidencija ili ne ali meni u isto vreme stize sledeca slika koja nas je sokiralaMoga tatu nasli kako visi u nekom bunaru u okolini Nisa, kazu kad' ga izvukli culi samo kako ponavlja: "A ja kupujem tri press-a dnevno... tri press-a dnevno... tri... I NISTA!"

Jeste l' culi kumo, verujte bez sale...

2010-07-13T22:11:00.006+02:00

...otvara se skola za pacice male :)Da je nas cika Jova Zmaj svojim biciklom ikada naisao na ovakav saobracajni znak verujem da bi se zbunio, prava ilustracija njegove "Pacije skole".
Listao sam memorijsku karticu telefona i naisao na ove slike koje sam uslikao pocetkom proleca pa rekoh da podelim s vama :)
Kada sam prvi put video ovakav znak rekao sam "E pazi da ovde ne prelaze ulicu patke!" Ali... kakve greske... pre par meseci naletim bas na nesvakidasnje pesake, mislim, nisam bas naleteo na njih - ukocio sam na vreme.Dve patke lagano prelaze ulicu, bez ikakve zurbe. Uputile su mi po jedan pogled i laganim korakom nastavile dalje. Ja sam se prvi put nasao u takvoj situaciji a one ocigledno navikle na to, niko ih ne juri, gadja, maltretira, lovi... hehe... pomislih ja "Aj' tako u Srbiji!"
Nedelju-dve nakon toga na moje iznenadjenje jos jedna slicna situacijaali ovoga puta dve kanadske guske. Ovakvi prizori su zaista divni, bar meni jer jako volim zivotinje. To je ono sto smo Iva i ja primetili u pocetku, ovde covek zaista postuje prirodu i zivotinje. Nalazimo se u ogromnom gradu a svuda oko nas su jeleni, rakuni, zecevi, oposumi, veverice i svakojake ptice, divno.
E sad, nisam ja neki strucnjak za patke ali skontao sam nesto, u rano prolece patke i guske se "muvaju" i setkaju naokolo... i setkaju... i setkaju... i onda negde krajem aprila - pocetkom maja snose jaja (valjda od onog silnog setkanja, sta ja znam ;)) i zatim, logicno, imaju male pacice/guscice. Tada se mogu videti kako prelaze ulicu bas kao na znaku, trckaju za mamom ili tatom onako mali trapavi.
E za tu fazu bi trebao da postoji poseban znak upozorenja: "NE DIRAJ PACICE!" Ko je ikada krenuo da podeli neznost sa malim pacetom ili guscetom zna kako njegovi roditelji reaguju na to! Ovo progovara moje iskustvo koje se jasno seca kako sam pre 30-tak godina bezao kroz visoku travu i urlao dok me je gusan jurio i kljucao jer sam hteo da se poigram sa njegovim malim guscicima! Da moj tata nije priskocio u pomoc verujem da danas ne biste citali ovaj blog (ih, velike li stete).
TATA, HVALA TI :)

Mala kuca na severu juga

2010-07-08T05:21:00.007+02:00

Cek' da se i malo ilustrujemo, znam ja kako treba, pa da stripovi nemaju slike nikada ih u ruke ne bih uzeo ;)He... nije ko iz Dinastije, a? Al' za nas vala jeste! :)
Nasa je prva s desna tako da nam pripada i ovaj travnjak pored. Ispred se ne vidi parking, pa je onda kao mala basta sa ovim javorom koga vec planiramo da maknemo i zasadimo neko drugo, manje drvce.Iza kuce je drvena terasa i dvoristance koje se ne vidi a treba ga malo ocistiti od korova i srediti kao i sve ostalo. Ona desna vrata su od dvorisne prostorije u nasem jeziku poznate kao supa.
Unutrasnjost kuce - u prizemlju je kuhinja, prostorija za ves masine, ostave u kojima su centralni bojler, gasni kotao za grejanje i centralna klima, toalet i dnevni boravak koji ima ona dupla staklena vrata ka terasi.
Pored dnevne sobe su stepenice za sprat a gore spavaca soba sa onim... (kako sada da ga prevedem)... ajd' - garderoberom u koji se ulazi :) i svojim kupatilom, zatim jos dve sobe i jos jedno kupatilo. Raspored prostorija nam se jako dopada i u odnosu na povrsinu dosta je funkcionalan.
Postavljam i sliku dela naselja iz pticije perspektive tek da moze malo bolje da se zamisli. Crvenom bojom je uokviren nas plac.
Uz kucu smo dobili kuhinjske elemente sa sporetom i masinom za sudove, sve ostalo je prazno ali i to menjamo da bi uklopili svu kuhinjsku tehniku. Radimo sve podove, plocice, parket i tepihe a nakon toga krecenje, opremanje i za dve-tri nedelje useljenje. Spoljasnjost kuce i dvoriste dolaze na red nakon useljenja.

E to bi bilo to onako na prvi pogled. U nekom od narednih postova bice slika onoga sto sada sredjujemo. Trenutno je u kuci pravo malo gradiliste, radimo punom parom, cak sam i ja ostavio drugi posao da bih se posvetio nasem novom kutku. Imamo majstore za plocice ali za postavljanje parketa, krecenje i mnoge prepravke i popravke Majstor Iva i ja bicemo glavni ;)

4. Julski veliki post :)

2010-07-04T19:40:00.005+02:00

E pa zdravo svima! Ovde kod nas je sada veliki praznik, 4. Juli - Dan nezavisnosti. Svi su srecni, veseli, ponosni... a moram vam reci da se i mi bas tako osecamo. E sada, razlog tome nije sam praznik i njegovo znacenje vec nas licni uspeh u ovoj, do skora novoj nam zemlji. S ponosom objavljujemo...
KUPILI SMO KUCU!!!
Ne, ne onu malu cupavu sto laje vec pravu pravcatu kucu (sa mekim c ) - za stanovanje :)
E sada spustamo maske i objavljujemo pravi razlog zapostavljanja bloga. On je bio jedna od nasih zrtvi zarad veceg cilja. Sve je ovo bio deo jednog velikog plana za koji smo znali samo nas dvoje, to je u mislima krenulo odavno ali postalo je malo realnije pocetkom ove godine. Januara smo krenuli da se raspitujemo kako se ovde trguje nekretninama, koji su tipovi vlasnistva, rizici, prednosti, prevare...
Tada smo u startu poceli da udaramo u razne zidove i negativne odgovore tipa: "Ma kakva kuca, pa vi samo sto ste stigli! Niko vas za ozbiljno ne uzima."
E onda smo resili da se stvarno potrudimo, da krenemo da radimo (samim time i zaradjujemo) jos vise ali da nikome o tome ne pricamo. Tako je i bilo...

Radili smo jos vise, spavali jos manje, kontak sa familijom i prijateljima se skoro skroz izgubio a i kada smo se culi sa nekim pazili smo se da se ne izletimo nesto o nasem novom planu. Sve je trebalo pre da se zavrsi i probali smo da kucu kupimo pre martovskog odlaska za Srbiju ili bar odande ali neke stvari su krenule nizbrdo ali smo iz tog promasaja ustali iskusniji i jaci. Vise o tome cu u nekom od sledecih postova.

Sada malo o kuci - ono sto je veoma bitno je da smo kupili kucu i plac na kome se ona nalazi (mnogi ovde ne znaju da i ako kupe kucu nisu samim time vlasnici zemlje) tako da smo sada vlasnici jednog dela Amerike, mali korak za covecanstvo ali ogroman za nas :) Ceo plac je nesto preko 4 ara, na njemu je kucica na 2 sprata sa ukupnom korisnom povrsinom 110 m2, cetiri sobe, tri kupatila, parking za cetiri vozila, mala basta ispred, dvoriste iza i pored kuce.
Nalazi se u divnom delu severne Atlante - Roswell, naselje se sastoji od tzv "gradskih kuca" (townhouse, townhome) sto su u stvari grupe od po 4-6 spojenih kucica ali svaka se od sledece razlikuje, bas kao na ovoj slicici iznad. Nasa je pocetna (ili krajnja) tako da samim time ima dodatno dvoriste pored jedne strane kuce.

Zvanicni vlasnici smo postali 24. juna i cim smo izasli iz advokatske kancelarije poceli smo da sirimo glas po Srbiji :) Zaista NIKO nije ni pomisljao da ce to biti vest a onda su krenule iznenadne radosti (i dalje u neverici) sa logicnim pitanjima: Kako sada pa to!? Ma vi nas lazete! Samo se salite, jel da? A jel sad' u Americi 1. april ;)

Kucica je izgradjena 1984. i u finom je stanju ali resili smo da je kompletno renoviramo pre nego sto se uselimo. Useljenje smo planirali za oko 3 nedelje a do tada moramo da zavrsimo plocice u kuhinji i 3 kupatila, tepihe od zida do zida na spratu, parket u dnevnoj i hodniku... i jos ko zna koliko drugih "sitnica".
Ne mogu da opisemo nasu srecu i euforiju, ovo je ipak jedan dobar film, onaj pravi - americki ;)

Sutra pustamo neke slike, ovo je samo da otkrijemo najnovija desavanja koja oznacavaju novu etapu naseg zivota.

Aj' budite nam srecni i veseli i ako mozete oprostite tromesecnu pauzu :)

Zar vec pocela druga!?

2010-04-08T21:20:00.006+02:00

Na danasnji dan, prosle godine, dosla dva pustolova u Atlantu, zbunjeni, zateceni, odusevljeni... u potrazi za americkim snom.Jaka zelja, volja i odlucnost, slaganje, razumevanje i odricanje, mislim da je to sve sto nam je trebalo za ovako nesto. Srecom, sve nabrojano bilo je spakovano u ona tri kofera obavijena najlonom, za svaki slucaj, da nesto ne ispadne u putu ;)
Kada se osvrnemo na protekli period - jako smo zadovoljni uklapanjem, snalazenjem i probijanjem. Daleko od toga da je svako voce koje smo probali bilo slatko, od necega smo se mrstili a od necega je i srce zabolelo ali kada iz toga vec u sledecem trenutku izadjes jaci, pametniji i iskusniji... nema price, vredi.

Necu sada o onome sto smo do sada postigli, stekli i pretekli, bar ne jos ;) Mada, mozemo da kazemo da nam je jedan od najvecih uspeha taj sto smo uspeli da u prvoj godini odemo u Srbiju, da se vidimo sa najdrazima, vratimo i nastavimo jos jace, agresivnije i (verujemo) uspesnije, ali o tome drugi put. Poenta je da prekinem ovu veliku pauzu posle povratka iz Srbije. Vreme leti, obaveze se redjaju i povecavaju a ovde dan i dalje traje samo 24 casa a tako mi treba bar jos jedan preko.

Ono sto smo shvatili za ovih godinu dana je da je Amerika potpuno ista kao na filmu, onom pravom - americkom. E sada, na vama je da u pravom trenutku ukljucite akciju, komediju, dramu ili sta god. Ko nauci da menja kanale kako njemu odgovara uspece ovde 100%.

E dobro je da sam probio led videcete kad' se sada raspisem hehehe :)))
Ponovo radi bioskop!!!
Vole vas i pozdravljaju
Ivana i Igor

Stigli kuci... ili stigli od kuce!?

2010-03-22T20:20:00.000+01:00

Mi samo da javimo da smo stigli u Atlantu! Sve je u najboljem redu, leteli odlicno, sleteli jos bolje, stan, stvari, kola - sve na svom mestu, koferi na broju, Ivani usi jos zapusene (sada mogu bezbedno da mrmljam a da ne cuje bas sve ;)).

Idemo mi sada da zavrsimo neke stvari, pojedemo nesto a onda na spavanje. Zavrsava mi se rodjendan a pocinje novi radni dan... aj'mo Jovo nanovo, pa tako sve u krug, kako neko nekada rece - vazno je da se okrece :)

Cim se vratimo potpuno u kolosek bice novog posta i nekih slika iz Nisa, ostajte nam zdravi, srecni i veseli :)

3...2...1...

2010-03-10T19:41:00.003+01:00

Mi jos malo pa posli hehe :) Evo vec za sat vremena krecemo na aerodrom a onda oko 6 polecemo, presedanje u Frankfurtu pa odatle za Beograd.
Nestrpljivi smo strasno, jedva cekamo da vidimo sve nase drage osobe a vala posteno smo ih se i uzeleli, pa skoro godinu dana samo se preko monitora gledamo. Idemo da ih malo ugnjavimo i taman pre nego im dosadimo bezimo mi nazad ;) Iva strasno nestrpljiva i evo je parkirala se s koferima ispred vrata.

Nadam se da ce biti vremena za neki post iz Srbije a ako preskocimo onda po povratku. Pozdrav svim dragim nam posetiocima, mi sada zurimo na avion ;)

Kad matori podetinje :)

2010-03-06T12:45:00.010+01:00

Imali smo zaista uspesnu zimu sto se posla tice u mojoj firmi pa su resili da nas iznenade jednim radnim-neradnim danom. Nismo imali pojma o cemu se radi, dobili smo adresu gde trebamo da se pojavimo u odredjeno vreme i u prvom trenutku nam nista nije bilo jasno...
Dosli smo na jednu od 57 Laser Quest lokacija u Americi (125 u celom svetu)! Sta je sad' to!? U hodniku su igre tipa stoni fudbal, vazdusni hokej i sl. ali glavna stvar je u centralnom delu. Otvaraju se vrata i mi ulazimo u prostoriju kao iz video igre, okupljamo se oko jednog lika koji nam objasnjava pravila, proceduru i zaklinjemo se da necemo da varamo u bilo kom smislu, svako bira svoj nadimak i dobije neku plocicu... a onda se otvaraju sledeca vrata i ulazimo u "oruzarnicu" :) Svako uzima po jedan borbeni set koji se sastoji od cudnog prsluka i oruzja. Eheheee!!! Pa sto odmah ne kazu, sad je vec sve jasno ;) Svako navlaci prsluk i aktivira oruzje onom plocicom koju nam prethodno dali, cuju se neki cudni zvuci i na displeju oruzja se pojavljuje nadimak igraca. Otvaraju se sledeca vrata, krece odbrojavanje a mi utrcavamo u ogromnu arenu kao iz Quake-a! Hodnici, stepenice, razni nivoi i prolazi, prozori na zidovima i podu... hahaha... svako protiv svakoga sto bi nasi klinci rekli :) Prsluci imaju po jedan svetleci senzor na stomaku, ledjima i ramenima a samo oruzje je peti senzor. Puca se laserom i gadjaju se ostali igraci ali samo u senzore (gadjaj ti gde hoces ali samo senzori ubijaju), svaki nosi odredjeni broj poena ali kada tebe pogode to donosi negativne poene, ceo prsluk vibrira i laser se blokira na par sekundi - taman koliko je dovoljno za onog koji te je "smaknuo" da pobegne :) Samo okruzenje je odlicno odradjeno, fluorescentne boje, dim i specijalno priguseno osvetljenje prave jedinstveni ambijent. Jurcali se mi kao deca po toj areni sve dok nam nije odzvonio Game Over!
Razoruzali se, kompletno znojavi od ratovanja i razocarani sto je gotovo a ono, u stvari, samo pauza za rucak. Stigle nam ogromne pice i podelili nam zasebne izvestaje u kojima se vidi ko ima koliko poena i ko je koga koliko puta i gde pogodio. Posle klope nazad na jos jednu rundu i tek oko 9h stigli kuci. Nisam znao dal' da slazem Ivu gde sam bio il' da joj priznam pa ako mi se smeje - sta da radim, stvarno je bilo interesantno ;)

Evo jos jednog SERTIFIKATAAA!!!

2010-03-03T22:34:00.007+01:00

YEEEEEEE!!! :)))
Zeki je vec pustio glas u komentaru a evo i ja da se pohvalim zvanicno, polozio sam za jos jedan sertifikat u oblasti kojom se sada bavim i dobio zvanje CMS - Certified Maintenance Specialist ili u slobodnom prevodu - Sertifikovani Strucnjak Odrzavanja (ili tako nekako ;))
Bilo je to ovako... do ove godine postojalo je zvanje Tech I (Tehnicar 1. stepen) a onda su ljudi zaduzeni za to odlucili da taj trening dopune i izmene shodno novim standardima i prekrstili ga u CMS, izdali su novu knjigu, poducili instruktore i krenuli sa novim sertifikatom. Pocetkom godine smo svi u firmi dobili to obavestenje i ja sam se u startu zainteresovao ali nije mi se bas dopala racunica, trening kosta $600 i traje 3 cela radna dana tako da bih morao da uzmem i neplacene dane sto cifru povecava jos vise. E onda mi pala jedna ideja na pamet, popricam ja sa sefovima i kazem im da sam resio da se dodatno sertifikujem i da nakon toga ocekujem povisicu. Onda oni meni daju kontra ponudu - platice mi firma trening i polaganje, dobijem placene dane za sve to a o povisici da razgovaramo aprila kad krene sezona.
Ja saberem, oduzmem i pristanem :)
I tako... prvi trening i polaganje na nasem jugu, u Atlanti, inace drugo na nacionalnom nivou (u celoj Americi) odrzalo se 10-12 februara u jednom od Best Western hotela. Bilo nas skoro 30 polaznika, tri dana smo proveli tamo na nastavi od jutra do veceri i dobili te nove knjige Service Tech Manual, 4th Edition(koje inace kostaju $500), dorucke, ruckove, neogranicene tople i hladne napitke... i sve bi bilo lepo da nismo morali da ucimo. (Sad moj tata kaze: "E da si ucio tako kad ti bilo vreme!")
Zadnjeg dana nakon nastave dosao kurir ko zna odakle i doneo testove, sedeo svih 90 minuta koliko smo imali za rad a onda sve pokupio, zapecatio i odneo u nepoznatom pravcu. Posto je ovo kao sto sam pomenuo drugo polaganje za ovaj sertifikat u Americi testove drze u strogoj tajnosti tako da ne znamo ni u kojoj drzavi su ih pregledali, samo smo imali informaciju da cemo cekati par nedelja na rezultate.
I pre dva dana stigne meni e-mail sa cestitkom na uspesnom polaganju a za neki dan ocekujem i sertifikat postom.

Eto, ja malo da se pohvalim, a sto da ne ;)

Stize Mart

2010-02-28T23:40:00.000+01:00

E ovo je bio najposniji mesec sto se blogovanja tice, preko 20 dana ni reci od nas, priznajemo - krivi smo!
Imali smo nekih obaveza, guste rasporede i zavrsavanje raznih stvari (sad' ja kao trazim opravdanje...). Ja sam bio na dva treninga vezana za posao od kojih mi je jedan uzeo skoro celu nedelju i na kraju sam polagao za jos jedan jos bitniji sertifikat od onog proslog ali i dalje cekam rezultate testa jer je to na nekom visem nacionalnom nivou tako da cu o tome kad, dace Bog, stigne sertifikat ;)
Sve je OK, zivimo, radimo, napredujemo i spremamo se za odmor sa nasim najdrazima :) To se tako priblizilo da imamo jos manje od 10 dana do polaska tako da smo bas euforicni i srecni a znamo da ce to vreme provedeno u Srbiji da nam proleti ali onda ide ona druga faza - ocekujemo nase ovde da nam redom uzvracaju posetu ;)
Imamo jos par bitnih stvari da zavrsimo ove nedelje, registrujemo jedna kola, namirimo neke troskove unapred, pozdravimo se s kolegama i onda skakanje po koferima da se zatvore pa na put. Od naseg plana da putujemo samo sa rucnim prtljagom ili eventualno jednim koferom naravno nema nicega, plasim se da ce biti vise stvari nego kad smo dosli. Pomislice na carini da snabdevamo neku prodavnicu igracaka, garant.
A od kad smo kupili karte, decembra, ja nisam ni skoknuo do Lufthanse, pre par dana nam to palo na pamet i odusevili smo se kad smo videli da su nam sedista za prekookeanski let razdvojena!!! U stvari, jesu to dva sedista za redom ali sa razlicitih strana prolaza, srecom bila jos samo 2 spojena pa smo odmah zamenili, ala bi to bilo iznenadjenje nakon ukrcavanja.
Jos se nadam da ce nas vreme posluziti u Srbiji mada ni to nije nikakav uslov, kako bude bilo - bice nam predivno :)
Ovo je bilo samo kratko javljanje da je sve u redu pa do sledeceg kucanja, obecavam za par dana ;)

Vesnici proleca

2010-02-06T12:30:00.002+01:00

Nekome su to visibabe, nekome miris komsijske kuhinje koji dolazi kroz otvoren prozor a nekome prepoznatljivi zvuk mocnih dvotockasa. Jedan od dogadjaja koji uvek kod mene izazove prijatnu jezu je susret sa grupom motorista, ali onih pravih na Harley Davidson, Indian i slicnim motorima. Nekome su odvratni, gadni ili opasni ali ta kombinacija starog gvozdja, crne koze, jeans-a i brundanja masine je meni nesto jako interesantno. Sezona motora je od kraja zime pa do pocetka iste mada je ovde na jugu to drugacije, zima nije ona prava i duga tako da se cele godine vidjaju motori. Ipak lepo je videti otvaranje sezone u stilu koji se poslednjih par godina moze videti i u Nisu. Grupa motorista krstari gradom i na tom putu im se prikljucuju svi ostali (koji uspeju da upale motor posle zimskog sna :)). Voze lagano i ponosno sto celom dogadjaju daje posebnu notu, pozdravljaju ih ljudi u prolazu a i oni otpozdravljaju sa motora. E bas to mi se pre par dana desilo i ovde, u Americi! Vozim ja svoje kamionce nekim delom Atlante i u trenutku zacujem dobro poznato brundanje koje se polako priblizava i postaje sve jace i jace! Pogledam u retrovizor a iza mene se automobili pomeraju u levu i desnu stranu ostavljajuci jednu traku slobodnu za grupu lokalnih motorista! WOOOW!!! Pomerim se i ja u desnu traku i usporim a oni poredjani u cik-cak formaciju krenu da prolaze pored mene, masu i pozdravljaju :) Jaooo... gde mi je mobilni... brzo slikaaaj... samo sto mi nije kroz prozor ispao. Straaasno dugacka kolona motora a na zacelju dva kamiona oblepljena Harley Davidson nalepnicama drze traku zatvorenu za svaki slucaj. Eh... moje zelje moji snovi ... oduvek sam zeleo da posedujem jednu lepu "Harlejku". To mi je sada mnogo realnije i moguce ostvariti ali dosla su neka druga vremena, godine i obaveze. Ali... nikada se ne zna, mozda nekada... kada kupimo lepu kucicu sa viskom mesta u ogromnoj garazi natrci i neki Harley, ako ne za mene a ono za mog batu Miketa kad dodje da ima sta da vozi ;)
...
I mislim da na ovu temu dobro dolazi onaj stari video klip koji objasnjava neke stvari, bar sto se motora tice :)

Bliski susret trece vrste

2010-01-25T02:12:00.011+01:00

Policija je neizostavni element svakog drustva, negde se vole, negde mrze, strah, smeh, postovanje, zahvalnost, krofne... samo su neke od reci koje se na neki nacin vezuju za tzv. "cuvare reda". Za razliku od Srbije oni su ovde u sasvim drugacijoj dimenziji iako im je funkcija ista. Na prvom mestu je profesionalnost i odnos prema ljudima i situaciji. Americki policajci su jedni od najbolje opremljenih i obucenih na svetu ali jako je bitan nacin komunikacije sa obicnim gradjanima u cemu takodje prednjace. Od kako smo ovde par puta smo komunicirali s njima, kada je nama trebala usluga ili informacija i zaista ih mozemo samo pohvaliti. Znaju i oni za salu i smeh ali nikada nisu ispali iz kulturnog sablona. E tako je kada ti trebaju a kako je u kontra situaciji?

Ovde, verujem da je tako u celoj Americi ali pricam samo za Atlantu, se zna za jedno pravilo - policijski auto ne zelis da vidis u retrovizoru, narocito ne sa upaljenim rotacionim svetlima. Vrlo cesto ti se cini da policije i nema toliko na putevima ali kada zatreba (ili ne treba) pojave se niotkuda. U 99% slucajeva zaustavice te samo ako si kriv, u tom slucaju policijski auto se stvori iza tebe, upali rotaciju i moras ODMAH da se zaustavis sa desne strane, ako nema parkinga ili zaustavne trake stajes gde se zateknes. Policajac staje iza tebe, ostavlja upaljena svetla i prilazi tvojim vratima sa rukom blizu pistolja, ti otvaras prozor i dalje postupas po uputstvima. Ni malo prijatne situacije i zaista te prodje jeza kada ih u voznji vidis iza sebe.
Sto se njihovih automobila tice voze se samo dobre masine, posebno uradjene za policijske svrhe, evo je jedna Chevrolet Impala koju sam slikao u voznji kada je nakon "skeniranja" moje tablice prosla pored mene.Na zadnjem delu auta vide se skeneri koji prepoznaju i skeniraju tablice van vidokruga policajca, automatski ih proveravaju u sistemu i alarmiraju ukoliko je vozac trazen od strane policije ili je auto ukraden. Inace, svi automobili su specijalno uradjeni za njihove potrebe i razlikuju se od grada do grada, cak i razliciti delovi grada imaju drugacije vozne parkove. I boje variraju, beli, plavi ili crni. U nasem delu Atlante - Sandy Springs policijski auto je robusni Dodge Chargersa posebnim ojacanjem na prednjem delu za udaranje automobila koje jure. Ako se vozac ne zaustavi na znak koji mu policijski auto iza njega da ili krene da bezi sa svih strana se pojavljuju ostali policijski automobili, motori i helikopteri i krece potera kao na filmu. Bas iz tog razloga svi se sklanjaju ili zaustavljaju pokraj puta kada policajci jure sa sirenama i rotacijama.

Zacudjujuce je koliko ima zena u policijskim uniformama, nista manje nisu opremljene i obucene od svojih kolega. E sada... neke jesu manje obucene...ne znam kako je u ostalim gradovima ali nase policajke u Atlanti izgledaju ovako :) Kao sto naslov kaze ja sam imao dva susreta s njima i oba puta su bile policajke. Prvi put sam aktivirao alarm na jednom od bazena koji sam posecivao i u roku od par minuta pojavila se policajka i drzala ruku na pistolju dok sam iz kamiona izvlacio dokumenta. Sve pogledala, proverila me u sistemu, pozdravila i otisla. E ovaj drugi put bas i nije bio tako bezbolan... zaustavila me je zbog prekoracenja brzine. U stvari, nisam ja prekoracio brzinu za tu ulicu vec sam upao u skolsku zonu a nisam primetio da su se upalila svetla koja upozoravaju da je brzina 20 milja manja jer deca ili dolaze ili odlaze sa nastave. Oni strasno brinu o deci i radnicima na putu tako da su kazne za prekoracenje brzine u skolskoj zoni ili zoni radova na putu dosta vece pa za neko vreme treba da skoknem do suda i oprostim se od par stotina $$$. Nema veze, kriv sam i priznacu i sto jesam i sto nisam ;) Kazu da ako porices ili pokusavas da ih slazes prodjes mnogo gore. E zaboravio sam nesto - ako pokusas da "pocastis" policajca koji te je zaustavio iz bilo kog razloga sa par dolara da ti ne bi napisao kaznu, ono kao kod nas "Evo da popijete ti i kolega po jednu!" od njih u znak zahvalnosti dobijes par lisica i jos ti ih oni ljubazno stave iza ledja ;)

Aj' pa budite nam sigurni i bezbedni... i ne morate bas svaku skolu da placate skupo kao ja :)

Sveti Jovan Krstitelj

2010-01-20T13:06:00.003+01:00

Evo nama Sv. Jovana i ove godine! Hvala Bogu svi smo zivi, zdravi i veseli, malo rastrkani po belome svetu ali to moze biti samo pohvalno - delujemo po svim frontovima :)
Puno pozdravljamo sve nase koji su krenuli sa slavljem jos od jucerasnjeg Bogojavljanja. Ocekujemo slike i anegdote sa ovogodisnje slave kojoj po prvi put ne prisustvujemo licno ali smo duhom i mislima uvek uz vas.
Svima koji slave Sv. Jovana Krstitelja zelimo srecnu, bezbriznu i spokojnu slavu, uzivajte sa svojim najmilijima, za stolom i slavskom trpezom ili u glavi i mislima. I ne preterujte s picem, sirom sveta su poostrene saobracajne kazne pa i u Srbiji ;)
ZIVELI!

Zimski sportovi

2010-01-18T05:21:00.010+01:00

Letos smo malo vremena provodili kuci, uglavnom da prespavamo a svaki slobodan trenutak van posla koristili smo za neke izlete i obilaske. Kako je krenula zima i hladnije vreme izletnicke opcije su nam ogranicene.
Nista lepse od hladnoce, snega i leda... a ti unutra na 25 stepeni Celzijusa u kratkim rukavima. Coca-cola uvek pri ruci, slatkisi i slane grickalice svuda oko tebe... opcije za zanimaciju su onda neogranicene ;) Koliko puno volimo zimu jos vise uzivamo u zimskim sportovima a opisani uslovi su milina za to. Osim tradicionalnih kartaskih igara i Yamba mi smo se upustili u jos neke discipline. Izdvojicemo par omiljenih nam:

- Mancala -igra je inace veoma prosta ali strasno zarazna, igraju je dva igraca i, ukratko, cilj je propisanim potezima zarobiti vise kamencica od protivnika. Mancala vuce korene iz Etiopije izmedju VI i VII veka a kasnije se razne slicne verzije nalaze i u ostalim kulturama. Secam se da sam na nekom mobilnom imao jednu verziju ove igre. Moze se naci u razlicitim setovima igara i od raznih materijala a mi smo se odlucili za drvenu tablu sa staklenim kamencicima.

- Hollywood Domino - stare dobre domine ali u jednom sasvim novom i dosta izmenjenom izdanju. Igra koja sa velikim marketingom u zadnje 2 godine osvojila puno simpatija a krenula je naravno iz Hollywood-a. Mesecima su u Hollywood-u odrzavani turniri u ovoj novoj verziji domina, igrali su mnogi poznati, od kokoske Paris Hilton do ludog Ashton Kutcher-a. Zbog dosta pravila preporucena je starijima od 12 godina a mogu je igrati 2-8 igraca.

I naravno tu je i stara zanimacija za sve uzraste Puzzle. Secam se da mi tata jednom rekao kad sam bio mali: "ZAPAMTI, NIJE PUZLA NEGO PAZL!" :) Prva koju smo ovde sklopili je fantasticna Harley Davidson retro slika iz 550 delova. Sama slika, boje i kvalitet izrade su nas toliko okupirali da smo je sastavili u jednom dahu, jeste trajalo do duboko u noc ali je vredelo.
E vec sledeca koju smo krenuli da sklapamo je veliki izazov, naslovna strana New York Times-a, 16. april 1912. - vest o katastrofi Titanika. Dosta velika slika iz 1000 delova, jako komplikovana za sklapanje. E to vec sklapamo nedeljama :) Premestamo je stalno iz sobe u sobu i samo se plasimo da ne izgubimo neki deo. Trajace ovo jos dugo, nismo ni pola zavrsili, ali u tome i jeste draz :) Kada zavrsimo Titanic mislim da cemo ih uramiti jer su motivi jako lepi a i ako ih rasturimo vise ih nikada necemo sastaviti.

Eto, svako godisnje doba ima svoje cari, nema mesta dosadi - nikada :)

Evo snega... vidi njega! (ili kako vec ide ;))

2010-01-09T20:32:00.005+01:00

Kao mali sam OBOZAVAO zimu i sneg toliko da sam mislim zeleo da zivim u iglou. Secam se da smo Ivana, Nidza i ja kao klinci upeli da napravimo jedan iglo zavidne velicine u njihovom dvoristu. Nikada nisam razumeo kada neko bira zimsku obucu sa djonom od "kuvane gume" ili kako god da se ne bi klizala, pa kako neko moze da ne voli klizanje!? Mogao sam da budem u snegu dan i noc (samo da su mi dozvolili:)) i znam da sam uvek bio skroz mokar cak su mi se nekada gace ledile ali sam to zaista obozavao! Kroz sneg smo u skolu dolazili mokri i iz skole se vracali mokri i celim putem bi se grudvali i lizali one zaledjene visuljke koje smo skidali sa svega i svacega - krovova, grana, automobila...
E sve to je bilo pre hm... 20-ak godina. Negde u tom dugackom periodu evolucije doslo je do drasticne promene i totalnog preokreta. Ja sam se sa snegom i zimom opasno posvadjao i vise ne volim da ih vidim ni na razglednici! To je bio jedan od razloga sto smo za dolazak u Ameriku odabrali juzniju drzavu. Ali, kao sto mi je tata preksinoc rekao: "e bas si maler kad je ladnoca u pitanju!" tako se i desilo. Do sada smo ovde gurali bez snega i velike hladnoce a onda je preksinoc pao prvi sneg, tek koliko da zabeli, pa je preko noci udario takav minus kakav kazu ne pamte ovde u poslednjih 20 godina. Sve se zaledilo i onda je doslo do pravog kolapsa. Bukvalno su sve povrsine bile prekrivene ledom, putevi, parkinzi, dvorista. Doslo je do velikog broja lancanih sudara i drugih nezgoda. Sve vitalne saobracajnice su bile u blokadi i to je trajalo bar 5-6 sati. Mnoge skole, firme i ustanove su ostale zatvorene juce ili su bas kasnile sa otvaranjem jer su ljudi bili ili odseceni ili blokirani na nekim deonicama. Samo u nasem delu Roswell ulice prosao sam pored par blokiranih proklizalih vozila i 2 unistena semafora.Ovo je jedan od njih, bas kod moje firme. Evo jadni Meksikanci probaju da sakupe sve delove... jel' bese ide crveno-zeleno-zuto... ne, ne, ide zuto-crveno-zeleno... ma neee...
Policijska kola proklizala s puta i zabila se u banku, lancani sudar 27 vozila na obliznjem auto-putu, zena preletela put i zabila se u drvo... kao na filmu, katastrofa za par sati.
E sada, kad se tako nesto desavalo u Srbiji, kao nagle promene temperature, vremena i slicno, znam da se uvek nasao neko sa vecitom teorijom zavere koji je provalio sve i objasnio drugima - "Ma to ovi Amerikanci vrse svakakve vremenske eksperimente nad nasim prostorima!" Izgleda da su Rusi nadvladali istom tehnologijom jer vidim da nas opasno potresli ovde, bar na par sati ;)

Aj' budite mi topli i zdravi!

Srecna Nova 2010. !!!

2010-01-01T13:54:00.005+01:00

Nasim porodicama, familiji, prijateljima i svim posetiocima ovoga web kutka zelimo srecnu Novu 2010. Godinu! Budite nam zdravi, srecni, veseli i uspesni! Ne odustajte od neostvarenih zelja, neispunjenih planova i novih ideja, gurajte uporno dalje, ucinite ovaj svet lepsi sebi i drugima. Volite se, pazite i uzivajte punim plucima - SRECNO!!!
Ivana i Igor

Sirenje zenica :)

2009-12-29T12:50:00.009+01:00

Moja draga krenula da radi ove nove poslove a zaboravila da casti od prve plate! Ali sreca pa ja nisam toliko zaboravan, pa zar da je bije maler!? ;)
Posto je red da se od prve plate kupi nesto za kucu ja rek'o vreme je da zamenimo TV. Predlog jednoglasno prihvacen a onda se malo ubedjivali oko dimenzija. Nije znala Iva da definicija "preveliki TV" ne postoji ali na kraju mi poverovala i pocastila nas jednim Philips LCD Full HD 1080p 52" (130 i kusur cm)Odabrali smo TV i otisli nasim van-om na utovar, jedan grmelj visok 2.5m sa rasponom krila od 3m ubacio TV u gepek kao od sale, ja ga pitam da mu pomognem a on mi se samo nasmejao. Kad smo dosli kuci shvatio sam sto se nasmejao, skakucem ja oko kutije ali kratke mi ruke, ne mogu da ga obuhvatim nikako! Gurali ga mi, vukli, kotrljali... i na kraju jedva uneli u stan. Bas se na slici vidi da mi fali jos po 10cm sa obe strane da dohvatim rucice za nosenjeRaspakivali ga i odusevljavali se celu noc a sutra ja otisao po policu sa nosacem za LCD televizore a Iva nabacila novu frizuru pa je morala da padne jos po neka slika, ono kao slucajno bas pored TV-a ;) I tako... "Nova frizura, odelo i kljun, inspektor Nagib je Ragibu bio - the dark side of the moon"

Dolazi cirkus u nas mali grad!

2009-12-23T23:19:00.004+01:00

Pre par dana smo shvatili (po ne znam koji put) kako vreme brzo prolazi, dogadjaji se redjaju jedan za drugim, mnoge stvari se ne mogu kontrolisati ni predvideti. Upada se u masinu koja te vodi nekim svojim tokom i tesko je u svemu tome naci vremena za sve sto bi zeleli. Postoji puno dragih ljudi koje odavno nismo videli a valjda se i neko nas uzeleo :( ... pa mi resili da skoknemo malo do naseg starog Nisa. Ja se ni Nisa ni Srbije nisam ni najmanje uzeleo ali jedva cekam da vidim sve one koje volim.
Ovoga puta smo resili da letimo s jednim presedanjem da bi sto manje vremena izgubili tako da smo se odlucili za Lufthansu, sva cetiri leta. Krecemo 10. marta iz Atlante za Frankfurt pa odatle za Beograd a vracamo se istim putem 22. marta, na moj rodjendan. To ce mi biti jedinstveni a i najduzi rodjendan do sada, idemo nasuprot vremenskim zonama i dan ce nam trajati 30 sati. Tortu ne pravimo, goste ne primamo... a mozda ce biti necega u avionu. Mozda mi pilot kao slavljeniku dozvoli da okrenem neki krug! Ko zna... a udaricemo sigurno i po neki mali viskic, onaj avionski :)
Sto se slobodnih dana tice u mojoj prvoj firmi sam dobio odmor koji tada koristim a siguran sam da ce nam i svi ostali poslodavci izaci u susret.

I tako... znam da izgleda daleko ali proletece i to... i eto nas u Nisu kao cirkus, da dignemo prasinu na 10-ak dana.

Sveti Nikola - zastitnik dece i putnika

2009-12-19T02:12:00.005+01:00

Danas je Sveti Nikola, slava koja se praznuje u celom hriscanskom svetu i najcesca slava kod Srba. Kaze se da polovina slavi, a druga polovina ide na slavu.

Sveti Nikola se smatra zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika uopšte. Nekada se na svim hrišćanskim brodovima nalazila ikona Svetog Nikole, a on se posebno praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora, gde je bio običaj da se na taj dan ne isplovljava, a brodovi na pučini usidre i plovidbu nastave sutradan. Takođe, on je zaštitnik mnogih gradova i luka (posebno u Grčkoj i Italiji). U grčkom folkloru Sveti Nikola se opisuje kao „gospodar mora”. U modernoj Grčkoj i Srbiji on je jedan od najpoštovanijih svetitelja. Zaštitnik je cele države Grčke. Komercijalni praznik Praznik Svetog Nikole ima danas veliki komercijalni značaj, naročito u zemljama zapadne Evrope. Pošto je taj praznik vezan za darivanje, došlo je do njegove velike popularizacije, pa se pred taj dan masovno kupuju pokloni. Veruje se da je takav komercijalni uticaj posledica ultrapotrošačke kulture, koja je stigla iz Amerike. Sveti Nikola se praznuje kao dečji praznik u Nemačkoj, Holandiji i Belgiji, tada deca dobijaju poklone ukoliko su bila poslušna. Smatra se da je običaj po kome se deci uoči Svetog Nikole u cipelice potajno stavljaju pokloni potekao otuda što Sveti Nikola svoja dobročinstva nikada nije činio javno. Bio je poznat po tome što je tajno davao ljudima novac, a sada se na Zapadu često poredi sa Deda Mrazom, koji se na engleskom zove Santa Claus, što je skraćeno od Santa Nikolaus (Sveti Nikola).

Deo teksta preuzet sa http://www.tk-info.net

Sveti Nikola je moja porodicna slava koju tradicionalno slavimo svake godine u Niskoj Banji u krugu porodice i dragih prijatelja. Ovom prilikom cestitamo mojima slavu i zelimo veselo i vedro raspolozenje kao i svake godine. Mi se, naravno, ukljucujemo video linkom da bacimo pogled na razne salate, ribu, kolace i ostale djakonije ;) Gosti imaju srecu sto je Igor u Americi pa ce najzad moci da probaju sve vrste kolaca :)))

Svima koji slave Sv. Nikolu zelimo srecnu slavu!
Ziveli!

Evo jednog sertifikata :)

2009-12-15T02:57:00.004+01:00

Prosle nedelje firma organizovala trening i polaganje za CPO - Certified Pool Operator tj. "Sertifikovani Operater Bazenima". To je kao neko malo napredovanje u ovome sto radim i bilo mi je receno kratko i jasno - ako polozim firma mi sve placa a ako padnem placam $300 za ovaj trening i plus jos toliko za sledece polaganje dok ne polozim. Sta ce mi veci motiv nego da izbegnem nizak udarac - mislim, po dzepu ;)
I tako... u cetvrtak... TADAAAAA:
Polozio ja! I sada radim isto sto i zadnja 3 meseca, samo sam sada sertifikovan. Da sacekam ja malko da splasne to sto su mi oni finansirali trening i polaganje pa da trazim povisicu, sta mislite? Pa do sada sam bio zajebant a sada sam sertifikovani zajebant :)

I posle svegaaa, ja volim njegaaa...

2009-12-06T01:08:00.000+01:00

Danas slavimo nasu prvu godisnjicu braka! Ko bi rekao da je vec godina prosla, nama je proletela brzim tempom i u silnim desavanjima koja su za nama. Kao da nam je pre samo par meseci maticar postavljao DA-NE pitalice na vencanju, rodbina i prijatelji se veselili u "Amerikancu" i zapocelo jedno novo poglavlje u nasem zivotu.
Odabrali smo par slika sa naseg vencanja kao lepo podsecanje na divan dogadjaj. Budite nam svi veseli i srecni kao sto ste bili tada a mi smo takvi svaki dan! Malo ludi, malo blesavi i sto je najvaznije ludo zaljubljeni ;)
Jedinstvena cestitka nam je stigla jutros rano od dragih nasih sa tradicionalnog nedeljnog okupljanja u Niskoj Banji.
Hvala svima na lepim zeljama, cestitkama i podrsci! Ne brinite se, lepo nam je ovde, radimo ali znamo i mi za odmor i uzivanje. A kad odmora nema tako cesto samim tim je jos sladji :)

Sezona novih poslova

2009-12-05T19:20:00.008+01:00

Verujem da mnoge interesuje i evo konacno da napisemo i koju rec o tome sta radimo i kojim se poslovima bavimo u poslednje vreme. Dosta smo zauzeti i stalno nesto jurcamo i to je jedini razlog sto toliko kasnimo sa desavanjima. Puno radimo i kada smo kuci to je jedino vreme za odmor i spavanje, a nekada idemo dalje i bez toga. Nemojte da se ljutite, nadoknadicemo sve, pisacemo i o stvarima koje smo propustili da objavimo a ima zaista interesantnih. Potrudicemo se da ne bude kao citanje jucerasnjih novina ;)
Posle zavrsene sezone spasioca i bazena ostala sam bez posla. Najvise nade sam polagala u kontakte ostvarene preko leta i zaista puno njih je bilo zainteresovano da pomognu oko nalazenja posla. Bilo je tu i tamo nekih obecavajucih kombinacija, ali jedna po jedna je padala u vodu i posle skoro mesec dana - nista. I tako... redovno pratila oglase, slala rezime svuda redom, aplicirala online... sve dok nisam izasla iz stana i krenula od vrata do vrata, nekoliko milja na jednu i drugu stranu. Kad kazem od vrata do vrata bas sam bukvalno isla od male lokalne prodavnice, preko raznih salona do hipermarketa, od barova do restorana, preko raznih firmi i kompanija. Naravno retko ko od njih je trenutno zaposljavao ali sam ostavljala rezime svima, nikada se ne zna, mozda im bas ja nekada pritrebam :) Naisla sam na mesta u kojima sam odmah mogla da pocnem da radim ali mi je bilo bas-bas nesimpaticno, ipak i ja moram da biram, ne samo oni ;) Samo jedan dan i vec je usledio prvi poziv za intervju u novootvorenom restoranu Taco Mac. To je najnoviji u lancu restorana koji su medju najpoznatijima u Americi vec 30 godina. Amerikanci ga obozavaju, tu dolaze da jedu i gledaju fudbal (americki) i ostale sportove, a na raspolaganju imaju tacno 100 LCD TV-a, svuda rasporedjenih cak i na terasi, tako da sa bilo kog mesta mogu da gledaju TV. Taco Mac je specifican po tome sto u svakom trenutku ima preko 150 vrsta piva, imaju i neku vrstu "Pivske Akademije" ali je to sve daleko od mesta gde se okupljaju pijandure, cak naprotiv, tu incidenata i neprijatnih situacija nema, dolaze ljudi da na svoj nacin uzivaju u sportu, sa prijateljima i porodicom. Izgleda toliko skupo, ko zna koliko je para ulozeno u sve to. Spominju se silni milioni, kamioni, avioni... :) Posle prvog intervjua imala sam i drugi...i treci... i trening (9 dana) i sada vec vise od mesec dana radim kao hostesa. Valjda vam je dovoljno jasno koliko ozbiljno oni to shvataju, a da zaboravila sam i testove koje je svako morao da polozi i uopste se ne podsmevam kad ovo pricam jer to i jeste jedan ozbiljan biznis.

* Igor: E moram i ja da se umesam malo, moja draga zbrzgala ovaj intervju i trening u dve recenice, a uopste nije bilo tako lako. Svaka joj cast za to, jedan dan je obijala pragove u potrazi za poslom i vec sutra su je pozvali na prvi intervju.
Bilo je puno treme i neizvesnosti, prvi pravi intervju koji nas je zadesio ovde. Usledilo je milion pitanja... sta obuci, kako se drzati, sta ce pitati, sta im odgovoriti... Kada prodje sve izgleda mnogo lakse ali pre toga je bas nezgodno.
Restoran je tada bio u fazi izgradnje a primali su prijave vec minimum mesec dana. Intervjue su odrzavali u tri kruga, svaki sa po jednim od menadzera i svaki Ivin prolazak je bilo novo radovanje. Na kraju treceg intervua su joj cestitali prolazak i najavili sledeci korak - trening u trajanju od 9 dana. E to je tek bilo za..bano, dobila je veliku skriptu kao koledz da upisuje, sve je to morala da nauci a jedina je bila kojoj engleski nije prvi jezik. Trening su pohadjali zajedno kuvari, hostese, barmeni, serveri i svi ostali u isto vreme tako da je svako video i naucio celokupnu strukturu posla u ovom restoranu. Znam da je bilo jako naporno jer sam je docekivao svaki dan sa treninga, samo sto udje u kucu vec krece da uci za sutra. Ko zna koliko pisanih testova je prosla, uvek je imala tremu pred sledeci dan ali je sve fantasticno uspesno zavrsila. Moram malo da je hvalim – kad nece sama ;) *

A kad krene onda krene... Mislim da sam jos bila na treningu, kad su me pozvali na razgovor iz CVS/pharmacy. Verujem da mnogi koji su ovde znaju o cemu pricam jer je CVS rasprostranjen sirom cele Amerike, a Igor i ja smo zajedno aplicirali kad smo videli da se otvara novi u nasem komsiluku. Jednom smo cak i svratili da se raspitamo, ali su nam rekli kao kasno ste se setili vec ima oko 1600 prijava. Ne znam kako, ali pozvali su bas mene :) i sto je jos cudnije pitali me da li sam slucajno u srodstvu sa izvesnim Igorom jer nosimo isto prezime i ako moze i on da dodje na intervju :):):) I eto tako... opet radimo zajedno, ne u istim smenama sto je dobro... jer ne bih mogla ponovo da podnesem da mi muz bude sef, obzirom da je posle nedelju dana postao supervizor smene (nocne).

*Igor: Evo opet mene :) Nesto neizbezno sto je doslo nakon leta bila je potreba za drugim kolima, ja sam nastavio da radim u istoj firmi ali ovoga puta kao supervisor, dobio sam Toyotu Tacomu ali ipak moram da se odvezem do posla i nazad i obrnuto – ako ja vozim kola Iva je vezanih ruku ili bolje reci nogu ;) Da bi takav projekat finansijski podrzali ja sam resio da nadjem neki dodatni posao. Tako sam poceo da radim u Kroger-u, velikoj prodavnici uglavnom namirnica koja se nalazi izmedju stana i mog posla. Slobodnog mesta su imali u delikatesu, rad sa mesom. Tada sam morao da zavrsim kratku obuku HACCP (mislim da to moga tatu cini posebno srecnim ;) ) i odmah krenuo da radim. Interesantan podatak je da su ovde u USA sve obuke i treninzi placeni iako oni vama obezbedjuju sertifikate koji su vam samo plus u rezimeu (ovde se umesto CV-ja koristi Resume, slicni su ali ima bitnih razlika u predstavljanju sebe).
I tako sam svaki dan nakon svog posla od 4-9 pripremao, pek'o i pohovao pilice, prao sudove i cistio kuhinju. Nista pohvalno ali se ne stidim toga jer imamo visoke ciljeve a ovo sve su stepenice ka tome. Ubrzo je stigao poziv iz CVS-a i kao sto je Iva rekla nekim cudom smo pozvani i primljeni mesec dana nakon otvaranja nove prodavnice sa preko 1.600 aplikacija za posao. Ja sam tu aplicirao za supervizora nocne smene jer su mi dani zauzeti a hteo sam da iskoristim zvanje koje vec imam na prvom poslu. Kada smo primljeni napravio sam divan plan, 7-15 prvi posao, 16-21 drugi i 22-6 treci. Divno! Sve mi se uklapa cak imam po sat vremena pauze izmedju poslova! Ali… zaboravio sam bitnu stavku – moram nekada i da spavam :( I tako sam morao da napustim Kroger, zahvalio sam im se i ostali smo u dobrim odnosima, srecemo menadzera i ostale koje sam tamo upoznao, svako iskustvo je dragoceno.
U CVS-u su me pitali dal’ pristajem na rad u nocnoj smeni ali kao obican radnik jer nemaju otvorenih supervizorskih pozicija i ja sam pristao. Nakon nedelju dana su me unapredili u supervizora tako da sam shvatio da je to ipak bila neka vrsta testa. U isto vreme Ivu su poslali na trening (da, trening za treningom, tako je to ovde ;) ) nakon koga je dobila sertifikat i zvanje Kodak Photo Technician.
Od tada ja radim nocu u CVS-u 22-6 a onda od 7 ili 8 pa do 15 ili 16h moj “stari” posao, pa malo odspavam pa ponovo u trecu, pa odmah u prvu pa… i tako u krug. Iva radi u CVS-u 4-5 dana nedeljno a ostalo vreme provodi u Taco Mac-u i to je osnovni razlog zapostavljanja bloga ali naravno na kratko. Jos jedno VEEELIIIKOOO izvinjenje na nejavljanju ali imajte bar malo razumevanja, trudimo se...*

Pozdravljamo vas sve puno, puno, punooo!!!

DV-2011 - zadnji dan!

2009-11-29T23:14:00.005+01:00

Prijava za DV Lottery 2011 se zavrsava za manje od jednog dana, tacnije sutra 30. novembra u 12h (podne) po nasem vremenu (GMT-05:00) sto ce u Srbiji biti 18h - znaci ko se nije prijavio ponedeljak je zadnji dan! Prijavite se na zvanicnom sajtu americke vlade www.dvlottery.state.gov, prijava je besplatna. Ne gubite nadu, kada smo mi izvuceni prijavili smo se bukvalno par sati pred kraj prijave. E kad se sada setim toga... mislim da je bio 2. decembar 2007. Iva lezi i gleda TV a meni proleti kroz glavu da se te godine nismo prijavili za lutriju, skocim do racunara i vidim da je upravo to zadnji dan za prijavu i da smo propustili za PAR SATI!!! :(
"AAAAAAA...AAA...A..." (mislim da je tako zazvucao moj krik) ali ubrzo moje mozdane celije prorade malo brze (valjda od stresa) i ja ukapiram da zbog vremenske razlike nismo propustili prijavu za par sati vec imamo jos samo oko 2 sata da se prijavimo! E onda krece uzbudjenje, frka, panika, jurcam ja po sobi i urlam: " IVO BRZO IMAMO JOS SAMO SAT-DVA ZA PRIJAVUUU!!!" a ona, zavaljena na kaucu pogledala me, ja misli samo jednim okom i nemajuci nameru da ustane rece: "E sve ako ovi u Kentakiju ne cekaju mene da sada ustanem i popunim prijavu pa da mi daju zelenu kartu! Ajde ne budali i pusti me da dogledam film ako ti neces..." A ja, naravno uporan kao sto po nekada znam da budem (ne znam zasto to neki zovu tvrdoglavost :)) sednem i na brzaka popunim prijave, mislim da su mi se ruke tresle do zadnjeg ENTER-a.

I tako... neko u Kentakiju je bas cekao Ivanu da posalje prijavu za DV-2009 jer je jedna od 50.000 zelenih karti nosila njeno ime :)

Jos jedno parking mesto molim!

2009-11-15T01:27:00.006+01:00

Ja obecao jedan post do kraja nedelje i dal’ ste mislili da sam slagao? Stisle nas obaveze a sad jos i dragi nam komsija opet zaboravio da plati internet… i to opet pred vikend… ali zato eto nas u mojoj firmi da vam javimo da smo usled velike potrebe duplirali nas vozni park! Da, nas Chrysler je sinoc dobio mladjeg brata, Pontiac Grand Am rodjen 2005. godine :)
Inace, preskolici smo dosta vesti ali sve cemo da nadoknadimo, obecavam ;) Iva je nasla posao! I to ne jedan nego DVA (2)!! :) A onda sam i ja morao da je stignem, kao ono u filmu “Tito i ja”: “Ti da stignes pre mene!? Jes' ti normalan!?” I onda sam ja nasao drugi (dodatni) posao… pa onda i treci… pa morao jedan da ostavim jer sam se setio da nekad mora i da se spava… i tako… za neki dan pisemo sta je poslovno novo, gde radimo i ostalo.
Nazad na temu, vec neko vreme smo trazili drugi auto i postavili smo dve opcije – stariji od 2000. za male pare ili kao sto smo i prvi put uradili, noviji a opet dosta povoljan za ove ovde uslove. Druga opcija je opet preovladala ali je proslo vise vremena dok smo natrcali na nesto. Mi podrzavamo akciju “Kupujmo domace” i opet smo uzeli americki auto.
Auto jeste na prvi pogled veci ali motor je ekonomican, 2.2l V4. Metalik svetlo siv, divno izgleda i spolja i iznutra a ima i razne dzidza-bidze koje zivot cine laksim, cruise control, elektricni podizaci, brave i retrovizori, automatski farovi, elektricno podesavanje sedista, CD, alarm… hehe ja se raspisao k’o da ga prodajem ;)
Dok smo trazili auto Iva je u startu rekla da ja mogu da odaberem sta god hocu a minivan Voyager je bez ramisljanja SAMO NJEN! Ali sa ovakvim ishodom nasla se u velikoj nedoumici, veci ili manji, stariji ili mladji, sivi ili teget, levi ili desni… aaah slatkih li muka ;)

Vecera na americki nacin

2009-10-24T15:34:00.023+02:00

Proslo je neko vreme a mi nikako da napisemo koju rec o divnoj veceri koju nam je priredio Adrian Popescu, otac devojcice Kiki koju sam izvukao iz bazena kada je glavom udarila u odskocnu dasku. Pisao sam o tome u postu Mirise na jesen.
Adrian je stalni posetioc Chastain bazena na kome smo radili, on i zivi na obodu parka 2 minuta od bazena. On je rodjen u Americi ali mu je otac Rumun a majka Svedjanka. Otac je posle rata prebego u USA gde se upoznao sa buducom zenom Svedjankom, vencali su se, vredno radili, otvorili kafanu, kupili par kuca... prava Americka prica :) Majka Svedjanka zivi u blizini a on je u predivnoj prizemnoj kuci kupljenoj 70-ih za nekih $150.000. Ima 2 cerkice, Kiki 9 god. i Kirstin 13.
Mi smo se s njim sprijateljili jos pocetkom leta i uporno nas je zvao da ga posetimo a mi nikako da nadjemo vremena pa kako se leto zavrsavalo dobili smo vise lufta.
Nisam hteo da slikam kucu ali zaista je to za mene jedan deo americkog sna - prostrana kuca sa ogromnim dvoristem ispred, solidno dvoriste iza, velike osvetljene sobe, terasa sa grilom za letnju uzivanciju a ispod nje parkirana Corvetta iz 1960-ih godina.

Auto koji je kupio polovan kada je imao 16 godina od para koje je do tada zaradio. Predivno je ocuvana i sluzi samo za letnje voznje, kod nas bi se to zvalo sepurenje ali je to ovde nesto najnormalnije.
Kao sto sam rekao nisam hteo da slikam oko i unutar kuce ali smo zabelezili par trenutaka koje ovako delimo sa vama.
Malo smo isli u razgledanje kuce i slusali zanimljive price o raznim detaljima,

jedan od njih je i ovaj zid koji je Adrijan oblagao kamenom a cerke su po sred njega ostavile otiske dlanova i upisale datum. To nas je podsetilo na kamen koji smo mi stavljali na kucicu pored pruge par meseci pred dolazak u Ameriku.
Iva se aktivno ukljucila u pripremanje vecere ali evo koliko je to trajalo:

2-3 puta secne nesto pa sa Adrianom okrene po casu vina. E kad smo kod vina, mi razmisljali sta da ponesemo da ne bi otisli praznih ruku pa Iva napravila prave nase palacinke (oni imaju vise nacina pravljenja palacinki ali sve je to drugacije od nasih) i kupili flasu vina... kad ono... kasnije smo sisli u njegov vinski podrum u kome ima vise od 1.000 najrazlicitijih flasa vina, razlicite starosti i porekla! Ta prostorija je posebno izgradjena i klimatizovana po "vinskom" standardu. Jedno od starih vina smo i otamanili uz veceru. I tu je moja draga dala svoj doprinosvrtela neke paprike po grilu, odusevljavali se kako su socne, rumene, zapecene... ja se vec uplasio da nije neko pomislio da sam ja vegeterijanac...
...kad dodje Adrian sa velikim stejkovima! E to je vec druga prica, manite me ovog povrca, organska ili ne biljka je biljka ;) I tako... klopa, vince, divna atmosfera, vreme uz pricu brzo prolazi.
Kiki je kasnije Ivi pokazivala kako je krenula da sredjuje svoju sobu, njenu omiljenu tablu u kuhinji po kojoj kaci crteze, slike i magnete i ostale devojacke zanimljivosti a Adrijan i ja smo peglali neke muske teme - kako je polirao farove mercedesa, dokle je stigo u restauraciji svoje stare motorne kosilice... i tako to.

Za kraj predivno provedene veceri ostavili smo partiju bilijara. U donjem nivou pored vinskog podruma nalazi se par vezanih prostorija sa sankom, raznim predmetima iz njegovog detinjstva i bilijarskim stolom... eeeh miline :)
Dok je "osmica" nasla svoju rupu vec je bilo daleko iza ponoci, zahvalili smo se nasim domacinima i dokotrljali se kuci. Jos jedan lepo proveden i interesantan dan.

Atlanta ZOO

2009-10-18T18:46:00.014+02:00

Poslednje letnje dane ove godine provodimo u raznim obilascima za koje do sada nismo nalazili vremena. Predivan dan smo odabrali i za ZOO vrt u centru Atlante. Nas ZOO nije nesto ekstra veliki ali je divno uredjen, cist, veseo i steta je ne posetiti ga. Interesantno je da u celom vrtu rastu veliki bambusi sto ga dodatno izdvaja iz gradske guzve. Tematski je podeljen u par oblasti, zavisno od zivotinja i predela iz kojih poticu a zanimljiv je i zaseban deciji ZOO - tu je sadrzaj koji posebno zainteresuje decicu, vozic kojim idu u obilazak, zivotinje koje mogu maziti, mladunci divljih zivotinja, stene za penjanje i jos dosta toga.

Kao i svaki ZOO i ovaj karakterisu neki specificni stanovnici. Na prvom mestu paznju su nam privukle ove dve zaljubljene zirafe, muzjak k'o svaki drugi muzjak, koristi svaku priliku da flertuje sa posetiocima a onda mu dodje zenska i umesto da mu zavali samar nezno se spusti na njegovo rame. Divan primer kako je covek u svojoj evoluciji negde skrenuo s pravog puta ;)

Zaista su se potrudili da stanista zivotinja sto vise prilagode njihovoj postojbini tako da su sa zirafama na istom mestu nosorozi, zebre i neke gazele.

Jedan od starosedeoca je "Silverback Gorila", gorila sa srebrnim ledjima po imenu Ivan :) kako da se ne nasmejem ;) On je rodjen jos 1962. a u Atlantu je dosao 1994. iz Washington-a. Definitivno je glavni u delu sa gorilama a okruzen je sa jos nekoliko odraslih gorila i dva klinca od 4 godine koji se valjaju i igraju bas kao deca.
Pande su predivne, ima i velikih i malih a ovaj se uspavao bas pored stakla gde skakucu deca cekajuci da se probudi i baci im po neki pogled.
Tu su i Meerkat-i, ja stvarno ne znam dal' postoji ime za ovu zivotinju kod nas ili ga zovemo "merkat". Kod nas su postali popularni nakon crtanih filmova Lion King i Madagascar. Odrasli su uvek u pripravnosti dok se mladunci igraju naokolo, ozbiljni kao pravi cuvari... dok se ne uspavaju sedeci ovako.
Nesto sto nas je iznenadilo je natpis koji stoji na par mesta a na kome pise "Molimo DIRAJTE zivotinje!", naravno to se odnosi samo na one koje su pristupacne. Oni podsticu zblizavanje zivotinja i ljudi tako da i zivotinje i deca od malena znaju kako je uspostaviti kontakt sa drugom vrstom. Vrlo interesantno glediste koje podrzavam.
Zato je i dozvoljeno da se udje u veliki kavez s papagajima i nekim drugim pticicama, mogu se hraniti, uzimati u ruke, maziti. Cak i velikog pitona iznose da bi ga ljudi pomazili, naravno mi nista nismo propustili, cak ni timarenje nekih brdskih klempavih koza.
U centru vrta je veliki zatvoren deo pun najrazlicitijih gustera, zmija, kornjaca, egzoticnih zaba... Ima jos slika u albumu Botanicka basta i ZOO pa izvol'te prelistati :)
Naravno tu je i jos jedan od mojih starih drugara iz detinjstva - Ranger Smith, cuvar nacionalnog parka Yellowstone kome su Yogi Bear i Boo-Boo uvek zadavali puno glavobolja :) U ovoj Americi toliko poznatih lica srecem, cudo jedno...

Srecan nam rodjendan! :)

2009-10-10T23:15:00.006+02:00

Danas je nas kutak napunio godinu dana!
10.10.2008. sam pokrenuo ovaj projekat bez neke vise ideje. Postao je jedan vid dodatne komunikacije sa nama dragim ljudima, poznanicima i slucajnim prolaznicima. 56 postova za godinu dana i nije za neku pohvalu ali ono sto me raduje je da su svi bili manje-vise veseli i uglavnom prokomentarisani.
Hvala vam na citanju i komentarima koji nama mnogo znace.
Ziveli!!!

Ivana i Igor

U2 - 360° Tour, Georgia Dome Atlanta, 10.06.2009.

2009-10-07T22:04:00.000+02:00

One love

One life

When it's one need

In the night

One love

We get to share it

Leaves you baby if you

Don't care for it

...

Sinoc je bila noc za pamcenje, bili smo na U2 koncertu 360° Tour! Prvi nas U2 koncert, Georgia Dome - stadion Atlanta Falcons-a, preko 65.000 ljudi + nas dvoje :)))
Uvodnu rec od 45 minuta imali Muse a onda vise od 2 sata Bono i drugari.

Isli smo sa mojim kolegom Slovakom Milosem i njegovom zenom Ivanom. Na gornjoj slici smo poranili i opet je bila velika guzva ali stadion, koji je ovom prilikom bio pokriven, ima puno ulaza, liftova, prolaza i sve je fenomenalno organizovano tako da i ulaz i izlaz rade perfektno.
Bina u obliku svemirskog broda (tako Bono kaze) sa fantasticnim efektima, ozvucenjem, osvetljenjem i osvezenjem! Osim novih pesama bilo je i dosta onih nasih, starih uz koje smo odrasli ;)
Jedinstveni je osecaj cuti One, Bloody Sunday, I Still Haven’t Found What I’m Looking For, Beautiful Day, Vertigo... uzivo i najeziti se, to treba osetiti. U ovakvim prilikama nam je zao sto nemamo neki bolji foto-aparat ali i ovim nasim digitalcem uspemo po nesto da sliknemo a evo i par klipova koje smo njime snimili. O kvalitetu snimka necemo ali nije to poenta, zelimo da vam bar malo prenesemo ambijent i atmosferu.

U albumu Koncerti ima jos slika, posle Queen i Lil Jon.

Cvetic, cvetak, cvetko...

2009-10-05T02:25:00.012+02:00

Imali smo divno letnje vreme ovog vikenda i resili smo da ga provedemo u setnjama i obilascima. U subotu (juce) smo bili u botanickoj basti tj. Atlanta Botanical Garden. Do kraja oktobra na istom mestu je i izlozba velikih bronzanih skulptura poznatog svetskog skulptora Henry Moore. Skulpture su rasporedjene po celoj botanickoj basti koja zauzima vise od 120.000m2. Posto se blizi i Halloween (noc vestica, 31. oktobar) sirom jednog dela baste postavljena su i amaterski napravljena strasila, ko god hoce moze da napravi strasilo i bice postavljeno tamo.
Ja sam bio malo skeptican, da provedem dan mirisuci cvece... bas i nemam neku jaku zelju za tim, medjutim, moram priznati da sam se stvarno odusevio! Osim otvorenih parkova sa najrazlicitijim biljkama napravljeni su i zatvoreni tematski prostori, centar orhideja, tropske biljke, pustinjske... Unutar tih tematskih sala odrzavaju se klimatski uslovi koji su potrebni za opstanak biljaka u njima.
Verujem da ce na ovakvom mestu puno zanimljivosti naci i oni koje biljke ni najmanje ne interesuju. Meni je najinteresantniji tropski deo, kao u sred prasume... sve veliko, jako, nekako mocno deluje. Cak ima i nekih cudnih pticica koje tu zive, ljudi im kako izgleda ni najmanje ne smetaju. U holu tropske sale nalaze se i terarijumi sa 10-ak vrsta tropskih zabica, sve izgledaju predivno, kao plasticne, ko bi rekao da su u stvari - otrovne.
Ivin favorit dolazi iz centra orhideja, to je (sad cu ja malo da se pravim pametan ;)) Peristeria Elata - The Dove Orchid, u slobodnom prevodu "Golubicina orhideja". Ako bolje zagledate unutar cveta videcete malu pticicu, a Iva i pticicu i orhideju drzi u ruci. Divna je i Japanska basta i kaktusi, razni lotosovi cvetovi, deo posvecen deci... ma sve je lepo.
Postavio sam novi album Botanicka basta pa ako vas ne mrzi bacite pogled a mi jos malo pa da hvatamo sovu, sutra je novi ponedeljak.

Av,av...pljus, pljus

2009-09-30T01:37:00.000+02:00

U nekom od predhodnih postova pisali smo kako smo za ovu godinu zavrsili svoje karijere spasioca, medjutim bilo je u medjuvremenu jos nekih smena za mene sto mi je dobro doslo, bez obzira sto su bazeni bili dosta udaljeni. Ali prosle subote smo zvanicno zajedno odradili poslednji dan kao spasioci i zavrsili sezonu na vrlo neobican nacin. Radili smo u Piedmont Parku, na jednom od lepsih bazena u Atlanti i sve je bilo skroz uobicajeno i normalno, osim sto su se u bazenu gde se uglavnom kupaju ljudi, ovog puta... brckali psi;) Dugo najavljivan dogadjaj, jednom odlozen zbog loseg vremena, i nas dvoje posebno odabrani spasioci za tu priliku ;) (nije da nismo bili pocastvovani) ;)
Zurka je trajala od 11 do 14h, bilo je preko 100 pasa ukupno, svakakvih mogucih i svi su skakali i jurcali u vodu kao da se svaki dan kupaju u bazenu. Bilo je smesnih situacija, od velikih trapavih psa do onih najmanjih sa prslucima na naduvavanje i sl. i smesnih pitanja tipa jeste vi istrenirani da spasavate pse itd. A kad mi je prisla zena i zamolila da dobro obratim paznju jer njena kuca ne zna da pliva, jedva sam joj objasnila da ja nisam tu da gledam i pazim pse, vec prvenstveno decu koja ulaze u bazen a ne bi smela i.. naravno da njena kuca kao i sve ostale zna da pliva iako nikad do tad nije plivala.Kad su se svi razisli u bazenu je bilo jedno milion teniskih loptica, o dlakama i zemlji da ne govorim, ali to i onako nije bitno jer bazen vise nije bio u upotrebi. Bitno je da su kuce tog dana srecne otisle kuci, srecne ali umorne, evo sta znaci - "umoran kao pas"
Sve u svemu bilo je zabavno, nesto sto se ne vidja svaki dan i verujem da ce ovo iskustvo puno da nam znaci posebno u daljem trazenju posla kao bitna stavka u rezimeu, zar ne?! ;)))

Hip-Hop party u Atlanti

2009-09-20T21:33:00.014+02:00

Sinoc smo se luuudo proveli! Hip-Hop radio iz Atlante 95.5 The Beat pravio veliku zurku povodom 10. rodjendana u lokalnom klubu Wild Bill's (iliti "Kod divljeg Bila"), uspeli smo da nabavimo 4 karte i pozvali Slobu i Jelu da nam se pridruze. Naravno, ogromna guzva, nekoliko stotina ljudi u redu ispred ulaza, ocekivali smo vecinom crnce ali bas naprotiv - bilo crnih, belih, zutih i svih ostalih.

Ambijent odlican za velike zurke i manje koncerte, ozvucenje i klima super, svi lepo raspolozeni i najrazlicitije odeveni - kao i svuda naokolo, od opustenog urbanog stila preko promasenih kreacija do visoke elegancije. Sve u svemu predivan osecaj, nalazimo se usred necega sto smo do sada samo na MTV-ju gledali. DJ miksevi, igracke grupe (e to treba videti uzivo!), par lokalnih hip-hop bendova a nakon toga zvezde veceri, cuveni reperi totalno razlicitog stila - Lil Jon i Akon!

Evo nas u masi a iza Lil Jon repuje na bini! Nosio je dres Hawks-a sa brojem 1, NBA tima iz Atlante, on je rodjen ovde pa takav dres nosi i u nekim spotovima. Na kraju je taj dres zavsio u publici ali ne verujem da je ostao u jednom komadu.
A takvu vrelu atmosferu valja ohladiti 'ladnim pivom, ja trazio okolo konobara ali sam na kraju morao da kupim pivo kod jedne od ove 4 Wild Bill's devojke. Ne mogu da se setim tacno kod koje... ja sam gledao samo u... PIVO!
Imala je jednu koficu punu dolara na kojoj je pisalo "Pomozite mi da otplatim svoje BOOBS", Sloba i ja nismo razumeli za sta joj trebale pare al' resismo da pomognemo pa ubacismo po dolar od kusura :)

Mirise na jesen

2009-09-18T03:14:00.009+02:00

Dolazi jesen, prosle nedelje je bio zadnji radni dan naseg bazena u ovoj sezoni. Rezimirali smo protekli period sa poslovnog aspekta i veoma smo zadovoljni rezultatima.

Startovali smo sa najnizim platama/satnicama u firmi jer smo bez iskustva u ovoj oblasti. Posao u Americi je strasno bitna stvar tako da smo odlucili da od ovog najobicnijeg sezonskog poslica napravimo nasu odskocnu dasku, zacrtali smo neke ciljeve i resili da im pokazemo sta je "zivotno iskustvo" ;)

Posao spasioca je izuzetno lak ali nikako neozbiljan. Bas smo se tako i ponasali, uvek sa osmehom, puni entuzijazma, zavrsamo sve obaveze tacno, precizno i bar 10% vise od ocekivanog. Nije da nismo ocekivali ;) ali ubrzo su krenule pohvale, menadzer i odbor koji upravlja bazenom su obavestili firmu da su izuzetno zadovoljni nasim radom i da im je drago da smo ove sezone u njihovom timu.

Sve pohvale divno zvuce ali je jos lepse bilo kada smo nakon toga oboje dobili kao nagradu povecanje plate! Paralelno s tim ja sam dobio i unapredjenje u Headguard-a tj. glavnog spasioca na nasem bazenu sto je donelo dodatno povecanje. E sada, to je bila nagrada za dotadasnji rad i trud ali i tako dobra motivacija da nastavimo jos bolje.

Ubrzo nakon toga desilo se ono sto se svaki spasioc nada da se nece desiti nikada - bio sam na poziciji u najdubljem delu bazena gde je daska za skakanje. Kiki, 9-ogodisnja devojcica koja je na slici sa Ivanom u onom tekstu o bazenu, htela je da pokaze drugarima kako je naucila da skace sa daske salto u nazad. Odskocila je i napravila kompletan salto ali kada je trebala da doskoci u vodu udarila je licem u dasku i pala u bazen. Srecom, ostao sam pribran i momentalno skocio sa visokog mesta za spasioce, zaronio za njom i video je kako tone do dna u nesvesnom polozaju. Zgrabio sam je i brzo izronio s njom na povrsinu gde je cekao uplaseni otac a i svi ostali koji su se tu zatekli. Odmah je dosla sebi ali nije znala sta se desilo, nos joj je bio vec natecen a iz usne joj je tekla krv. Par trenutaka nakon toga pocela je da se trese ali to je bilo od straha. Otac je odveo do bolnice na pregled i srecom prosla je samo sa povredama nosa, usne i brade, bez preloma i kontuzija.
E tada sam doziveo ono iz Americkih filmova - kada sam izasao iz vode usledilo je skandiranje i veliki aplauz, klinci su me zvali "Action Man", prilazili ljudi da mi cestitaju na brzini i snalazljivosti, tapsali po ramenu... i tako to :) Od tog dana mi se redovno javljali ljudi koje nisam znao ranije. Sledeceg dana su mi cak neke majke i medalju dale :) Ahhh... kako je lepo biti slavan... pomislio sam da bi trebali da se preselimo u Hollywood ali ipak ostajemo jos neko vreme ovde ;)
Sledeca lepa stvar koja nam se desila nas je zaista iznenadila, Iva i ja smo proglaseni za najbolje spasioce meseca jula u konkurenciji vise od 300 spasioca. Dobili smo neke prigodne nagradice ali sam osecaj je jaci od svega toga. Sve nam je vise bilo zao sto se leto zavrsava, upoznali smo toliko puno ljudi, dobrih, pozitivnih, predusretljivih. Puno njih nas je zamolilo da i sledece leto provedemo s njima. Dobili smo pozive od dosta njih da ostanemo u kontaktu, nekima smo morali da obecamo da cemo stvratiti neki put na veceru, dobili smo strasno pozitivne preporuke za rezimee i sto je najbitnije - prijatelje.

Naravno, zbog svega gore navedenog dobili smo i neprijatelje, one koje boli tudji uspeh. Mislim da nisu vredni pomena ali ne mogu da kazem da mi je zao sto su pocasceni otkazima.

Od ponedeljka je Iva zvanicno bez posla ali je isti dan otisla na prvi intervju, nije bilo po oglasu za potrebne radnike vec po preporuci pa ne znamo sta ce i kako biti. Njen trud se isplatio jer su je i nakon kraja sezone pozvali da radi danas, a radice i subotu i nedelju na bazenima koji jos imaju neke aktivnosti.
Ja sam paralelno sa poslom spasioca radio i kao pomocnik supervizora, najnizi posao u firmi ali nam je donosio dodatne prihode. Ubrzo sam postao pomocnik tehnicara pa sam umesto ciscenja krenuo da servisiram pumpe, filtere i sl. Pre oko mesec dana pozvali su me iz firme na sastanak i ponudili mi posao supervizora, ali posto sam bio zauzet bazenima samo 2 dana nedeljno. Pristao sam na to i dobio jos jedno povecanje plate :) a pre par dana su mi ponudili stalno zaposljenje i to sam naravno prihvatio. Dobio sam "kamionce", Polo majice :) i svoje pomocnike.
E sada, da se razumemo, taj posao je daleko od ostvarenja nasih snova i plata nije nesto ali nam daje jednu sigurnost da mozemo da pokrijemo sve mesecne troskove a to nam je i te kako bitno. To je i razlog manje aktivnosti na blogu ali imacu valjda opravdanje ako kazem da skoro 2 meseca nisam imao slobodan dan ;)

Izvini tata, ja opet na dugacko...

Mali beg u divljinu

2009-08-30T14:34:00.016+02:00

Napomenuli smo ranije da je Atlanta grad okruzen ogromnim zelenilom, to se svakako oseti u vazduhu, nema smoga i lepo se dise. Severom Atlante, tu gde mi zivimo, protice reka Chattahoochee (Catahuci).

Inace, izvire na severo-istoku Dzordzije (hehe, bas smesno kad ne napisem Georgia) blizu obe Karoline, tece severom sve do Alabame i onda se granicom spusta do Floride. Ime su joj dali Creek indijanci (danas se identifikuju kao Muscogee narod) koji su ziveli na ovim prostorima i na njihovom jeziku Chattahoochee znaci "Obojeni kamen", najverovatnije zbog dosta sarenog granita koji se moze videti recnim tokom. Deo reke koji protice Atlantom ima 17 parkova koje odrzavaju Rendzeri i koji su oznaceni kao Nacionalne rekreacione zone. To su prirodna okruzenja sa minimalnim prepravkama u vidu staza i oznaka duz njih koje ljudi koriste za rekreaciju, opustanje, spustanje kajakom niz reku i slicne aktivnosti. U svakom parku se nalazi po jedan stab Rendzera gde dobijete sve zeljene informacije i mape parka.

Znaci, sto bi rekli drugari Amerikanci - prosto kao 1,2,3:

1. odes u park koji zelis,

2. svratis u "kolibu" Rendzera koji su kao i svi ovde jako predusretljivi i ljubazni, dobijes od njih potreban info i

3. krenes u obilazak parka i uzivanciju :)

Ono sto nas je odusevilo na samom pocetku su 2 jelena koje smo videli jos iz kola ulazeci u park. Osim njih tu su jos i rakuni, veverice, oposumi, patke, kardinali i druge divne ptice za razliku od macaka na ulici i pasa lutalica koji ovde NE POSTOJE! Ne znamo kako ali to je moguce.

Dakle, odabrali smo stazu i njome krenuli niz reku naoruzani samo osvezavajucim tecnostima, grickalicama i aparatom.

Ovakvo mesto vam daje odredjene mogucnosti zabave, devojcice mogu da poziraju na bezbroj lokacija, drveni mostovi, oborena debla, reka u pozadini, reka levo, reka desno, pored zbuna, pokraj cveta... sve u svemu - ne bas previse zanimljivo ali zato decaci imaju pravu avanturu :) opasno balansiranje na pognutom stablu iznad nabujale reke, penjanje uz i spustanje niz strme litice uz pomoc prave lijane, istrazivanje pecina i puno drugih jos opasnijih stvari koje nisu mogle da prodju cenzuru za javno prikazivanje. Deco, ne pokusavajte ovo kod kuce, specijalno znanje i vestine su neophodni! Mali predah smo imali na obali reke koja je puna ribe i divljih pataka. S vremena na vreme prodje po neki kajak, izbegavajuci sve stene koje vire iz vode. Iznenadjujuce je kako se divlje zivotinje u ovakvom okruzenju ne plase ljudi. Iva je uspela da namami patke kikirikijem a kada su videle sta im nudi gledale su je u cudu kao da joj kazu: "Gde si ti videla da patka jede kikiriki?" Ocekivale su nesto bolje ali kad su videle da se od nas 'leba nece najesti prihvatile su i to, na kraju je scena bas bila zanimljiva, sedimo na velikoj steni koja zaranja u reku i jedemo kikiriki sa divljim patkama :)Nastavili smo dalje birajuci razne staze kojima cemo ici i nakon par sati zavrsili mali beg u divljinu. Ovako proveden dan svakako prija, opustena setnja prirodom na korak od metropole.
Pozdravljamo sve nase drage citaoce, zelimo vam uspesan i veseo dan, nedelju, mesec...
Do citanja.

Chastain Park i mi u njemu

2009-08-25T05:52:00.010+02:00

Sezona se uskoro zavrsava a mi nikako ni rec ni sliku da pustimo o nasem radnom mestu. Kao sto smo svojevremeno napisali, pocetkom maja smo zavrsili kurseve za spasioce i tako sebi obezbedili letnji posao. Dodeljen nam je bazen u Chastain parku u Buckhead-u, najbogatijem delu Atlante. Park je pun terena za golf, tenis, baseball, staza za trcanje i setnju a odmah do naseg bazena je amfiteatar na kome se skoro svake veceri organizuju koncerti. Zacudili smo se kada smo prvih dana videli par ogrooomnih limuzina koje pored bazena idu do amfiteatra i kad smo pitali ko je to svi su nam sa smeskom odgovorili - pa Gypsy Kings imaju veceras koncert, svake godine u ovo doba gostuju ovde. Tako smo zadnja 2 sata toga dana odradili uzivo slusajuci Volare, Baila Me, Bamboleo... za nas tada zaista neverovatno. Ali, sta ti je navika, od tada su bili Joe Cocker, Tom Jones, Temptations, Jay Z ... a tek dolaze En Vogue, Britney Spears (bljaaak), Bad Company i ko zna ko jos. Bili smo kao deca ispred izloga poslasticare, svako vece radimo do 8, 9 ili duze a koncerti pocinju oko 7 :( ali sledece godine krece sve iz pocetka :) Kad smo vec kod koncerata jedan smo resili da ne propustimo nikako tako da smo vec kupili karte - U2 - 6. oktobra su u Atlanti u sklopu turneje 360° ali ne u amfiteatru vec na fudbalskom stadionu (americki fudbal) Georgia Dome.

Aj'mo nazad na bazen, u pocetku nam je sve bilo konfuzno, nikoga ne poznajemo, svi ostali spasioci su sa iskustvom a mi em najstariji - em "najneiskusniji" ;) U glavi nam je svo vreme bila i informacija koju smo culi od vise njih, od ovog bazena su svi bezali, tu su slali spasioce po kazni ili pred otkaz a nama naivnima nije bilo jasno kako se to desilo kada nam je to mesto dodelila "prijateljica", Bugarka Stojanka, u Atlanti poznata kao Jullie, pre otkaza radila u nasoj firmi na rasporedjivanju spasioca po bazenima i njihovim radnim rasporedima.

Ubrzo smo saznali zasto je ovaj bazem crna rupa spasioca Atlante - na njemu se radi (a zar ne bi trebalo da je na svakom tako;) ), ogroman je u odnosu na bazene po naseljima, ima puno posetioca i covek koji upravlja njime je "ozloglaseni" menadzer Jim King. Da, sve je to bas tako, ali ako situaciju okrenes u svoju korist moze da ti bude sve u superlativu ali onda ces i ti postati ozloglasen, zar ne? Kao i u svemu ovde tako smo i u poslu krenuli maksimalno ozbiljno, puni entuzijazma, samouvereni i uvek sa osmehom :) Uklopili smo se u posao, obaveze, ljude i okolinu brze nego sto smo ocekivali.

Svaki dan na poslu nam je bio interesantan, upoznavali smo nekoga novog i sretali one koje smo vec znali, mnogi posetioci i deca su nas primetno zgotivili a postali smo dobri i sa menadzerom Dzimom, njegovom porodicom i upravnim odborom koji vodi bazen. Svaki dan na bazenu nam je bio ugodan i zanimljiv ali smo zaista davali sve od sebe sto se posla tice, nije tu samo u pitanju sedenje u stolicama za spasioce i blejanje u bazen vec i ceo set duznosti, organizacije i odrzavanja. Mnoge zabave, plivacka takmicenja i proslave praznika se odrzavaju na bazenu.

Jedno od interesantnih desavanja je bila i proslava najveceg USA praznika, dana nezavisnosti, 4. jula. Bazen je bio prepun, ziva svirka preko puta, deca su dosla sa okicenim biciklicama, svi veseli i zadovoljni. Na ovoj slici se vidi kako su parkirali sve te bicikle i kolica ispred bazena a onaj zuti transparent kaze da su nekoliko dana pre toga deca sa naseg bazena, 5-12 godina, plivacki tim koji se zove Tidal Waves (Plimni talasi) postali sampioni Atlante u plivanju u konkurenciji 77 timova.

Evo jos par zanimljivih slicica koje smo odabrali da vam pokazemo a das ne udavimo previse:

Na prvoj slici s leva je nas drugar spasioc Richard koji iza sebe ima 7 godina iskustva u ovom poslu, valjda je zato ovoliko pocrneo. Ovaj bradonja u sredini je menadzer Jim King obucen kao Uncle Sam (Ujka Sem - nacionalna personifikacija Amerike), inace osim vodjenja bazena radi jos par stvari u zivotu, ima ga i u politici a porodicu King sacinjavaju jos zena Caroline, 2 cerke i sin. Na desnoj slici je Iva sa maskotom jednog od najvecih lanaca brze hrane u USA, Chick-fil-a. Kako ime kaze tu se jede samo piletina a maskota im je kravica na kojoj pise "Jedite vise piletine!"

Na levoj slici je Iva sa Kiki u plavoj majici, Abigail sa desne strane i njihovom drugaricom. Abi je Kingova najmladja cerka a Kikin tata Adrian je rodjen u Atlanti od roditelja dosljaka, otac Rumun a majka Svedjanka. Desno je Iva na jednom od mesta za spasioce i vice menadzer Danny koji je inace i trener plivackog tima.

E sad mi je malo lakse jer smo najzad objavili nesto sto odavno ne stizemo a bas nam je stalo da zabelezimo. Stacemo ovde za sada a za dan-dva rezimiramo dogadjaje zbog kojih smo sigurni da ce nam ovaj Chastain bazen i vreme provedeno na njemu ostati uvek u lepom secanju. Isto vazi i za mnoge ljude koje smo ovde upoznali.

p.s. sa nama je sve OK, ne brinite se, nema nas sa novim vestima u zadnje vreme jer smo bas-bas zauzeti, usli smo u zadnjih par nedelja ovoga posla i zelimo da ga sto kvalitetnije i po nas korisnije odradimo.

Tennessee na jedan dan

2009-08-10T05:03:00.011+02:00

Pre desetak dana imali slobodan dan u sred nedelje i resili da skoknemo do neke od susednih drzava. Izbor pao na Tenesi koji je od nas udaljen svega 2 sata voznje, ili 6 sati jahanja - pa kome kako odgovara.

Tenesi se nalazi iznad Georgie i ima puno interesantnih delova za obilazak, na severu glavni grad Nashville, na zapadu Elvisov Memphis, na istoku Smoky Mountains i legendarni Davy Crockett, jug drze Jack Daniels i Chattanooga i jos puno, puno toga.

Odlucili smo se za obilazak planine koja se zove Lookout Mountain i prostire se jednim delom do grada Chattanooga poznatog nama starim "kaubojcima" iz western filmova a onima malo obrazovanijim po kompoziciji Glenn Miller-a Chattanooga Choo-Choo. Prva atrakcija koju smo posetili je Ruby Falls, podzemni vodopad visine 50m koji se nalazi 400m ispod povrsine planine. Do njega se dolazi spletom podzemnih tunela prepunih predivnih prirodnih oblika od kojih zastaje dah. Svaka grupa ima vodica koji je vodi tim tunelima do vodopada i prica o istoriji tog fenomena, pronalasku same pecine i ostalim zanimljivim detaljima. Interesantno je i to da je svo to "podzemlje" osvetljeno uz pomoc solarne energije. Sam vodopad je predivan, u trenutku dolaska do njega sve je mracno, prirodno, a dominira njegov mocan zvuk. U sledecem trenutku pale se svetla raznih boja i muzika koja ovo cudo prirode cine jos cudnijim i impozantnijim.

Nakon toga smo otisli do tvrdjave koja je u neku ruku muzej gradjanskog rata Sever-Jug na ovim prostorima ali je zbog nedostatka vremena nismo posetili jer su nas cekale jos 2 avanture. Sledeca je bila voznja najstrmijom prugom na svetu kojom se prevoze putnici. Najveci nagib je 73% a ukupna duzina oko milje (1.6Km). To je i najkraci put od vrha planine do podnozja a originalan naziv je Incline Railway.

Inace osim kao turisticka atrakcija koristi se i u odredjenim hitnim slucajevima, kada je planina zavejana a cak je bilo i nekoliko vencanja u samom vagonu.

Posle jednog dooole a zatim ponovo gooore najstrmijom prugom na svetu napravilo nam se toliko mesta u stomaku kao da tri dana nista jeli nismo :) Pao je rucak na brzaka pa pravac treca atrakcija - Rock City iliti Kameni Grad. E tek je to fantasticno, ne znam kako bih ga opisao... skup prirodnih lepota planine i domisljatosti ljudske.

Zanimljivosti poput: dzinovske izbalansirane stene, "iglenih usiju" gde prolaze samo vitki ;), pecine pune odaja iz bajki, predivnih vrtova, dugackog viseceg mosta na kome je moja draga zastala na pola, pa ni tamo ni vamo... mamio sam je i cokoladicama i sendvicima, samo da se dokotrlja do kraja nekako :)

Tu je i jedan "nadzemni" vodopad a iznad njega mesto sa koga se vidi 7 drzava. Sve ovo je tesko opisati recima zato sam dao dosta linkova sa dodatnim tekstovima a postavili smo i novi album Tennessee sa puno slika.

Na kraju divno provedenog dana, prepuni utisaka vratili smo se u nasu Atlantu jer nas je sutra cekao novi radni dan i nove poslovne avanture o kojima za neki dan ;)

Ma koji Novak... koja Ana!?

2009-07-24T01:47:00.016+02:00

Rekli nama da u Americi mozes da budes sta god pozelis, pa eto mi pozeleli da budemo astronauti ali kazu da su sva mesta zauzeta... dok smo razmisljali sta bi mogli drugo naisli smo na teniske rekete na rasprodaji i... steta da propadnu ;)

U kompleksu u kome zivimo, pored bazena i teretana imamo na raspolaganju i teniske terene pa resili da se malo rekreiramo. Ja kao nesto objasnjavam Ivi sta kako treba, forhend, bekhend i tako to, ali ubrzo sam shvatio da su moji casovi tenisa iz detinjstva daaavno proslo vreme (jel to bese pluskvamperfekt), pa se videlo ko kosi a ko vodu nosi tj. ko igra a ko cisti teren!

Da smo se trudili - trudili smo se, bas, al' kad ne ide - NE IDE!
Mlatili smo ovim muvolovkama skoro 3 sata a kukali od upale misica 3 dana! Mada, moram da priznam, nije sve bilo tako lose, posli smo sa 3 loptice a vratili se sa 10, ove ostale smo nasli dok smo trazili nase po okolnom zbunju. Neke nam zavrsile u reci ali nismo mi krivi sto zica oko terena samo 5m visoka a mi "jaki" igraci.

Na kraju sabrali i oduzeli utiske ispod mreze i znojavi i umorni otisli kucici. Nasmejani smo samo zbog kamere, boli svaka koska ;)

Izvinite na smetnji, uzrok otklonjen ;)

2009-07-12T03:31:00.007+02:00

Nije nas bilo neko vreme na netu zbog tehnickih problema, pukla nam veza - komsijska. Odselile nam se komsije sa kojima smo delili internet, mislim, oni to nisu ni znali... sve da im kazem pa nikako ;) I onda krenuli mi da uplatimo neku varijantu kad ono da bi bilo povoljno sve neki uslovi, mora ugovor na 2 godine, moramo da imamo fiksni telefon ili moramo da koristimo kablovsku tog provajdera pa mi nikako da se odlucimo i nakon par dana njuskao ja nasim bezicnim nebom i nanjuskao ponovo neki bezicni ruter u koji sam mogao da privirim i... evo nas ponovo :)

Izdesavalo se za ovih 10 dana dosta toga, sve je OK, super smo - zivi, zdravi i veseli sto zelimo i svima vama a sada posebno mojoj tasti Brankici kojoj je 6. jula bio rodjendan! Ko bi rek'o da je vec 40 napunila ;) SRECNO!!!

Nismo mnogo toga objavili, ne samo u zadnjih 10-ak dana vec i od ranije. Jedna od starijih vesti je da su ovde u Atlantu stigli i Sloba i Jelena, drugari forumasi iz Kragujevca.

Stigli oni pre 2 meseca ali sve cekam da se vidimo jos neki put pa da stavim nove slike ali nikako da se uskladimo s poslom i ostalim stvarima pa evo slike od pre mesec i po.

Za sve koji ne znaju o cemu se radi evo ukratko - oni kao i mi dobili zelenu kartu i upoznali smo se na forumu Zelena Lutrija a kasnije su bili jednom u Nisu pa smo se i videli. Kada sam ja nasao posao za nas u Atlanti rekao sam Slobi kome da se obrati i

povezao ga sa nasom firmom. Tako su i oni dobili poslove ali, na zalost, nismo na istim bazenima.

A sada se vracamo u skoro proslo vreme, pre 3 dana izasli mi iz stana i krenuli ka kolima, kad ono... nema kola!? Kazem ja: "Ivana (u takvim situacijama joj ne tepam) GDE SU NAM KOLAAA!!!" a ona "AUUU UKRADOSE NAM KRAJSLERAAA!!!" Cim smo se povratili iz kome okrenuli smo par telefona i saznali da nam je pauk sluzba odnela auto zajedno sa jos 7 komsijskih automobila. Otisli smo do kancelarije firme koja odrzava i obezbedjuje nas kraj i ustanovili da su nam pre mesec dana dali pogresnu nalepnicu koja potvrdjuje da smo korisnici parkinga. Umesto crvene cetvrtaste dali nam okruglu plavu koja vise ne vazi. I tako mi zvali gazdaricu koja nas je odvezla do slep-sluzbe kad oni nece da nam daju da podignemo auto! Moja greska, vozimo auto 2 meseca sa tablicom prethodnog vlasnika, pa smo morali da idemo do njega, pa ponovo nazad i posle silnih peripetija i vozikanja s jednog kraja Atlante na drugi najzad smo sve zavrsili. Gazdarica platila kaznu od $125 a nama nalozili da registrujemo auto na nase ime, znali mi da to nije dozvoljeno ali sve nekako nemamo vremena. Sledeceg jutra smo otisli do ovdasnje, da kazem "opstine" i bukvalno za 7 minuta registrovali kola i dobili novu tablicu. Ovo je za nasu birokratiju jednako naucnoj fantastici :)

Rekao meni tata jednom da ne pisem previse jer to prelazi u gnjavazu, pa da ga poslusam.

Aj' cao!

Ice Age: Dawn of the Dinosaurs 3D

2009-07-02T21:36:00.016+02:00

Od kako smo dosli u Ameriku jedna od zelja nam je bila da idemo u bioskop, culi smo da je to ovde sasvim drugacije od onoga sto mi zovemo "bioskop". Juce, 1. jula, bila svetska premijera treceg dela Ledenog Doba - Ice Age: Dawn of the Dinosaurs 3D , sudeci po insertima i najavama koje smo gledali ovaj deo ne zaostaje za prva dva. Kad se sve sabere... americki bioskop + svetska premijera + najnoviji Ice Age = 100% dobar provod :)

Film se daje u dva formata, klasicnom i 3D. Odlucili smo se za Digital 3D verziju i odabrali bioskop koji ima te mogucnosti. Projekcija je bila u 9:40 a mi zavrsili posao u 9h i taman imali dovoljno vremena da stignemo. Bioskop je u centru grada i deo je Regal Entertainment Group
Tako nesto stvarno jos nismo videli, ogromno zdanje sa velikim brojem projekcijskih sala, u svakom trenutku pusta se nekoliko razlicitih filmova a jedan film se moze gledati u vise sala. Kola smo parkirali u podzemnoj garazi koja se nalazi ispod te ulice i prijatno smo se iznenadili time da posetioci bioskopa imaju 2 sata besplatan parking. Uzeli smo karte, dobili 3D naocare i pratili ljude ispred nas da se ne bi izgubili jer je sve ogromno!

Interijer je predivan, sve je, naravno, u fazonu filmova, glumaca i junaka, prava filmska atmosfera. Sale su neverovatno udobne, zvuk i slika predivni... a i film je bio odlican. Kad god hocete mozete da izadjete do lobija po pice, grickalice i sve ostalo i da se vratite u salu.
Kao sto sam na pocetku rekao: premijera filma u Digital 3D tehnologiji u americkom bioskopu je na skali od 1 do 10 ... cista DESETKA! ;)

Tina usla u 2 cifre :)))

2009-06-27T00:43:00.000+02:00

Moja cera Tina je danas napunila 10 godina, zelim da se pohvalim svima i da joj i na ovaj nacin pozelim NAJSRECNIJI RODJENDAN!!!

Jutros smo uspostavili "video link" zahvaljujuci deka Zeljku i njegovim tehnicko-tehnoloskim sposobnostima ;) i uspeli da se bar tako vidimo. Tu su bili i kumcici sampioni Denca i Dare. Moja Tinica je, inace, buduca Amerikanka koja ce da nam se pridruzi za odredjeno vreme a pre toga je ocekujemo da sa Miketom dodje u ispitivanje i ocenjivanje Amerike pocetkom sledece godine. Provesce kod nas raspust i doneti ocenu o Atlanti , Floridi, Diznilendu i svemu ostalom.

Ticko, danas su nas zvale Hana Montana, Barbi, Zvoncica i drugarice i puno su te pozdravile, cestitaju ti rodjendan i zele da dodjes sto pre ;)
Budi mi uvek ovako slatka, nasmejana i vesela, voli te tata...

Srecan rodjendan!!! :)))))))

Update:

Evo par slicica, iz dekine kancelarije u sred video-linka, postavio i projektor... ma cudo od mog tatka ;) Zaboravio aparat ali srecom Ana uskocila u pomoc svojim mobilnim, hvala Ana, drzimo ti palceve za vizu :)

Srecan rodjendan najboljem tati i svekru

2009-06-19T22:27:00.000+02:00

Nasem dragom Zekiju danas 58. rodjendan! E pa ziv nam bio, srecan i veseo jos najmanje toliko, pa da nam dodjes sto pre :)

Evo nas s posla a ono vec i slike sa rodjendana stigle. Strasno nam je zao sto nismo prisustvovali ali nam je drago sto ste lepo proslavili u nasem "starom" kutku. Evo moga tate i bake, kao da mu je drugarica iz skole ;)

A ja se bas pitao gde mi je ta majica!? ;)SRECNO !!! VOLIMO TE!!!

Stone Mountain - drugi deo

2009-06-18T02:03:00.007+02:00

Posto vidim da je interesovanje ogromno i da jedva cekate nastavak price ;) necu vise da vas drzim u neizvesnosti...dakle, ovako...

Kad smo stigli, dobili smo mapu svih atrakcija i mesta koje treba posetiti, naizgled jednostavno, ali nakon studiranja i (ne)razumevanja iste, morali smo ipak da potrazimo savet odakle da krenemo.Voznja zicarom do vrha planine koja traje svega par minuta bila je vrlo uzbudljiva, narocito kad smo se priblizili uklesanom delu i izbliza videli kako impozantno izgleda. Na vrhu prakticno nema nicega, podseca na povrsinu Meseca, tu i tamo po neka biljka, neko drvce, ali je zato pogled predivan, vidi se Atlanta u daljini, sto nazalost nas aparat nije uspeo da zabelezi. Spustili smo se zicarom nazad i otisli u muzej. Jedan deo muzeja je posvecen gradiocima i izgradnji reljefa, u drugom delu su izlozeni autenticni predmeti stanovika ovih predela kroz vekove, a trece krilo muzeja je posveceno poznatim licnostima iz Atlante i drzave Georgie, R.E.M. B52's, James Brown, Ray Charles, Little Richard... ali je tu bilo zabranjeno slikanje.

Posle muzeja dosta vremena smo proveli u gradicu napravljenom u starom fazonu punom najrazlicitijih sadrzaja, isli u 4D bioskop odakle smo izasli bukvalno mokri, Igor sreo svog drugara iz detinjstva - Indijanca ;)

Starim vozom smo obisli ceo krug oko planine i nismo ni osetili kako je vreme proletelo i taman smo stigli za jos jednu voznju, ovog puta prevoznim sredstvom koje ide i po zemlji i po vodi- amfibijom. U originalu se ova atrakcija zove Ride the Ducks, DUKW (lici na Duck a kao patka ide i zemljom i vodom :)) je vozilo iz drugog svetskog rata. Na ulazu su nam podelili pacije kljunove koji proizvode zvuk patke, pa smo verovatno izgledali kao gomila idiota koja grakce, ali nema veze mi smo se bas super zezali a tome je najvise doprineo kapetan svojim smesnim pricama i salama. Ubedljivo najbolji je bio ulazak u vodu, ...u stvari bolje od toga je bilo kad sam ja vozila amfibiju samo sto sam prvo morala da sacekam da se sva deca izredjaju. Jos jedan interesantan detalj, priroda je ovde fantasticna, netaknuta u vecem delu i bas pre nego da uplovimo, nedaleko od nas, iz sume je istrcalo lane, a za njim jos jedno... neverovatan prizor. To je bilo to, nismo vise imali vremena za dnevne avanture, mada nismo obisli sve sto smo zeleli, po nesto smo ostavili za drugi put;)

Vece je bilo rezervisano za laser show, spektakl koji se odrzava svake veceri na Stone Mountain. Ljudi su poceli masovno da pristizu sa rucnim friziderima i prostirkama za sedenje, neki su nosili i stolice. Pomislili smo da ce to da traje citavu noc. Pocelo je sa predivnim vatrometom, bilo je puno dobre muzike, poznatih tema iz filmova Indiana Jones, Star Wars, Pirates of the Caribbean... i sto je u USA neizbezno - prepun patriotizma. Kazu da je to mozda najveci laser show na svetu i dosta dugo traje, oko 40 minuta.

To je bio jos jedan divno proveden dan i jedna vise neizbezna atrakcija nase Atlante :)

Stone Mountain - prvi deo

2009-06-13T05:10:00.007+02:00

U ponedeljak smo imali zajednicki slobodan dan pa resili da odemo negde, da nesto novo posetimo i osetimo. Izbor je pao na Stone Mountain (Stenovita planina), atrakciju koja se nalazi nedaleko od centra Atlante.

Stone Mountain je najveci "komad" granita na svetu koji se nalazi iznad zemlje, doseze do 513m nadmorske visine, 251m se izdize od okoline a sirina ispod zemlje mu je 14Km. Na jednoj strani su uklesana tri bitna lika iz vremena konfederacije i gradjanskog rata, predsednik Jefferson Davis i generali Robert E. Lee i Thomas Jonathan "Stonewall" Jackson na svojim konjima Blackjack, Traveller (Putnik) i Little Sorrel (Mali dorat). Gravura ne izgleda velika ali je povrsine 12.000m2 i nalazi se 120m iznad zemlje. Sve je zapocelo kao ideja 1912. a sa klesanjem se pocelo 1916. i sa velikim prekidima radilo se skoro 55 godina.

Na internetu sam naisao i na podatak da je na Stone Mountain-u 1915. godine formiran Ku-Klux-Klan (takozvana druga generacija, prva je trajala 1865-1870) ali o tome tamo nista nismo saznali. Inace sam veliki protivnik KKK pokreta i ovo sam naveo samo kao informaciju.

Do vrha planine se moze stici pesaka ili zicarom, aj' cik pogodite sta smo mi odabrali ;) Iz granita tj. iz pukotina u njemu mestimicno rastu cetinari i neke retke i zasticene sitne biljne vrste a stalno ga nadlecu orlovi. Vidik je sjajan, cela Atlanta se vidi u daljini i sve sume koje je okruzuju. Okolo se prostire ogroman park sa puno atrakcije koje je nemoguce obici u jednom danu, mi smo tamo proveli 8 sati i nismo stigli da obidjemo sve. Divno je sredjeno i organizovano, puno sadrzaja za decu, odrasle, rekreativce i turiste. Toliko stvari koje smo prvi put videli i doziveli, predivna avantura.

Kraj prvog dela, nastavak za dan-dva, mnogo mi se spava a Iva testerise u najvece ;) Za to vreme bacite pogled na slike u albumu Stone Mountain.

Davidoff Cool Water - Cool Summer

2009-06-11T04:17:00.001+02:00

Davidoff je marta ove godine predstavio novu ediciju svoje Cool Water linije kao perfektno resenje za leto 2009. Davidoff Cool Water - Cool Summer, muski i zenski, su se pojavili kao "limited" edicija u prepoznatljivim Cool Water bocicama ali ovoga puta veselih letnjih dezena.Mi smo se pocastili ovim parfemima i mozemo vam reci da su zaista predivni! Pravi letnji, veseli i osvezavajuci mirisi, iz originalnog opisa:

- Zenski Davidoff Cool Summer ima slatku, vocnu aromu leta. Zanimljiva kombinacija breskve, mosusa, havajskog voca strasti (Hawaiian passion fruit) i kaktusovog cveta "Kraljica noci".- Muski Davidoff Cool Summer je kao pravi letnji koktel sa prepoznatljivom notom limuna. U osnovi su sandalovina, tikovina i mosus prosarani artemisijom, geranijumom, mentom i korom limuna.Sve u svemu, svidjaju nam se - preporucujemo ;)

The Evil Mastermind

2009-06-10T06:24:00.006+02:00

Video ja na Koljinom i Danicinom blogu pre par meseci post o liku koji salje majice besplatno a sve sto trebas da uradis u znak zahvalnosti je da se slikas u njoj u zadatoj pozi i da sliku objavis na svom blogu. Mislim, nije to bas tako glupo kao sto sam rekao, covek se bavi izradom i prodajom softvera i ovo je interesantan nacin reklamiranja. Kud svi - tu i osisani Mujo ;) narucio i ja pre neki dan i stigla bas brzo pa je red da ispunim svoju stranu dogovora.
U pitanju je Eric Sink, njegove alate mozete naci na linku SourceGear. Ima 30 dana free trial svojih proizvoda pa koga interesuje...
Da slika bude maksimalni kic obuk'o sam i svoju novu AC/DC pidzamu :)

Iva Muju sisala na struju

2009-06-07T03:44:00.003+02:00

Prosla dva meseca kako sam se video sa Kokijem, mojim frizerom. Kratim ja zulufe al' ne vredi, od kaputa se ne pravi lopta - samo krpenjaca. Inace, ovde frizeraj usluge dosta skuplje nego kod nas, od $12 pa navise + baksis. Zato mi kupili masinicu za $10 i Iva i ja skupili hrabrost, meni bilo mnogo teze da se pripremim za tu akciju i za svaki slucaj sam spremio kacket sto mi kupili kumovi ;)

Pre 2 sata Iva prvi put u zivotu uzela masinicu u ruke a nikada pre nisam ni ja, postavila me na stolicu (ja trazio konjce kao kod cika Djere :)) i krenula... a ono nesto ne ide, pa menja one nastavke... proba gore-dole... pa u stranu... ma bilo je bas opasno! Zuji mi sa onim oko usiju, dere mi se cim nesto progovorim, pljujem dlake i shvatam kako $15 - $20, u stvari, nije nista za jedan lagani muski friz. Ali, posle par sati... salim se ;) ubrzo Iva usla u fazon pa sam krajnjim izgledom prezadovoljan. A i ocigledno je, pre nesto vise od 2 sata bio sam zapusten, neobrijan, krive kicme i pivskog stomaka... a vidi sada, ma bolje da ne pricam ;)

Umesto komentara

2009-05-30T03:35:00.005+02:00

Na puno komentara sam zeleo da odgovorim ali to ostavim za kasnije a onda naidje sledeci a ja ni na prethodni nisam odgovorio i tako...
Verujte da je prva stvar koju uradimo svakog jutra pregled komentara i hvala vam puno sto odvajate vreme za nas!
Ne znam na sta ce ovo da lici ali hajde da krenem :)
Moja Tinica je danas otisla na ekskurziju i znam da kod deka Zeljka cita blog tako da jedva cekam vesti sa Kopaonika, kako se provodi, zeza i uziva. Kad sam vec kod deka Zeljka, tata mi je bas aktivan na blogu a kako sam cuo i video i u nasoj "kolibi". Svaka cast za organizacije raznih druzenja i ostale manifestacije, drago nam je kad znamo da uspevate da se okupite, cujete i posecujete. Znam da i Bilja i baka Olga posecuju nas kutak. Nasi banjci su redovni i ovde i na Skype, svaka cast i veliki pozdrav Branki, Radetu i deka Miletu!

Mikeee, cestitam na novim poslovnim uspesima i ugovorima, samo guraj! Planirajte ti i Tina mesec za americku avanturu i zavrsavaj taj fax. Eto ocekujemo svakog dana da nas i Majce obraduje diplomom i novim poslom. Veliki pozdrav saljemo i u Kikindu, teta Vesni i Milencetu.

Nesko, Milica i Vanja, inace tockovi "Vision Computers"-a, kotrljaju super a Vanjica nam je poooraslaaa! Pametnica nema bas puno vremena da prica sa nama, moracemo da uvedemo podmicivanje.

Ivana i Laza su nas prijatno iznenadili javljanjem, a tek sto su nas Nidza i Marija obradovali!!! Sta se to sve tamo desava sto mi ne znamo!? Kakvo kucenje, stomaci, bebe i tako to!? PRICAJTE! :)))

Cestitamo i kumovima na prvom postu! Moj kum Deki krenuo da opravlja racunare i internet konekcije, dok kuma njega ne "opravi" ;) Denca i Dare su nam zlatni, bas divno sto se vidjaju sa Tinom, to mi je bila zelja.

Kuma Zvezdana i novi nam kum se u najvece spremaju za vencanje, pustite po neki info, nemojte da ste cicije, da i mi ovde nesto znamo.

Tu su nam i dragi kumovi iz Kanade, bivsi i sadasnji Veljkovici, sve vas puno pozdravljamo, hvala Milenice na javljanju!

Momca, Jovana, Tica i ostali drugari i kolege... pa sto ne svratite po nekad, uvek su po neki Bud i Coca-Cola hladni u frizu ;)

Veoma me obradovao komentar noseceg stuba profesionalne agencije za prevodjenje Littera, Miroljube svaka cast, sve hocu da se javim ali nikako da stignem. Pozdravljam vas, Mimu, cere i sve vredne prevodioce.

Poseban doprinos ovom nasem kutku daju drugari sa foruma Zelena Lutrija, necu nikoga da imenujem jer su nam svi dragi, i ovi ovde Ameri i ostali na starom kontinentu. Drago mi je da nas ima sve vise i u raznim drzavama, bilo bi divno da svratite kad god vas put navede na ovu stranu. Onima koji se spremaju za "veliki let" zelimo dobrodoslicu odavde a onima koji ocekuju GC puno srece!

Nemojte da mi uzimate za zlo sto nisam sve spomenuo... SVE vas PUNO, PUNO, PUNO pozdravljamo! :)

Potrosacko drustvo

2009-05-23T04:46:00.006+02:00

Moj drugar Momcha i ja radili pre 5-6 godina u Blah, Blah... Blah Shop-u, zezali se i prodavali extra garderobu i patike po nenormalno visokim cenama, mada, toliko je bilo skupo i u Novom Sadu i Beogradu. Jedva smo uspeli tada da si priustimo po neku stvarcicu i po par patika. E batice, to se sve ovde moze kupiti po smesnim cenama. Nisu mi trebale patike ali setali se Iva i ja i naisli na Adio koji je bio na SALE $25, pa dal' sam lud pa da ga ne kupim ;) a sutra jos vece iznenadjenje - DC za $13!!! Da je ovo Srbija rekao bih da su kopije i nastavio dalje, ali ovde to ne postoji. Pre neki dan kupili neke stvarcice, Billabong jakna sa kapuljacom za Ivu $10 a T-shirt $7, za mene O'Neill long sleeve hood $7 a Quicksilver T-shirt $5. Morali smo da napustimo objekat da ne bi spiskali sve pare! Ali sledeci put pasce za slobodu i neki Element, Etnies, Volcom... ;)
E ovo je bio kratak post o tome kako su neke stvari 5-6 puta jeftinije u USA nego na nasem brdovitom Balkanu. A jos kada se uzme u obzir da je cena rada daleko veca ovde dolazimo do velikog znaka pitanja . Ipak treba doci ovde i osetiti kako zivi potrosacko drustvo. Ovakvih primera ima mnogo, ne samo kada se o garderobi radi vec u svim sferama, ja sam samo naveo banalne primere. Lepo su meni rekli kada smo stigli ovde da u Americi mozes biti sta hoces, samo ako se jako potrudis, put od siromaha do bogatasa moze biti kratak... ali od bogatasa do siromaha je jos kraci.

Vesti bez svesti... od nespavanja ;)

2009-05-21T03:04:00.005+02:00

Pre par dana mi krenuli zajedno da radimo, dobili smo veliki bazen koji nam je udaljen od stana manje od 8 milja. Nalazi se u ogromnom parku i okruzen je sumama, golf, baseball i ostalim terenima. Subotu i nedelju smo radili od 10h do 20h a od ponedeljka pa do sledeceg vikenda radi bazen samo od 16h do 20h jer su deca jos u skoli. Prvi utisci su nam DIVNI! Trudimo se da se u startu dobro pokazemo jer ce nam kasnije biti lakse. Ima tu i nekih zavrzlama oko posla, ocigledno smo nekima postali trn u oku jer smo krenuli da se probijamo i uspevamo u pocetnim ali veoma bitnim stvarima. Mogu reci da su se neki odnosi okrenuli za 180 stepeni, od koga smo ocekivali da ce nas pogurati, dosta nas koci a sa kime nisam imao dobar odnos u startu sada divno saradjujem. Sada ce moj bata i tata da kazu: "Evo onog starog Igora, vec se posvadjao sa pola firme!" ali nije bas tako, sa velikom vecinom sam super, to je samo jedna mala karika koja se preskace bez problema ;) Veoma je bitno da smo vec dobili neke pohvale i odlicne ocene koje mi je preneo direktor licno.

Kako god, u firmi su nam rekli da niko nece praviti vise od 40 sati nedeljno da nam ne bi placali prekovremene sate 150% tako da sam ja poceo da radim 2 posla, kad nisam na bazenu uskocim u tehnicku ekipu i na terenu otklanjamo kvarove. Tako npr. sutra radim kao serviser od 7-15h pa jurim kuci da rucamo i zajedno idemo na bazen kao spasioci od 16-20h. Tako cu dok god bude moglo jer su nam sve ovo ipak privremeni poslovi, sezonski, pa ih moramo sto bolje iskoristiti.

A evo i najnovijih vesti, danas smo polozili testove i voznju i odmah dobili vozacke dozvole! Jos jedna misija uspesno zavrsena :)

Otisli smo rano jutros i polozili po 2 testa sa po 20 pitanja i odmah se prijavili i za polaganje voznje ali nam nisu dozvolili da polazemo nasim kolima jer nemamo osiguranje (njega nismo hteli da uplatimo bez dozvola jer je mnogo skuplje). Onda smo odjurili do firme i od mog kolege Slovaka, glavnog tehnicara, uzeli Passata i sa njim polozili. Sve to smo uspeli da zavrsimo do 15h, izasli sa novim dozvolama i stigli na posao. Nase dozvole su nam vratili, nisu ih zadrzali kao sto su nam mnogi rekli.

Odobrena nam je i kreditna kartica, za pocetak osigurana depozitom koji smo dali. To nam je bitno zbog pravljenja kreditne istorije koja ovde igra veoma vaznu ulogu. Sada sve krecemo da placamo kreditnom i do kraja meseca namirujemo kompletan zaduzeni iznos i polako ali sigurno pravimo svoj pozitivan kreditni skor. Polako ce nam, ako budemo revnosni kreditni limit povecavati ali nama to nije bitno, bar dok do kupovine kuce ne stignemo... hehehe ;)

Aj' cao do sledeceg posta, obecavam za najvise 2-3 dana!

Mali osvrt na protekle dane

2009-05-15T04:11:00.004+02:00

Dakle, najzad da nadjemo malo vremena i da napisemo sta se to manje ili vise bitno izdesavalo. Za sada se sve odvija bas onako kako smo planirali, rekli smo da necemo da biramo pocetne poslove i nismo pogresili. Igor od pocetka radi u kompaniji koja odrzava bazene i sportske objekte u Atlanti. Stigli smo pre pocetka sezone tako da je radio najprljavije poslove ciscenja i nosenja svega i svacega. Posle desatak dana presao je u servisno tehnicku ekipu sto mu je vise prijalo jer je i tako majstoricav. Posao nije bio nista laksi ali njemu zanimljiviji, popravke elektricnih instalacija, zamene cevi i pumpi kao i rad sa onim ogromnim busilicama (valjda se to zove Hilti) i brusilicama. Cak je isao da kosi travu kad je imao dva slobodna dana i zaradio $170, nema sta prava vrednica ;) Poslednje dve nedelje je imao puno posla pa ga nije bilo online, ali je bar napravio dosta prekovremenih sati koji se ovde placaju 50% vise.

Ja sam u pocetku sredjivala papirologije, pratila razne oglase, konkurisala na par mesta za posao u prevodu - nista pametno :)

Deo naseg plana bio je da upisemo kurs americkog Crvenog krsta za spasioce na bazenima i tako obezbedimo poslove u naredna cetiri meseca, koliko traje sezona. To bi bila dva sigurna posla na odredjeno vreme pa bi u medjuvremenu smisljali sta dalje. To smo hteli da polozimo jos u Srbiji jer smo culi da je neuporedivo lakse, ali na zalost nije bilo izvodljivo. Uplatili smo po $200 za kurs koji traje cetiri dana pocev od 2. maja, bas za moj rodjendan. Prvo idu kvalifikacije tj. provera fizickih sposobnosti, plivanje 300m bez stajanja, kraul i prsno oba sa zaranjanjem glave i ronjenje na vreme. Ja nisam uspela, na sto metra sam se nagutala vode i morala da odustanem. Bila sam strasno tuzna i razocarana ali tesilo me to sto nisam bila jedina. Na srecu Igor je prosao kvalifikacije i 10. maja uspesno zavrsio obuku i dobio sertifikate.

Ja sam se onda zainatila, celu sledecu nedelju sam isla na plivanje i prijavila se za sledeci termin 11. maja, ovaj put na Misin rodjendan :) Prosla sam kvalifikacije iz prve (kao Roki I, II i III) i danas uspesno zavrsila obuku i dobila sertifikate, Lifeguard i CPR (metode ozivljavanja). Zato jos ne skidam osmeh s lica, mislim da cu nasmejana i da spavam :)))

U medjuvremenu, prosle subote i nedelje, zaradila sam prve $$$, radeci na otvaranju jednog bazena, a posao mi je bio da na kapiji docekujem goste i proveravam ulaznice.

Najnovije dobre vesti usledile su danas, odmah nakon mog polaganja. Ovog vikenda Igor i ja pocinjemo zajedno da radimo kao spasioci na istom bazenu :)

Inace, stigle su nam zelene karte, prve debitne kartice Bank of America, a ocekujemo i kreditne uskoro, skroz smo opremili stan, ali o tome drugi put.

I kao sto rekoh, bio je to "mali" osvrt na protekle dane. Pozdravljamo vas puno iz suncane Atlante.

Vise nismo pesaci! :)

2009-05-12T07:23:00.005+02:00

Ne znam sta bih pre ispricao a ne mogu sve da smestim u jedan post pa sam resio da krenem unazad - SINOC SMO KUPILI AUTOOO!!! :)))

Brzo smo shvatili da je ovde skoro nemoguce ziveti bez auta, u stvari moguce je ali je to onda na stetu necega drugog. Zadnjih dana smo bili strasno zauzeti i zbog posla i zbog ostalih obaveza o kojima cu sutra a sve nam je to jos teze palo bez kola jer smo kasnije dolazili kuci, nismo mogli da stignemo sve na vreme, morali smo ranije da ustajemo... racunica je prosta, ako imamo kola imacemo i par sati dnevno vise pa ih mozemo iskoristiti mnogo korisnije... bla, bla, bla...

Da ja ne davim mnogo nego da se pohvalim, kupili smo Chrysler Voyager, mini van, 2003. godiste, od prvog vlasnika koji ga je redovno odrzavao. Automatik, 2.400ccm, teget metalik, dosta veliki auto sa punooo mesta i trecim redom sedista, zatamnjena zadnja stakla. Klima je ovde obavezna i ona savrseno radi, ima cruise control i DVD sa dva monitora... mi smo prezadovoljni!
Ovo su slike sa oglasa preko kojih smo ga nasli a mi smo samo na brzaka sinoc kliknuli u mraku par puta nakon obavljene kupovine i odmah otisli na voznju, bice boljih slika uskoro.
Jutros sam njime otisao na posao a Ivu pre toga odvezo da ona zavrsava svoje obaveze. Pre 2 sata smo se vratili iz prve kupovine u kojoj smo mogli da kupimo i prevezemo sve sto nam treba, ma to je onaj stari dobri osecaj kada sednes za volan... samo sto su ovde relacije mnogo interesantnije i ugodnije, saobracajna kultura je na strasno visokom nivou a primera radi, na raskrsnici puteva iste vaznosti ne postoji pravilo desne strane vec prolaze onim redom kojim pristizu na raskrsnicu ali svi obavezno stanu pre toga. To bi se kod nas zavrsilo sa 4 automobila sudarena na sred raskrsnice uz pominjanje porodicnog stabla i obaveznu pantomimu pesnica i prstiju! Ovde zakon kaze - pravo prolaza ne mozes da oduzmes ali mozes da ga ustupis, Ameri se toga strogo pridrzavaju.

Mi jos nismo polozili za Georgia vozacku ali bice i toga uskoro, cim ubodemo neki slobodan dan, za sada nosimo nase dozvole i zelene karte. Tablica se na kolima nosi samo zadnja a ono sto je obavezno je osiguranje, to zavrsavamo sutra. Uzecemo uskoro i nasu tablicu ali kada ovde kupis kola, polovna ili nova, imas pravo da ih vozis mesec dana bez tablice, samo na obicnom papiru napises kada je zadnji dan i zalepis umesto tablice.

Pozdravljamo vas sve, zadnje 2 nedelje smo bili bas zauzeti, a i dalje smo, ali potrudicemo se da sve bitne dogadjaje u narednih par dana objavimo.
Aj' cao, vec je pola 3 a sutra se radi a posto se rad u Americi bas isplati mi se trudimo da ga ne propustamo ;)

p.s. jako nam je drago sto vidimo komentare sve vise prijatelja i rodbine, komunikacija nam je za sada minimalna ali sve ce doci na svoje pa se uskoro cujemo.

Ufff... ala vreme leti!

2009-05-11T05:14:00.002+02:00

Evo i mene, da kucnem neku rec... ali samo kratko jer sam mrtav umoran i jedva cekam da vidim krevet.
Usli smo u drugi mesec nasega Amerikanstva i ima zaista puno novosti ali obecavam o tome pisemo sutra. Bili smo strasno zauzeti raznim obavezama ali sve je OK i konstantno ide na bolje, hvatamo zalet ;)

Evo da udarimo po jedno pivce za Miketov rodjendan i na spavanje :)

MIKEEE SRECAN RODJENDAAAN!!!
:)))))))

Divan dan!!!

2009-05-02T13:05:00.002+02:00

Danas nam je divan dan, divaaan daaan... :)))
Evo veselog slavljenika koji od ranog jutra skakuce po kuci, divno izgleda (kao i uvek;) ) a tu je i Raspberry (iliti - malina) torta sa brojem... hmmm... 20 :)))))))

CNN i Olimpijski park

2009-05-01T03:34:00.003+02:00

U Atlanti se nalazi glavni stab jedne od najvecih TV kuca na svetu - CNN. Zgrada u kojoj je lociran CNN napravljena je kao neka vrsta atrakcije a ulaz je besplatan. Prepuno je razlicitog sadrzaja, prodavnica, restorana, istorijskih podataka i hronologije kompanije. Najinteresantniji nam je bio prodajni deo Cartoon Network-a koji je ako niste znali vlasnistvo CNN-a. Napravljeno je u fazonu trenutno aktuelnih crtanih filmova, sareno, veselo... predivno, videcete na slikama.

Ispred CNN-a je Olimpijski Park izgradjen 1996.godine u cast olimpijskih igara koje su se te godine odrzale u Atlanti. Park je jako lep, poplocan ciglama u koje su ugravirana imena, pretpostavljamo ucesnika Olimpijskih igara ili mozda i ne jer ih ima mnogo. Divno ga odrzavaju, kao i sve ostale zelene povrsine u ovom gradu, okruzen je sa par velikih stafeta koje i dalje gore olimpijskim plamenom, tu je i velika interaktivna fontana u obliku simbola Olimpijade i decica koja trckaraju sa jednog kruga na drugi trudeci se da se ne nakvase (ili bas suprotno). Kad smo kod decice, za njih postoje dva igralista, za mladju i nesto stariju decu, gde su vestacke stene i podloga po kojoj se hoda napravljeni od nekog cudnog, mekog materijala da se ne povrede.
Slike govore vise od reci a mi smo u album Atlanta dodali slike gore opisanih lokacija pa budite
slobodni pogledati ;)

Par interesantnih statistickih podataka o parku:

- poplocan je sa oko 800.000 cigli koje ako bi se poredjale po duzini jedna za drugom prostrle bi se od New York-a do Philadelphie,

- na izgradnji se radilo 200.000 radnih sati sto znaci da bi jedan covek izgradio ovaj park za 100
godina radeci puno radno vreme,

- fontana u parku (Fountain of Rings) reciklira oko 20.000 litara vode u minutu sto je dovoljno da se napuni prosecan bazen za 5 minuta,

- tokom godine park je mesto odrzavanja raznih proslava i muzickih manifestacija

....

Samo ovog puta, vas izvestac direktno iz CNN-a

Ivana Veselinovic :)

City of Atlanta - World of Coca-Cola

2009-04-25T06:08:00.008+02:00

Mladi farmaceut i pronalazac dr John Stith Pemberton mesajuci obojeni sirup sa mirisom karamele i hladnu vodu sa sodom dobija jedinstveno gazirano pice i proglasava ga osvezavajucim lekom protiv glavobolje, a njegov knjigovodja Frenk Robinson graficki je uoblicio ime novog pica Coca-Cola. Maja 1886. godine u maloj apoteci u Atlanti prodata je prva casa ovog neobicnog napitka, a nekoliko nedelja kasnije pojavio se prvi natpis u novinama: Coca-Cola Delicious! Refreshing! Exilarating! Nakon Pembertonove smrti 1888. Asa Griggs Candler otkupio je tajnu formulu i sva prava na Coca-Colu za $2.300. Candler je dodao u obicnu vodu iskljucivo prirodne sastojke i nesto sto je bilo poznato kao "7X", najljubomornije cuvani recept na svetu. Kombinacija je dala napitak posebnog ukusa koji se razlikovao od svih dotad prodavanih. Za samo tri godine Candler je razvio lanac lokalnih punionica, sto je bio zacetak danasnje globalne distribucije ovog napitka. Sa ponosom je objavio da se Coca-Cola pije u svakoj drzavi i na svakom delu teritorije Sjedinjenih Americkih Drzava.
Jedan od razloga što je Atlanta dobila organizaciju Olimpijskih igara 1996. godine, na stogodisnjicu moderne istorije ovih igara, je istovremeno i stogodisnjica Coca-Cole.

Ove nedelje obisli smo World of Coca-Cola, muzej najcuvenijeg pica na svetu. Sve sto cu sada da kazem ne moze da opise to odusevljenje koje je trajalo bukvalno od trenutka od kad smo usli, pa nekih 2h koliko smo proveli u muzeju. Na samom pocetku saznali smo nesto vise o istoriji Coca-Cole, videli autenticne vrlo vredne predmete iz tog perioda ( npr.poster vredan $2.000.000) odgledali kratki animirani film Happyness Factory (vrlo smesno) a onda krenuli u razgledanje. Interesantno je bilo ispisivanje logoa Coca-Cola na touch screenu (i posto se ne vidi krajnji ishod na slici, mogu slobodno da kazem da je meni ispalo skoro pa identicno ;) Zatim smo gledali Coca-Cola reklame iz celog sveta, a ubedljivo najbolji deo je bio i na mene definitivno ostavio najjaci utisak, kada smo sa 4D naocarama (da 4D, ne 3D) gledali film sa specijalnim efektima ali toliko realno da sam ja sve vreme vristala i cak par puta skocila sa stolice. A sedista su se po potrebi pomerala, tresla cak i simulirala ubod ogromnog komarca u ledja, prskala je voda i jos svasta. Film se zvao "U potrazi za tajnom formulom" tj. tajnim sastojkom Coca-Cole gde flasica putuje svetom i vodi nas kroz razne avanture. Tesko je da se sve to opise, ali stvarno je bilo fenomenalno. Posle toga, degustacija svih Coca-Colinih proizvoda ali izdeljeno po tome sta se na kom kontinentu pije, recimo desetak razlicitih pica po svakom kontinentu. Bilo je dobrih ukusa STVARNO dobrih, a bilo je i onih bljak... uglavnom kad se sve to ispomesa ispadne bljak. I naravno obicna, klasicna i najbolja Coca-Cola koja se svuda i uvek pije. Na kraju odeljak sa suvenirima, kupili cetiri case (i onako nismo imali nijednu staklenu), frizbi, magnetice za frizider i jos neke sitnice.

Sve u svemu, proveli smo jos jedan divan a ima i novih slika u albumu Atlanta. Mozda ja malo i preterujem pa stalno govorim slikaj ovo... i ovo... daj ovamo aparat... gledaj, nemamo nijednu zajednicku sliku... verovatno je to zato sto jos uvek nemam osecaj da mi ustvari zivimo ovde.

Prvi namestaj

2009-04-23T04:14:00.004+02:00

E pa da se pohvalim - kupili smo prvi komad namestaja u Americi :)))

Sada imamo trpezariju, nije novo ali je u OK stanju. Tepih, sto i stolice smo kupili preko oglasa za $50 a za jos $50 bi trebalo da nam stignu jos neke stvarcice, sto za laptop sa radnom stolicom, podne lampe i jos po nesto.

U spavacoj sobi nam je i dalje vazdusni krevet a u dnevnoj... samo vazduh ;) Najvise nas koci to sto nemamo kola ali idemo redom, jedno po jedno - polako ali sigurno.

King & Queen of Atlanta

2009-04-20T03:54:00.007+02:00

Da, ove dve zgrade koje se vide izmedju nas zovu se King & Queen i nocu im predivno svetle krune, niste valjda pomislili da to sebi laskamo ;)
Kako god, mi se polako navikavamo na americki nacin zivota, svaki dan nesto novo saznajemo a koliko toga nas jos ceka. Naravno sve je pozitivno a i mi smo se tako u startu postavili. Ne zamerite sto se ne javljamo cesce, sto nas na Skype-u slabo ima, ali shvatite da imamo puno obaveza i da nam je svaki dan kratak. Igor radi uglavnom svaki dan pa i subotom, a ja za to vreme idem u kupovinu i zavrsavam razne druge stvari. U sredu je Igor uzeo slobodan dan i isli smo zajedno u downtown da sredjujemo SSN brojeve. Tada smo i napravili snimke koji su u albumu Atlanta. Nismo imali bas puno vremena pa smo prosli samo jednom ulicom, obisli par prodavnica i jeli u Burger King-u, a obilazak bitnih lokacija Atlante planiramo ove nedelje.

Petak nam je bio posebno interesantan jer se Igor vratio s posla sa svojom prvom platom. Dobio je svoj prvi cek i to samo za jedan radni dan jer sve ostalo se obracunava za sledecu isplatu. Da ste samo videli tu srecu, prvi $$ zaradjeni u Americi, nije to mala stvar. To je moralo da se zabelezi, mislim da jos nije skinuo ovaj osmeh sa lica. Jedva cekam da i ja pocnem kuci da donosim cekove :)

Od namestaja jos uvek nista nismo kupili ali aktivno trazimo i uskoro definitivno kupujemo ili neki nov i jeftiniji ili skuplji polovan. Bas smo danas isli da pogledamo jednu dnevnu sobu ali smo odustali i u povratku svratili u Target da se utesimo i kupili mikser za $6.99 i dva Champion duksa za po $4.99 i jos par sitnica :)))

Posle toga smo otisli na rucak (a bogami i veceru) u Chinese Buffett gde za par dolara moze da se jede i pije u neogranicenim kolicinama. Ubili smo se od svakakvih djakonija, prvi put jeli susi, piletinu u sosu od meda (koja i nije tako losa), razlicite morske plodove, salate, voce i slatkise. Igor mi je pricao da je dva puta vec sa kolegama isao u Buffett i bas sam bila ljubomorna i jedva cekala da i mene odvede.

Eto toliko za sada, puno pozdrava svima koji svracate u nas mali kutak, veoma se radujemo svakom vasem komentaru :)

Atlanta, glavni grad drzave Georgia

2009-04-12T22:23:00.012+02:00

Cao svima, jedva smo zakacili (slucajno ;)) neki net pa da pustimo mali update. Nadamo se da ste nam svi dobri i veseli kao i mi ovde. Sve nam se svidja, svi su OK i polako ali sigurno se uklapamo. Ja cu sad na brzaka i skraceno o tome sta se desavalo u proteklih par dana.

Nakon noci provedene u Washington-u, tacnije bila je to Virginia, 8. aprila smo stigli u Atlantu oko 11h. Po nas je kolima dosao Vlada sa kojim smo se do sada znali samo "virtualno". Njemu smo zahvalni za sve dobre stvari koje su nam se desile i desavaju ovde u Atlanti. Odveo nas je na rucak pa u svoj stan da se sredimo malo i odmorimo a posto jos nisu bili spremni kljucevi naseg stana smestio nas je u apartman iz koga se par dana pre toga odselila njegova (a sada i nasa) prijateljica Jullie i tamo smo proveli noc i sledeci dan.

Poklonili su nam TV i CD/Radio, izveli na veceru... ne mogu da objasnim koliko sve to znaci. Sutradan, 9. aprila, obavili smo prvu americku kupovinui uzeli neke interesantne namirnice (puter od kikirikija mmm..., Chileanske sljive, nove Nestle cokoladice, Pringles...). Uverili smo se da hrana nije skupa a hleb, za koji se prica da je strasno skup, smo uzeli na akciji za $0.79 (regularna cena mu je $0.88 za klasicno tost pakovanje).

Istog dana sam popunio svoju prvu aplikaciju za posao u USA, da, Vlada i ja smo se bas zamislili oko nekih polja... ali nekako smo izgurali sve strane. Uzbudjenja je naravno bilo a jos vise par sati kasnije kada su mi javili da pocinjem da radim sutra u 8:00! YEEES!!! :)))

To vece smo se uselili u stan koji smo pre toga videli samo na slikama, zaista je onako lep :) Sledece jutro sam ja otisao prvi dan na posao a Iva je imala sastanak sa zenom koja nam je izdala stan i potpisala ugovor o zakupu. Kasnije nas je drugar Vlada odveo do jednog od mobilnih provajdera gde smo uzeli 2 najjeftinija telefona i odabrali plan (kod nas - paket) koji nam odgovara.

U subotu sam takodje radio jer ima puno posla u ovom periodu ali to mi odgovara jer sam placen na sat, jeste minimalac ali dolari su dolari ;)

Danas je katolicki uskrs i cestitamo ga svima koji ga slave. Vikend se ovde uglavnom koristi za rekreaciju, izlete i odmor pa smo se tako i mi opustili a Ivana je spremila svoj prvi americki rucak, piletinu sa nekim novim, cudnim i jako ukusnim zacinima. Ono sto nam ide ovde u prilog je to sto smo resili da ne trazimo hranu koja nam je skroz poznata vec stalno probamo nesto novo jer je ovde izbor kakav ceo Balkan zajedno nema.

I jos nesto - ljudi su ovde predivni, disciplinovani i strasno kulturni. Postuju se mnoga pravila i norme koje kod nas i ne postoje. Na ulici nam se javljaju ljudi koje ne poznajemo, pomazu uvek i u svakoj situaciji, svaku recenicu zapocinju ili zavrsavaju sa molim, izvinite, hvala. Kao sto je neko rekao - ovo nije drugi kontinent, Amerika je druga planeta.

USA Touchdown!

2009-04-08T08:16:00.004+02:00

Evo nas na USA tlu, sve je u redu i puno vas sve pozdravljamo :)

Iz Beograda smo poleteli u 10:35 i posle nesto manje od 3 sata leta sleteli smo u London. Pauza do sledeceg leta za Washington DC je bila 3h 40min ali se iz nekih razloga to produzilo pa smo posle 5h cekanja u Londonu krenuli za Washington DC. Odmah smo bili svesni toga da usled startnog kasnjenja postoji velika sansa da u Washington-u ne stignemo na let za Atlantu jer smo morali pre toga da prodjemo imigrantsku redovnu proceduru.

Let London - DC je trajao skoro 8h, sve je bilo OK bez ikakvih turbulencija i problema. Odmah po sletanju otisli smo do imigrantskih saltera gde smo dali papire iz ambasade, otiske, potpisali se i tako postali gradjani Amerike :)

Kofere smo morali ovde da preuzmemo zbog kontrole i srecom sve je stiglo, bez ikakvih ostecenja. Sve obaveze po sletanju smo zavrsili u 22:00 po lokalnom vremenu a 5min nakon toga odleteo nam je avion za Atlantu.

Otisli smo do United Airlines saltera i imali srecu da smo nahvatali poslednjeg radnika koji je upravo zatvarao i njemu objasnili da smo zbog startnog kasnjenja njihovog aviona iz Londona zakasnili na let za Atlantu. Covek je bio strasno ljubazan i predusretljiv i dao nam je prvi sledeci let za Atlantu a posto je to tek u 8:45 onda smo dobili o njihovom trosku hotelski smestaj, veceru, prevoz do hotela i nazad do aerodroma i preuzeli su nam prtljag da ga ne nosimo sa sobom.

Oko 23:00 smo vec bili u hotelu i odusevili se luksuzom, gostoljubivoscu i uslugom :)))

Soba je PREDIVNA, sa TV-om i internetom na njemu + besplatni WiFi, aparat za kafu sa raznim kaficama i cajem, klima, 2 telefona, flasirane vode, casopisi... bade-mantili ;)

Soba nam je na 6. od 8 spratova predivnog hotela u velikom luksuznom kompleksu Lansdowne Resort. Za veceru smo narucili 2 razlicita jela pa ih podelili, Grilled Steak Quesadilla sa nekim silnim dodacima i Marinated Chicken Wings takodje sa nekim sosovima i zajebancijama, evo nasao sam na netu slike kako to izgleda.Porcije su EXTRA velike tako da nismo uspeli sve da pojedemo iako je bilo predivno a mi bas gladni, samo ova porcija sa krilcima je imala 12 komada!!!

Iva spava vec 2 sata a ja sam seo da napisem ovih par reci i postavim vam neke slik, novi album London - Washington DC je gore pa bacite pogled. Vec je proslo 4:00 a narucili smo budjenje za 6h a prevoz do aerodroma u 7h tako da odoh i ja na spavanje.

Sta ti je navika...

2009-04-01T16:44:00.003+02:00

E sada se osecam kao na pustom ostrvu... u nedelju smo prodali kola, u ponedeljak sam odjavio broj i prodao mobilni, juce odjavio ADSL i prodali motor i evo sada idem sa ovom racunaljkom po dvoristu i hvatam neki otvoren WiFi da pogledam sta imam po netu jer dial-up mi je sada kao nesto sto nikada nisam koristio.

Vidim sta su navike i mogu biti bas zajebane, za cas se covek navikne na nesto bolje a takozvani downgrade je uzas. Ali sve u svemu, ovo je dobra priprema za ono sto nas ceka i sve to se strasno priblizilo, jedna cifra :)

Juce sam uradio i nesto sto sam mislio da nikada necu, prodao sam svoju Alan Ford kolekciju nekom kolekcionaru stripova. To mi je bio tezak udarac ali kada covek ispred sebe zacrta cilj neke zrtve moraju pasti. Svaki dinar nam je bitan i moji verni drugari Bob Rock, Alan, Grunf i ostali iz male cvecarnice u New York-u su dali svoj doprinos tome.

Prave zrtve nas tek cekaju... treba puno toga preziveti ali mnoge stvari u zivotu se rade da bi sutra bilo jos bolje.

063/433-358 se gasi

2009-03-30T09:14:00.005+02:00

Malo obavestenje, danas odjavljujem svoj broj mobilnog 063/433-358

Ovaj broj je meni specijalan i imam ga jos od kada je Mobtel bio jedini mobilni operater u Srbiji ali u celoj ovoj fazi u kojoj se nalazimo uslovljeni smo mnogim odricanjima zarad nekog naseg viseg cilja tako da ovo gasenje broja nije nista u odnosu na ostale stvari.

Moj broj je bio postpaid i ne postoji mogucnost da se u neizmenjenom obliku prebaci na prepaid a ne zelim da pravim dodatni trosak placanjem makar i najmanje pretplate za nesto sto smatram da mi nece biti ni od kakve pomoci.
Ivanin broj ostaje i njega nosimo u USA.

Divno iznenadjenje

2009-03-25T23:21:00.004+01:00

Pre skoro mesec dana zove mene kum i kaze:

"Eeej cao kume, evo Mare (kolega njegov) i ja gledamo neke novine pa imaju nesto kao horoskop... u stvari vise kao test slaganja parova ali preko porodicnih slava... pa ja samo da proverim jel slava kuminih roditelja bese Sv. Nikola a tvojih Sv. Jovan? Pa... da vidim kako se slazete..."

Hehehe, smesno mi to bilo i bas smo se zezali kakve veze imaju slave i slaganje parova a inace me ne interesuju horoskopi, novinski testovi i tako to i bas sam ga kasnije tog dana kad smo se videli pitao sta nam se palo a on mi nesto silno napricao, kao sve je OK pa ovako, pa onako i bice vam uvek lepo i slagacete se...

Ja sam to i zaboravio kad u nedelju dosli kumovi kod nas i odusevili nas iznenadjenjem koje su nam priredili. Poklonili su nam dve spojene ikone Sv. Nikole i Sv. Jovana, uradjene po narudzbini na posebno tretiranom lipovom drvetu u starom stilu na ikonostas podlozi od 24K zlata.

Mi zinuli od cuda kada smo videli kako to mocno izgleda a kum kaze: "Secas li se kad sam te ono zvao kao za onaj test sa slavama, e pa znao sam al' sam morao jos jednom da proverim jer sam tada narucio od Tome ikonopisca, koji oslikava crkve po Srbiji i Crnoj Gori, da vam napravi ovo da ponesete u Ameriku za srecu i uspomenu..."

Ovo je nesto stvarno predivno i dirljivo. Neizmerno smo zahvalni!

22. Mart 2009.

2009-03-23T23:05:00.005+01:00

Juce nam je zaista bio divan dan, proslavili smo mladence a i moj 30... hmmm... 35. rodjendan :)
Bilo je to lepo porodicno okupljanje, nase porodice nisu velike ali su nam svi dragi a sa takvim ljudima je uvek prijatno. Opravdano se nisu pojavili Mike (isao u Maroko da se jurca s kamilama pa sinoc tek sleteo), deka Mile koji je navuko malu prehladu i kuma Zvezdana koja je morala brzo nazad u Bg.

Posto sam ja bio dupli slavljenik pala mi je na pamet ideja za koju se ispostavilo da je odlicna ( nije sto je moja ali stvarno... ;)), posto su svi navikli da narucuju torte za razna slavlja ja sam hteo da to promenim te sam pustio par zelja koje nisu mogli da mi odbiju. Pozeleo sam da mi naprave ono sto volim, baka Goga cokoladnu tortu kojoj nema ravne, baka Olga cokoladni rolat na kome smo svi odrasli, draga mi tasta Branka pravi divne kiflice sa sirom, Biljine su pite svetske klase a tek surnjaja Milica kakva cuda pravi od salata... mmm... naravno Iva je na megdan iznela pileci sote sa slaninom i pecurkama a tata Zeljko je rostilj majstor (jeste kafanski - ali majstor je majstor :)). Jedino sam se pokajao sto od sestre Ivane nisam porucio njene tulumbe ali ispravicemo nekada, a i ti Iko kad citas ovo sazalices se na brata, pa ces valjda da ga iznenadis... a ;). Nema potrebe da napominjem da je sve gore pomenuto bilo predivno tako da su svi od mene dobili 5+ ili po americkom bodovanju A!

Decica su se lepo igrala i bila su u punom sastavu, Tina, Vanja, Darko, Dejana, Dimitrije i Laza.
Slike su u albumu ali ne mogu da prezalim sto su Nidza i Marija otisli a mi zaboravili da se skljocnemo, pre polaska to ispravljamo obavezno.

p.s. ovo gore na slici naravno da nisam ja, vidi se - nisam toliko crn :)

Nas prvi Americki kutak

2009-03-16T09:59:00.008+01:00

Rado cu podeliti ove vesti sa svima, naime ovo je kucica u kojoj nam cuvaju stan dok ne stignemo u Atlantu. Stavio sam par slika u album pa budite slobodni prosetati kroz "nas" jos prazan stan :) Kuca se nalazi u jednom od boljih i sigurnih naselja Atlante, Sandy Springs, u kompleksu ima vise istih kuca sa po par stanova, parking prostor je ispred i izmedju kuca. Sam ulaz u kompleks je obezbedjen, poseduje za stanare bazen, teniske terene, teretanu. Lokacijski je izmedju jezera i velikog parka... ma milina :)

Virtuelno smo se upoznali sa krajem u kome cemo ziveti i za sada smo veoma zadovoljni, ustanovili smo i neke relacije koje nam mogu biti bitne ili interesantne. Od sada za razdaljine koristimo milje (Miles) umesto kilometara a odnos je 1mi=1.6km

Do jedne od vecih ulica koja vodi do centra i kojom saobraca gradski bus a samim tim i do prve stanice udaljeni smo manje od 0.5mi. Divno je sto je odmah tu i jedna od vecih prodavnica iz poznatog USA lanca Walgreens tako da smo i povoljno snabdevanje resili jer rade do ponoci a pesaka ce nam trebati ne vise od 10 minuta.

Sledece poznate prodavnice Toys R Us, Radio Shack, Ace Hardware su nam na 3mi a Home Depot, Sports Authority, Costco, Target, World Market i Walmart na svega 4-5mi. To su u Americi jako male relacije ali su ipak za odlazak kolima.

Stan je prazan ali sa kompletno opremljenom kuhinjom i kupatilom a mi smo u startu bez kola tako da su nam ove informacije do kojih smo dosli jako bitne. Naravno, bicemo i stalni posetioci takozvanih garaznih prodaja dok se malo ne skucimo, sve je to nama na odredjeni nacin interesantno i uzbudljivo i sigurni smo da cemo se 100% snaci u svakom iskusenju koje nas ocekuje :)

Mali kondicioni update

2009-03-15T11:26:00.005+01:00

Danas tacno mesec dana kako sam krenuo s trcanjem, pisao sam o tome ovde. Kao sto sam tada planirao trcim svaki dan, teretanu nisam ukljucio ali smo nekoliko puta isli na bazen i posteno se naplivali. Iva mi se u svemu pridruzila ubrzo tako da je sve lakse i lepse u drustvu. U medjuvremenu smo kilometrazu za trcanje skoro duplo povecali.

Osim sto se fenomenalno osecamo (ispod misica, posle trcanja :)) nabili smo odlicnu kondiciju a i vaga nam je jutros saopstila lepe vesti - ja sam skinuo 2.5Kg a Iva 1.5Kg. Za sada sve ide po planu i do polaska u USA ja se nadam da cu doci do zeljene kilaze od 84-85Kg od cega me jos samo jedno kilce deli. Ivana sigurno nece doci do zeljene kilaze jer zenske nikada NEMAJU ZELJENU KILAZU vec uvek hoce manje, manje i ... jos manje :)

8. nam je mart

2009-03-08T09:06:00.008+01:00

Evo nama i osmoga marta... a verovali ili ne sutra je vec deveti :)

Svim damama koje nas blog s vremena na vreme udostoje svojom posetom cestitam praznik pesmom:

Ruzo moja bela al' si mi rumena a i malo plava ko zelena trava...

Mojoj baki Olgi je danas 82. rodjendan, nikad nije bas bila odusevljena jer joj se rodjendan poklapa sa danom zena pa se manje-vise svi provuku sa jednim poklonom. Ja sam se oduvek trudio da joj na danasnji dan poklonim dva poklona a ove godine posto je udarila kriza, recesija je a i berza se u petak nije osecala bas najbolje zbog globalne ravnoteze ovaj post ce morati da prodje kao drugi poklon.

Znaci, bako srecan ti rodjendan, da nam zivis 100 godina minimum i veselis se sa svima nama zajedno, znamo da bi za sledeci rodjendan zelela da te obradujemo jos jednim praunucetom ali necemo o bezobraznim stvarima ovde ;)

Izgubljeno/nadjeno

2009-03-07T10:34:00.004+01:00

Sinoc Iva i ja krenuli do grada, padala kisica pa poneli kisobran. Guramo se ispod njega i u susednoj ulici ja se sapletem na nesto i par koraka dalje okrenemo se i vidimo zensku rucnu torbu. Lezala je u bari i mi se pitali sta da radimo... nije bilo nikoga blizu nas i mi se vratimo do torbe, podigli je onako svu mokru i otvorili a u njoj novcanik i neke sitnice. Uzmemo iz susedne prodavnice kesu da je ne bi nosili onako i kad smo zavrsili po gradu sta smo imali dodjemo s torbicom kuci. Lepo je otvorimo, kao da je nasa :) a u njoj nesto dinara, malo eura, kljucevi, 2 kreditne kartice, sminka i sl. Sva bila mokra pa mi lepo sve izvucemo iz nje i ostavimo je da se susi.

Sve sto smo uspeli da saznamo su ime, prezime (cak 2 razlicita, skoro se udala) i maticni broj a na mesecnoj bus kartici videli i sliku devojke ali je ne poznajemo. Tu bio i izvestaj sa bankomata koji kaze da na jednoj od kartica ima jos ~22.000din. Ne moze se podici jer treba PIN ali se moze upotrebiti u kupovini... i da skratim, jeste da u tim trenutcima svakakve misli prodju kroz glavu ali mi resili da nadjemo devojku i da je obradujemo. Vec bilo kasno pa jedino sto nam je padalo na pamet je bio net, googlamo mi ime i prezimena u raznim kombinacijama ali nista, ajd' da skoknemo do onog glupavog Facebook-a... kad ono, nadjemo je tamo :) Otvorim neki account i pustim joj poruku sa brojem telefona na koji da se javi. Ocekivali mi poziv ali sve do jutros - nista.

Jutros okrenem 988 i potrazim telefone 2 banke cije su kartice, okrenem jedan broj, dobar dan - dobar dan... mi nasli to i to pa vidimo da je vas klijent pa ako moze njen telefon pa da je obavestimo da je kod nas bla, bla, bla... Kuca ona jadna tamo nesto, muci se a ja cekam... i cekam... i posle par minuta kaze ona meni "molim vas pozovite za 10min. pao sistem a imam i klijenta" - ja kazem Ivi to mora da je fora da pozovu policiju i daju im nas broj i tako to. Pozovem ipak kasnije i cekao jos par minuta dok su se one jadne sporazumele koja je sa mnom pricala i na kraju je nadju i ona mi da mobilni br.

Pozovem ja i pitam jel to ta i ta, kazem nasli smo torbu koju je sinoc izgubila, kad ona ladno - ja nisam izgubila torbu!? Kako bre nisi!? Pa kartice, pare, kljucevi... ma ja nisam izgubila torbu! Cekaj, polako, braon torba sa dzepovima... JAOOO PA TO JE MOOOJAAA!!! :)))

Nije ona ni primetila da je izgubila torbu!?

Pa do sada je neko mogao tako da je skrati jer ni kartice nije blokirala ali imala srecu pa nas dve budale nasle torbu ;)

Sve u svemu, damo im adresu, dodju ona i muz do nas i kada smo videli da je trudna sa stomakom do zuba bas nam je bilo jos draze sto se sve tako odigralo.

Presrecni ljudi, zahvaljuju se do neba, zovu na pice, da caste... a mi kulturni sve odbili.

E jebem te kulturo, bas.

Topla preporuka

2009-02-24T12:50:00.011+01:00

U moru turistickih agencija i tzv. web trazilica ipak nije lako naci najpovoljniji let. Mi smo zadnjih par dana aktivno trazili najjeftinije avio karte za USA i kontaktirali dosta agenata i agencija i dobili puno ponuda. Posto smo resili da nasa USA destinacija bude Atlanta, Georgia, sto je dalje nego New York, Chicago ili DC u startu smo hteli let sa samo jednim presedanjem. U tom slucaju bi krenuli oko 6-7h i u Atlanti bili vec do 15h po lokalnom vremenu, ali... nama je cena bitan faktor tako da smo ukapirali da ako uzmemo let sa 2 presedanja, jedno u Evropi i jedno u States (NYC, Chi, DC), krecemo oko 10-11h i u Atlantu stizemo tek u ponoc ali stedimo za 2 karte minimum $600. Nama ta suma dosta znaci tako da smo se za takav duzi let opredelili. Naravno, sve zavisi gde i kada putujete, dan-dva pre ili kasnije vam mogu doneti veliku razliku u ceni tako da smo i mi svima dali opseg od 7-8 dana za pronalazak najbolje varijante.

Ubedljivo najbolju ponudu smo dobili od agencije Sky Center iz Nisa tako da cu ih od srca pohvaliti ovde i svima toplo preporuciti!

Sky Center

7. Juli br.7, Nis

www.skyini.com

tel: 018/515-999

fax: 018/515-020 i 018/515-021

sky@ninet.co.yu

Osoba sa kojom smo kontaktirali i koja nam je sve sredila je Gordana Marjanovic i ona nam je rekla da joj se mozemo javljati i iz inostranstva na mail da bi dobili njenu ponudu za koju god destinaciju smo zainteresovani.

Mi smo se opredelili za sledecu varijantu:

-----Beograd - London (JAT)

-----London - Washington DC (United Airlines)

-----Washington DC - Atlanta (United Airlines)

i to zadovoljstvo ce nas kostati svega 38.000 rsd tj. 400€ ili $510 po osobi, naravno u jednom pravcu ;)

Dobrociniteljke

2009-02-22T01:48:00.009+01:00

Jutros smo malo preturali po garderobi i pricali sta bi ko nosio u USA, sta bi kome dali i tako to. Onda je Iva zakljucila da ima dosta garderobe koju je prerasla ili ona ili moda i bas iz tog razloga ne bi je nikome davala a mora je se resiti. Palo nam je na pamet da sve to odvojimo i odnesemo u crkvu jer verujemo da ljudi kojima je potrebna takva vrsta pomoci svracaju do crkve a ima i onih koji pomazu u poslovima u i oko crkve pa moze i njima posluziti. Dosla je i Tina tako da su njih dve to odvajale, slagale i pakovale. Na kraju su to bile dve vece kese pune cistih, celih i slozenih stvari. Tinica je ponela sanke pa su resile da to sankama odvuku do najvece crkve u Nisu, Saborne, koja je na 2 minuta od nas. Bas sam ih i slikao jer se vidi da su bile srecne sto ce bar na taj nacin pomoci nekome jer mnogi to jednostavno bace u kontejner ili ostave pored.

Ja sam ih cekao kuci i kad su se vratile moram priznati da me je prica malo razocarala. Kada su dosle do crkve Iva je otisla tamo gde se pale svece i pitala zenu koja skuplja dogorele gde ili kome da da ono sto su donele. Ova je ne bas zainteresovano pogledala i rekla da ne veruje da oni tako nesto rade i uputila na neku popadiju koja je potvrdila da oni nemaju praksu da skupljaju stare stvari i da ne zna kome moze da ih da - a da odnesete do crkve Svetog Nikole... mozda oni skupljaju - rece ona. Ne znam da je izvukla 1.000 din. i rekla da time hoce nekome da pomogne dal' bi i to odbili?

Kako god, na ulazu u crkvu su prosile 2 ciganke tako da su pitale jednu od njih treba li joj mozda nesto zenske garderobe na sta se ova odusevila i rekla da ima devetoro unucica kojima ce dobro doci. Naravno, htela i ova druga ali starija je zgrabila obe kese kao da su prazne i zbrisala.

Eto, ipak je akcija uspesno zavrsena, ono sto nama nije trebalo dobio je neko kome ce sigurno dosta znaciti, pa neka u zdravlje nose.

Run fatboy, run!

2009-02-15T14:20:00.008+01:00

Nista bolje za uvod u ovaj post od sledeceg trailera:

Vec neko vreme sam bez posla, pozavrsavao sam sve stvari koje sam mogao i svuda sam isao pesice i dolazim do faze u kojoj nemam vise fizickih aktivnosti. Uz sve to sam se nakon svih zimskih desavanja dodatno ugojio i ponovo nabio ~90Kg, a gde je 90 tu je i 100 :)

Iz gore navedenih razloga (a i jos kojih) ja resio da ukljucim rekreaciju. Na prvom mestu je trcanje sa kojim sam jutros krenuo. Kada sam zadnji put trcao bilo je to samo radnim danima, vikendom, praznicima i po kisi ne. Tada sam za 100 dana skinuo 10Kg. Sada sam resio da trcim svaki dan, za pocetak oko 2Km, odmah posle dorucka. Nakon trcanja idu vezbe razgibavanja, one iz vojske, pa tusiranje i ogromna casa Cedevite ili Multivite. Malo zezanja bucicama i zig-zag sipkom, malo trbusnjaka i sklekova. Planiram i uvodjenje plivanja i mozda teretane ali to je jos u razmatranju. Veceru iskljucujem, prestajem na neko vreme da pijem gazirano i pivo, dorucak i rucak ostaju normalni. Prvih par dana se provedu u upalama ali sto je veca upala to se ja vise forsiram da "prebolim" od jednom sve. Najgore je pred trcanje kada me strasno mrzi ali posle svega je osecaj predivan, najozbiljnije.

Zabelezio sam i trenutnu tezinu, posto kod svakog coveka ona varira u toku dana cak i po par kila ja sam se izmerio jutros kada je tezina najmanja i upisao 88.5Kg (uvece imam preko 90). Kada se opet budem merio da bih video pomak u kilazi bice isto pre dorucka.

p.s. Iva ce mi se pridruziti u trcanju za neki dan a najverovatnije ukljucujemo i bazen :)

Neizbezna birokratija

2009-02-10T12:12:00.018+01:00

Upravo se vratih iz jos jedne birokratske avanture. Naime, posto sam dobio otkaz pre izvesnog vremena morao sam da vratim i zdravstvenu knjizicu a rasmisljao sam da bi bilo fino da odradim jednu generalku pred put. Uzmem ti ja tako overenu radnu knjizicu i resenje o prestanku radnog odnosa i krenem proslog cetvrtka (jer sredom ne rade sa strankama) na Biro za zaposljavanje. Iznenadilo me kada sam video da imaju puno nekih novih saltera i svi rade!? Pitam ja lika na informacijama gde trebam da idem i on mi rece bilo koji od 5-6 pomenutih saltera. Ja sad resim da upotrebim svoju moc rasudjivanja i ostale intelekte :) te krenem da odmeravam salterske radnike s ciljem da utvrdim u koji red da stanem tj. koji mi od njih najsposobnije deluje da bih sto pre zavrsio. Preskocim sve "devojcice" kao neiskusne i jednog pozera koji ocigledno radi zenski posao i stanem u red kod iskusne gospodje za koju sam pretpostavio da svu tu birokratiju u malome prstu drzi... a ima ih jos 9 ako taj mali zakaze :)

I cekam ja tako, cekam... a ova ne da nesto ne zna - nego pojma nema o onome sto radi! Jedan deo koji sam zapamtio vezan za momka koji je bio ispred mene:

"Eeeej Cale (obraca se drugoj salterusi), kako bre ovde nema Elektronskog Fakulteta!?
"Kako nema? Pa spusti onu listu obrazovanja i nadji ga."
"Ma nema bre, dodji da vidis ako ne verujes!"
"Dobro (okrece ova ocima), kucaj samo sifru 8010."
(kuca ova sifru...) "Ma Cale bre, pa ovo Elektrotehnicki Fakultet!"
"Pa to ti je to."
"U bre, a ja trazim Elektronski hihihihi..."

E da nije smesno bilo bi zalosno! I tu se ja setim onog snimka "Mica Ubica - divlja salterusa" sto je napravio Micko Ljubicic (bivsi clan Indeksovog Radio Pozorista). Skoro smo ga Iva i ja slusali i valjali se od smeha :))))))))
Ne mogu da odolim, moram da ga zakacim ovde:

Srecom oslobodio se susedni salter te ja uskocim tamo, popunim neki obrazac i dobijem sta da nosim u sobu 31 a uz to dobijem i neku gomilu papira da popunim pa da se javim na neko grupno informisanje 25. februara, mora da je to vid grupne terapije gde hoce da mi isperu mozak, hmmm... Odem ja u 31 i tamo dobijem uputstva sta mi jos fali, overene kopije radne knjizice, jos neki papir od bivseg poslodavca, neki listing... Dok sam ja sve to prikupio dodje vikend.

Juce kazem fino bi bilo da to zavrsim u ponedeljak rano, krenem do opstine za overe, naravno, morao sam da se vracam jer nisam iskopirao sve sto treba ali nema veze i tako sam slobodan kao penzioner pa mogu da se setkam. Zavrsim sve i krenem do Biroa ali ne dalje od vrata na kojima je pisalo:
Danas ne radimo zbog havarije na elektricnim instalacijama.

Odmah mi je pala na pamet ona salterusa od pre par dana (Elektrotehnicki ili Elektronski) pa rekoh sada kada je videla da postoji i pojam Elektricni sigurno je rekla "Joj zajebane igre!" i vratila se kuci da razmisli o svemu :)

Znaci... opet sutra. I tako dodje i to sutra tj. danas i odem ja na Biro, vrata otvorena, ima struje, zivo unutra. Medjutim na spratu red od njih 15, naravno samo ispred broja 31.
Taman sam hteo da se okrenem i ostavim sve za sutra ali vidim svuda naokolo ona obavestenja da ne rade sredom sa strankama. E onda sam resio da sacekam koliko god bude to trajalo, bilo je i tu dosta dogodovstina, klasicnih ulazaka preko reda, svadja, psovki iz svih krajeva i sl. Posle skoro 2 sata zavrsio sam sve ali jos nista nisam uradio po pitanju zdravstvene knjizice, e to se zavrsava u Socijalnom... nisam mogao vise, trebace mi jos nedelju dana da i to zavrsim... drugom prilikom.

Ispovest bivseg pusaca... :)

2009-02-04T10:36:00.027+01:00

He he he... nekada daaavno i ja sam bio pusac. Propusio sam odmah posle osnovne skole i to je trajalo citavih 18 godina. Takav sam strastveni pusac postao da sam cim se probudim morao prvo da zapalim jednu da bih uspeo da se iskasljem i otvorim oci. Svestan sam bio da mi strasno smeta ali sta da radim kad sam obozavao cigarete.
Naravno, ne secam se svojih pusackih godina sa gadjenjem jer mi je bilo super ali mi je jos draze sto sam prestao.

Za tih 18 godina promenio sam nekoliko "modela", kada sam propusio i posao u srednju skolu pusio sam cigarete za koje i sada tvrdim da su bile u samom vrhu - Sarajevsku Drinu. Obozavao sam je i ostao sam joj veran sledecih par godina tj. dok se god mogla naci na ovim prostorima. S vremena na vreme bih se pocastio (ipak je bio dosta skuplji) nekom paklom Sarajevskog Marlbora koji je uz gornju Drinu za mene tada drzao tron kvalitetnih duvana. Bond je bio siroko u upotrebi tih godina ali ja ga nikako nisam voleo.

Sledeci mi je bio Lucky, tu moram da naglasim da je po meni najkvalitetnija i najlepsa cigareta svih vremena definitivno Lucky bez filtera! Ko ga je ikada probao sigurno zna o kojoj aromi pricam, i posle toliko godina ja se secam njegovog mirisa. Iz nepoznatih mi razloga uvek je bio problem naci mali Lucky kod nas u prodaji tako da sam koristio svaki odlazak preko da ga kupim na Free Shop-u. Kad nije bilo malca bez filtera dobri su bili i Lucky King Size i 100's.

Posle Lucky-jevih godina doslo je vreme Marlbora, omiljeni mi je bio Light 100's, "zlatna stotka". Fina cigareta, dosta skuplja od mnogih ali daleko od najskupljih. Crvenu stotku nikako nisam voleo, nije mi se svidjala i mislim da u zivotu nisam ispusio ni jednu celu paklu. Ali nisu svi isto gledali na Marlboro, bile su tu "cetvorke", "petice", "karbon"... taj mi je oduvek naziv bio najsmesniji jer su neki smatrali da je Marlboro karbon specijalna pakla koja se nadje jedna do maximum 2 u boxu, kvalitetniji i jaci, a u stvari to je bila pakla na kojoj se nalazilo random upozorenje da duvanski dim sadrzi carbon monoxide i da je stetan kao i ostali. Evo, bas sam nasao divan tekst na Vukajliji koji verno opisuje taj fenomen pa cu ga preneti:

Fenomen koji se javio tokom sankcija kada su se cigarete više prodavale na ulici nego u trafikama. Elem, tada je, iz nekog nepoznatog razloga, posebno bio cenjen takozvani Marlboro Karbon koji se ni po čemu drugom nije razlikovao od nekog drugog Marlbora osim što je na pakovanju imao upozorenje :Cigarette Smoke Contains Carbon Monoxide. Zašto je bio više cenjen, ni danas mi nije jasno???
Kupac: Jel' imaš Malboro?
Ulični prodavac: Ima.
Kupac: Jel' ima Karbon?
Ulični prodavac: Nema, samo Risk i Komplikate.

*********************
Surgeon General's Warning: Smoking causes lung cancer, heart disease, emphysema, and may COMPLICATE pregnancy.
Surgeon General's Warning: Quitting smoking now greatly reduces serious RISKS to your health.
Surgeon General's Warning: Cigarette smoke contains CARBON monoxide.

Par godina je u igri bio Classic 100's, po meni dobar odnos cena-kvalitet a onda se ponovo u nas dom uselio Marlboro :) Ovaj put King Size i to na box. E to je bio pocetak kraja... cim krenes da kupujes cigarete na box odmah dolazi do povecanja broja ispusenih cigareta dnevno jer uglavnom uvek imas novu paklu pa ne moras da se cimas do trafike i sl. Cak smo kupili ja mislim 20 boxeva da bi dobili bolju cenu... tamanili smo ih kao cokoladice... sve do predzadnje pakle, ja sam se svako jutro budio kao da sam prespavao u kotlarnici, non-stop sam kasljao, bolela me pluca, srce me probadalo i kad sam dosao do te zadnje pakle kazem Ivi da vise necu da pusim, ne na mesec dana kao sto sam nekada imao obicaj nego za uvek!

I da bih bio jos jaci karakter ostavicu tu zadnju paklu neotvorenu! Tako je i bilo... napisem ja na njoj flomasterom datum kada se sve to desilo i jos je cuvam. Sutra ce biti pune 2 godine. Ono sto mi je posebno drago je da mi se u tome i Iva pridruzila, kako bi mi rekli better ever then never, tako da je njoj danas 4 meseca nepusackog staza :)

Ja za ove 2 godine nisam dim povukao, niti planiram osim jednog izuzetka ;) Za nasu svadbu decembra meseca, ja sam imao jos 3 cigare (tompusa) koje sam godinama cuvao pa rekoh - steta da se bace :) Miketu (koji nije pusac) i kumu Dejanu dam po jednu La Habaneru a ja uzmem Cohibu i udri... 2 sata bez prestanka :)))))))))

A Journey Through the USA and Canada

2009-01-31T22:53:00.004+01:00

Kada smo prosle nedelje dobili vize Mike nam kupio knjigu The 100 Most Beautiful Cities in North America.
Kaze nam on: E to vam je da se lakse odlucite gde da idete!
Ova knjiga je predivna a tek gradovi opisani u njoj!
Bato, mi i dalje ne znamo gde idemo ali sada bar znamo koje gradove OBAVEZNO moramo da obidjemo. A ako i dalje budes bio tako dobar i zavrsis fakultet vodicemo i tebe u par njih, obecavam ;)

Ja ne znam od ljudi koji su u States ko kakav odnos prema putovanjima ima ali Ivana i ja se slazemo po tom pitanju. Voleli bi da s vremena na vreme koristimo neke praznike ili vikende za obilazak Americkih metropola. Ja sam njima odusevljen i po meni su sve one strasno zanimljive i razlicite.
Ima tu jos necega sto jedva cekam da osetim, to je sloboda kretanja, iz drzave u drzavu bez ikakvih ogranicenja, tranzitnih fora i sl. Ja se ovde osecam kao u rezervatu, pa nama treba viza i za Bugarsku! Ovde se stalno nadamo necemu, te viznim olaksicama, te belom Sengenu, te ulasku u izbor za siri izbor sedmog kruga izbora za kandidata za Evropsku Uniju... e dosta mi je svega toga, i te EU koja nije nista drugo do blede ocigledne kopije USA. Slicnost u nazivu, oznacavanje clanica zvezdicama na zastavi, unificiranje valute... a da se kladimo sta ce biti Srbija na kraju - pa bice Evropska Kuba!
A dosta mi je vise i nase politike i skupstine i lokalnih vlasti i monopolista kojima niko nista ne moze. Mnogo toga mi je dosadilo, dosadila mi je i komsinica Danka mackarka koja nam baca racune i kaci smrdljive tepihe na ogradu. Da ja bolje stanem, da ne redjam dalje. Znam da ne idemo u zemlju Dembeliju i da nas tamo ceka puno novih i drugacijih problema, samo sam srecan sto znam koje probleme sigurno ostavljamo za nama.

Ne da sam skrenuo sa temeee... strasno!
Znaci Mike, knjiga je odlicna, hvala ti jos jednom :)

Poslednji radni dan u Srbiji :)

2009-01-30T16:31:00.009+01:00

Upravo sam (ne)slavno zavrsio svoj poslednji posao u Srbiji. Na ovom radnom mestu sam bio ravno 2 godine i mogu reci da je bilo lepo dok je bilo lepo. Kao sto mi Land rece pre neki dan:
"Ako hoces da izgubis prijatelja pocni da radis sa njim."
Ako ovde nekada svrati moj drugar Sale, bivsi ortak sa kojim sam radio 5 godina, a sada se vidimo jednom u 5 godina slucajno na ulici, znace o cemu pricam.

Kada sam bio klinac na zidu iznad kreveta mi je visila jedna stara kineska izreka u obliku uramljenog natpisa koja u slobodnom prevodu kaze:
"Veliki um ne mari za sitne stvari."
Kakve sada veze imaju um i sitne stvari... i otkaz i posao... koji posao!?

3 metera somota na Niski nacin

2009-01-28T07:49:00.006+01:00

Razne stvari se desavaju poslednjih dana, neke lepe, neke ruzne... to je zivot. Da bi se ove ruzne sto pre zaboravile i lakse prebrodile ja kao najbolji "lek" predlazem smeh. Kada vam se sve smrkne i mislite da su svi protiv vas... verujte mi - jesu! Hahaha :)

Nego spominjao sam da veseli cigani akusticari koji su svirali na nasoj svadbi imaju nadaleko najbolju verziju pesme "Tri metera somota" pa rekoh da to i dokazem.

USA Immigrant Visa Holders :)

2009-01-26T01:29:00.020+01:00

Eheeej ljudiii!!!
Pa mi smo dobili USA imigrantske vize!!! :)))))))

22.01. smo imali zakazan intervju u USA ambasadi u Beogradu a otisli smo vece ranije da bi smanjili sanse Marfiju da umesa svoje prste pa da zakasnimo. Sva potrebna dokumenta smo danima pre toga pregledavali tako da su male bile sanse da smo nesto propustili. Strasnu tremu smo imali, toliko smo zeleli da uspemo i sama pomisao na odbijanje nas je bacala u ocaj. Da ne bih dva puta opisivao sam intervju prenecu taj deo sa foruma.

.................................................................................

-8:30 pozvali nas da udjemo u ambasadu, prvo svi mi za iseljenicke vize a posle nas turisticke, radne i ostale.

~9h prozvao nas je sluzbenik da predamo dokumenta. Vratio je moju potvrdu da sam sluzio vojsku rekavsi da ne treba, nisu nam bili potrebni stari pasosi (verujem zato sto nikada nismo bili u USA) a osim standardnih dokumenata predali smo potvrdu iz banke na kojoj je pisalo da je racun moje supruge i da sam ja ovlascen i odredjeni iznos eura i dolara i pozivni mail prijatelja (na Srpskom) ciju smo adresu stavili za slanje GC i SSN-a. Odmah nas je pitao ko je on i imamo li neke rodjake u Americi na sta smo mi odgovorili da nemamo bas nikoga osim par prijatelja tu i tamo. To je bilo sve nakon cega nam je rekao da mozemo da izadjemo iz ambasade ako imamo potrebe ali da se vratimo oko 10h.

~11h su nas prozvali da damo otiske, bez ikakve price i pitanja

~11:30 smo prozvani da platimo vize i ako smo do tada bili "smireni" tada je krenula panika iako to jos nismo pokazivali. Od 15 novcanica od $100 cetiri nisu prosle proveru, sreca pa smo poneli extra $500 bas za taj slucaj. Znajuci da se to desava nismo postavljali nikakva pitanja vec se svo vreme smiskali a onda nam je blagajnica rekla da ce nas konzul pozvati na intervju za minut ili 2.

E tada nam je nervoza kulminirala jer to nije bilo za minut-2 kako je rekla vec za pola sata! To cekanje nam je bilo najgore... i svakakve misli nam prolazile, da nije to zbog $400 koji su po njihovom aparatu lazni, da se mozda konzul ne dvoumi oko naseg slucaja... ma svakakve gluposti...

~12h pozvao nas je konzul, izuzetno kulturan i prijatan covek 35-40god. Pozdravio nas je i pitao hocemo li da razgovaramo na srpskom ili engleskom na sta smo mu mi odgovorili - kako god on zeli. E tada se on nasmejao i rekao da su se bas malopre smejali kada su citali nase DS-230 papire jer smo za jezike koje znamo napisali samo Engleski (nismo naveli maternji) pa su oni iz sale zakljucili da srpski ne pricamo Prvo sledece je bila zakletva da sve sto smo napisali i predali je istina i onda poceli razgovor. I on nas je pitao ko je taj sto nam je poslao pozivni mail i imamo li rodjake u USA. Dao je mojoj dragoj da prepravi DS-230 koji smo slali u KCC jer tada se ja kao siva eminencija nisam spominjao. Procaskali smo jos nesto ne obavezno i onda nam je dao da se potpisemo. E tada sam ja usi spojio osmehom i 2 dana ga nisam skidao! Rekao je da sutra dodjemo u 15h po vizirane pasose tj. da moze samo jedan od nas dvoje sto nam je i odgovaralo jer je moja draga imala neizostavne poslovne obaveze. To je bilo to - pozdravio nas je i pozeleo srecu, mi mu se zahvalili i jedva pogodili vrata od uzbudjenja! Ceo razgovor sa njim je bio na engleskom, svega par puta je nesto guknuo na nasem a odlicno ga zna.

.................................................................................

E sada prelazimo u sledecu fazu, gde i kada otici.
Viza nam vazi do 22. jula ali mi smo resili da odemo najkasnije do kraja juna jer postoji jedna caka. Mi nakon 5 kalendarskih godina provedenih u USA dobijamo pravo za naturalizaciju tj. dobijanje drzavljanstva. Da bi se jedna kalendarska godina racunala mi moramo u toj godini provesti minimum 6 meseci i 1 dan u USA i iz tog razloga smo resili da odemo najkajnije do kraja juna jer nam se u suprotnom 2009. godina ne bi racunala.

Sto se odlaska tice imamo 2 plana:

Plan A: probacemo da nadjemo neki posao odavde, uz pomoc prijatelja ili online, pa ce to odrediti u koji grad i drzavu idemo. Za pocetak necemo biti izbirljivi i prihvaticemo bilo koji posao jer nam je strasno bitno da sto pre krenu neki prihodi jer smo svesni da su troskovi zivota dosta veliki. U tom slucaju ce nadjeni posao odrediti datum odlaska a stan bi trazili preko neta u razumnoj udaljenosti od nadjenog posla.

Plan B: ako dodjemo do ovoga to ce znaciti da plan A nije uspeo. Po nasim zeljama, istrazivanjima i verovatnoci nalazenja posla biramo drzavu i grad i do kraja juna letimo. Nalazimo stan i krecemo licno u trazenje posla, polazemo oboje vozacki i obavljamo ostale potrebne stvari.

Naravno, bilo bi divno kada bi ovo prvo upalilo pa cu zamoliti sve vas koji ovo citate da nam pomognete, ako bilo kako mozete, u pronalazenju bilo kakvog posla u States :)

Uuuh... opet sam okasnio a sutra se radi...

Sveti Jovan Krstitelj

2009-01-20T10:47:00.008+01:00

Danas, 20. januara, slavimo porodicnu slavu - Svetog Jovana. Ovim povodom prenosim deo teksta koji govori o Svetom Jovanu Krstitelju, koga interesuje neka procita a sve koji svracate u nas kutak puno pozdravljam. Zelim srecnu slavu svima koji je slave a ostalima ugodan, veseo i lepo proveden dan.

...................................

Sveti Jovan je rodjen nedaleko od Jerusalima. Njegov otac Zaharija je bio prvosvestenik a majku mu se zvala Jelisaveta.

Rodjenje Jovana, kao i njegov zivot i smrt su ispunjeni divnim cudima Bozijim. Dok je Zaharija sluzio u hramu javi mu se Andjeo Gospodnji i rece da ce njegova zena iako stara zatrudneti i roditi sina i da ce sinu biti ime Jovan, kroz koga ce se mnoga srca obratiti Gospodu. Zaharija je bio zbunjen te nije poverovao Arhangelovoj vesti zbog cega je ostao nem do rodjenja Jovanova.

Sveti Jovan je najveci od Proroka, on je dosao pre Hrista da narod pripremi za dolazak obecanog Spasitelja Hrista. Za Jovana je sam Gospod rekao da je najveci rodjen od zene.

Ovaj veliki propovednik i prorok provede svoju mladost u pustinji. O njemu je nekoliko vekova pre pisao prorok Isaija i nazvao ga Glasom Vapijucega u pustinji. Jovan je taj koji je dosao iz pustinje i poceo da poziva narod na pokajanje da priprema put Gospodu i da poravna staze njegove. Propovedajuci narodu potrebu pokajanja on ih je krstavao vodom u reci Jordanu. Mnogi su pomislili da je Jovan taj obecani spasitelj koji treba da dodje a Jovan se branio govoreci: "Za mnom ide Onaj koji je daleko od mene, Njemu ja nisam dostojan da odresim remena na obuci Njegovoj. Ja vas krstavam vodom , a On ce vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.

Bez straha Jovan kritikovase ne samo narod nego i staresine narodne zbog mnostva grehova njihovih. No ne samo da je kritikovao, on ih je pozivao da se pokaju i poucavao sta treba da cine da bi se spasili.

Njegova velika moralna cistota i ljubav prema istini i pravdi na kraju su ga odveli u smrt. Javno je kritikovao cara Iroda zbog toga sto je uzeo za zenu Irodijadu, koja je bila zena njegovog brata. Zbog toga ga je Irod stavio u tamnicu i uskoro pogubio odsekavsi mu glavu. Uspomenu na Jovanovu mucenicku smrt crkva proslavlja 11. septembra, Usekovanje Glave Sv. Jovana.

Evandjelist Matej opisujuci nacin Jovanovog zivota naziva ga ne samo prorokom nego i vise od proroka, naziva ga "Andjelom" u telu. Andjelom ga crkva u pesmama naziva, a ikonografi ga slikaju sa krilima. Kao takav on je bio jedini koji je mogao da pripremi put Gospodu i da ga krsti na reci Jordanu.

Ovaj ugodnik Boziji je veliki u celom hriscanskom svetu, a narocito kod nas pravoslavaca. Nasa crkva je u godini posvetila pet dana njemu i cudima vezanim za njega. Sabor Sv. Jovana koji proslavljamo 20. januara odmah posle Bogojavljenja je ustanovljen od ranih dana hriscanstva, jer je Jovanova licnost kao krstitelja tesno povezana sa javljanjem Gospoda u svetu, sa Bogojavljenjem.

...................................

Srecna Nova 2009.!!!

2009-01-04T12:26:00.005+01:00

Svima koji ovde svracate zelimo srecnu, srecnu i srecnu Novu 2009. godinu! I jos malo srece vam zelimo a ostalo dolazi samo po sebi. Znate onu staru - svi putnici Titanika su imali i zdravlja i para i... svega, ali nisu imali srece, e bas zato mi vam jos jednom kazemo SRECNO!

Nismo nista postovali mesec dana, ima razloga - nema opravdanja :)

Zadnje 2 Nove Godine nismo isli nigde na docek, Niski trg, park na Bulevaru, kod jednih, kod drugih... sve u svemu dosadilo nam tako, sa setom smo se secali doceka 2006. u Istanbulu... Resili smo da ove godine ne ostanemo u Nisu, inostranstvo smo iskljucili jer skupljamo pare za USA vize i ostalo i onda je kao kec na 10 uskocio jedan od zapazenijih Veselinovica... Zeljkooooo :))) i organizovao 4 dana u Vrnjackoj Banji, pun pansion, svecani docek i sve sto ide uz to. Nasoj sreci nigde kraja, od 30.12. pa do 02.01. idemo na odmor JUHUUUUUUU!!!

Od nase "kolekcije" Fordova ostala nam je samo nasa stara Sierra koja nam zbog svojih godina a i skorasnjih pehova nije delovala bas poverljivo za bilo kakvu voznju van grada. Pao je dogovor da odemo busom, a 02. januara da kod nas dodju Zeljko, Bilja i Tina te da se vratimo kolima. Naravno, autobus samo sto nam nije pobegao jer smo tek 15min. pred polazak shvatili koliko je sati i onda taxijem jurili kroz grad kroz svu onu guzvu i spretne saobracajce na raskrsnicama sa pokvarenim semaforima, taksista je svirao, psovao i davao po gasu i na kraju doleteo na izlaznu rampu autobuske stanice da spreci bus da nam pobegne :)

Vozili smo se nekim ATP Kraljevo autobusom koji je relaciju od 125Km presao za zadivljujuca 3 sata, znaci krenuli u 16h a stigli u 19h.

I konacno stigosmo u Vrnjacku banju. Do hotela koji je bio malo dalje od centra banje otisli smo taxijem. Ljubazno su nas docekali, smestaj je bio sasvim pristojan, cisto, toplo i tako to. Nikog nismo znali kad smo stigli, uglavnom su bila veca drustva sa strane i par parova iz Nisa. I onda... spavanje, klopa, setanje... pa sve tako u krug, bas odmor kakav nam je trebao :)

Bili smo i do Mosta Ljubavi, na jedan katanac urezali nasa imena i zakacili ga za most a kljuceve po obicaju bacili u reku (ima slika u albumu).

Docek je bio u restoranu hotela i tada smo i upoznali mladi par iz Vojke (kod Stare Pazove), Mariju i Pedju. Bas su nam bili simpaticni i kada smo videli da smo za istim stolom bilo nam je drago, kasnije se pokazalo da se za nasim stolom i nesto lepo odigralo ;) Nekih 20-ak min pre ponoci Pedja je otisao u toalet i bas smo se zabrinuli da ce da propusti odbrojavanje kad se on 3 minuta pre ponoci pojavljuje sa korpom cveca i malim zamotuljkom u njemu. Hahaha... vidi njega sta je smislio... na brzaka sam zgrabio aparat, prebacio na clip i snimio divne trenutke u kojima je zaprosio svoju devojku koja je bas bila pogubljena ali naravno... pristala je! Aplauz odjekuje salom i zatim krece i novogodisnje odbrojavanje i tako to. Bilo nam je divno a njihova prosidba je dodatno ulepsala docek. I ovom prilikom im zelimo sve najlepse u zivotu jer smo snjima proveli kratko ali lepo vreme. Sutradan vece smo zajedno skoknuli i na neko picence.

Sve je brzo proslo i vec je bio 2. januar, dosli su Zeljko, Bilja i Tina pa smo svi zajedno otisli do jezera i izvora. Hranili neke patke, vrabce i golubove. Tinici je najinteresantniji bio Diznijev automat sa igrackama na zetone a radost je bila najveca kada je izvukla 2 princeze. Prosetali smo jos malo banjom i posle rucka krenuli za Nis.

.......

Posto smo jako lenji i ovaj post je ne dovrsen stajao sve do danas a vec je Bozic, koristimo priliku da svima pozelimo puno srece, radosti i veselja - Hristos se rodi!

Svadba, svadba, svadbica

2008-12-11T10:58:00.005+01:00

E pa nek nam je sa srecom!!!

06. decembra rekli smo sudbonosno "DA" Tog dana bilo je neocekivano toplo za ovo doba godine. Kise nije bilo, na nasu srecu, iako su je prethodno najavljivali. Kako je vencanje bilo zakazano za 17:40, "mlada" je imala sasvim dovoljno vremena da se upicani, onako sve po redu, prvo frizura, pa sminka, pa lagano oblacenje vencanice i svega prateceg. Trebalo je 2-3 sata da se sve to obavi, a za to vreme buduci mladozenja, sav picnut, u odelu koje mu savrseno stoji, iako on to, ne znam iz kog razloga, ne zeli da prizna, docekivao je goste i molio boga da ne zakasnimo iako stanujemo bukvalno na 2 min. od kuce za vencanje.
Sam cin vencanja...protokol ko protokol. Sad sedi tu, sad ustani, pogledaj ovamo, potpisi se ovde. A onda ubedljivo najsmesniji komentari iz donjeg dela sale tipa "kapitulacija" ili "dominacija", kada sam se izjasnila da uzimam "veselo" prezime. Sve u svemu i to je bilo simpaticno.
Kafana u koju smo se uputili nakon vencanja, slucajno ili namerno zove se Amerikanac. Nekako u starijem duhu, etno ambijentu sa akusticarima, kafanica prima taman 50ak gostiju koliko smo mi i imali. Sve se u stvari brzo izdesavalo, prvi ples gde smo se btw odlicno snasli, a onda prava ludnica koliko se djuskalo. Igrao je i ko zna i ko ne zna. Ma skroz je bilo veselo. Muzikanti su odlicno znali kako da uzmu pare od gostiju, ma oni su sami s merakom davali. Dobra klopa, jos bolja muzika i veselo drustvo, sta ces vise.To bi bilo to za sada

Fotografije sa vencanja nisu dostupne javnosti!
Salim se naravno :)

p.s. Nadam se da su se svi koji su bili kod nas na svadbi lepo proveli kao mi

p.p.s. A ja bih samo da pozdravim novu urednicu ovoga kutka koja je upravo objavila svoj prvi post ;) Igor

America Dreaming

2008-11-27T11:46:00.007+01:00

Sinoc nam je stigla divna vest, odgovorili su nam iz KCC-ja (Kentucky Consular Center) da nam je intervju za dobijanje USA vize zakazan za 22.01.2009. Sada smo jos jedan korak blize odlasku u Ameriku, jednom velikom zivotnom poduhvatu. To mi je od malena bio veliki san i prosto ne mogu da verujem da je njegovo ostvarenje sve blize. Ipak, sacekacemo jos malo i radovanje tim povodom ostaviti za malo kasnije. Prioritet nam je sada nase veselje koje pravimo 6.12.2008.

Ovde ne planiram da stavljam objasnjenja kako smo dobili sansu da odemo u USA, koje su procedure, uslovi i sl. Koga god to interesuje srdacno mu preporucujem da poseti www.zelenalutrija.com - jedinstveni web kutak koji ima pregrst potrebnih informacija a i prepun je divnih ljudi sa ExYu prostora i sirom USA. Ovom prilikom ih sve pozdravljam! Vidimo se u States!

p.s. ne zaboravite sta je Johnny rekao:

Amerika nije rad i znoj

postoje Hollywood i Frankie boy

Disneyland, baseball i rock'n'roll

Vrijeme ocaja, vrijeme nade

jedni ruse a drugi grade

prolaze ratovi, padaju vlade

Pitove ruke vise nisu mlade

...

New Look

2008-11-22T11:52:00.006+01:00

Sinoc sam se naterao da najzad napravim slicicu za header jer mi je naisla ideja, ako vam se ne svidja bas me briga, meni je super :op
Izmenio sam layout, sada je prostiji i sa manje boja, uprostio sam satove, albume namestio da se otvaraju u novom pozoru, ubacio malo reklamica ... :)

Sad je sve spremno za objavu bloga - iako su neki vec ranije nanjusili ali mi je drago jer se radi o pozitivnim likovima (moram i vas da nahvalim jer mu ovo dodje kao rec urednika ;))
Budite slobodni za svaku pozitivu... komentari, predlozi, pitanja...

Do sledeceg posta...

Pripreme za vencanje

2008-11-19T09:55:00.002+01:00

Da, da... mislim nismo jos zvanicno rekli ali ubrzo, tacnije 06. decembra.

Organizacija nam je odlicna i polako sve sredjujemo. Burme smo narucili i bas smo sinoc isli da ih pogledamo i probamo, fantasticne su! Iva je nasla vencanicu, narucili smo pozivnice, organizovali restoran i muziku... ma skoro sve je sredjeno osim, naravno, mog odela :(

Nemam pojma ni kakvo ni gde, ma odela obozavam... samo jos da shvatim to! Danas idemo i to da pogledamo pa se nadam uspesnom ishodu:)

Queen Arena 29.10.2008.

2008-11-05T15:46:00.000+01:00

Eto posle duze pauze i mi da odemo negde :)

Odavno smo se sa Misom dogovorili da Queen koncert nikako ne propustimo! Iva i ja smo uzeli slobodan dan i 28. posle posla otisli kod Mise.

To vece je spontano odlicno bilo. Krenuli smo pesaka u setnju pre spavanja a zavrsili u Miketovom KGB-u gde su nam tocili... tocili... i tocili Efes :)

Iznenadilo me je da takvo mesto za izlazak i dalje postoji, vratilo me u one stare dane kafica u kojima nikoga ne interesuje ko si i sta si, kako si obucen, sta vozis, sa kim sedis. Prepuno najrazlicitijih ljudi koji su tu dosli ili svratili da se sa nekim vide, nasmeju i opuste... divno.

Moram da spomenem i Buregdzinicu Sarajevo koja nam je bila usputna stanica do kuce - mmm... ne da je burek nego BUREKCINAAA!!!

Sledeceg dana, dok je Mike bio na poslu, Iva i ja smo se prosetali po gradu (kratko ali dovoljno da moja draga nadje cizmice :)). Zao mi je jedino sto je bio radni dan pa nismo uspeli da se vidimo sa Majom, sestro sta da radimo kad smo svi vredni ;)

Koncert je bio nenormalno dobar!!! Stara garda je svirala dobra 2 i po sata bez pauza. Sto neko rece - i da nisam znao ni jednu pesmu skakao bih bez prestanka.

Kompletan dozivljaj je bio fenomenalan a vec u 00:30 smo bili u busu za Nis :(

Bilo je zabranjeno u Arenu unositi aparate i kamere pa nismo hteli da rizikujemo ali je momak koji je bio do nas (veliki pozdrav likcini Marku) slikao iPhone-om i poslao mi sutradan mailom slike. Cim stignem okacicu par slika.

Start - nizak

2008-10-10T14:02:00.000+02:00

Eto... kao da je komplikovano ili iziskuje trud i vreme.

Zvanicno sam najzad pokrenuo blog koji posvecujem sebi (ko nije za sebe nije ni za druge), svojoj porodici i osobama do kojih mi je stalo.
Obecavam da ovo nece biti revolucija blogovanja vec kutak u kome ce svi gore pomenuti i ne pomenuti moci da nesto saznaju, kazu, pogledaju ili jednostavno izgube vreme.
Datum pustanja ovog bloga apsolutno nema veze ni sa cim, povod je davna namera da to ucinim.
Jedino sto bih zamolio sve koji ovde dolaze ili ovuda prolaze je da odrze normalan nivo kulture komunikacije, bez vulgarnosti i bespotrebnih rasprava.

Aj' u zdravlje :)