Sirenje zenica :)

Moja draga krenula da radi ove nove poslove a zaboravila da casti od prve plate! Ali sreca pa ja nisam toliko zaboravan, pa zar da je bije maler!? ;)
Posto je red da se od prve plate kupi nesto za kucu ja rek'o vreme je da zamenimo TV. Predlog jednoglasno prihvacen a onda se malo ubedjivali oko dimenzija. Nije znala Iva da definicija "preveliki TV" ne postoji ali na kraju mi poverovala i pocastila nas jednim Philips LCD Full HD 1080p 52" (130 i kusur cm)Odabrali smo TV i otisli nasim van-om na utovar, jedan grmelj visok 2.5m sa rasponom krila od 3m ubacio TV u gepek kao od sale, ja ga pitam da mu pomognem a on mi se samo nasmejao. Kad smo dosli kuci shvatio sam sto se nasmejao, skakucem ja oko kutije ali kratke mi ruke, ne mogu da ga obuhvatim nikako! Gurali ga mi, vukli, kotrljali... i na kraju jedva uneli u stan. Bas se na slici vidi da mi fali jos po 10cm sa obe strane da dohvatim rucice za nosenjeRaspakivali ga i odusevljavali se celu noc a sutra ja otisao po policu sa nosacem za LCD televizore a Iva nabacila novu frizuru pa je morala da padne jos po neka slika, ono kao slucajno bas pored TV-a ;) I tako... "Nova frizura, odelo i kljun, inspektor Nagib je Ragibu bio - the dark side of the moon"

Dolazi cirkus u nas mali grad!

Pre par dana smo shvatili (po ne znam koji put) kako vreme brzo prolazi, dogadjaji se redjaju jedan za drugim, mnoge stvari se ne mogu kontrolisati ni predvideti. Upada se u masinu koja te vodi nekim svojim tokom i tesko je u svemu tome naci vremena za sve sto bi zeleli. Postoji puno dragih ljudi koje odavno nismo videli a valjda se i neko nas uzeleo :( ... pa mi resili da skoknemo malo do naseg starog Nisa. Ja se ni Nisa ni Srbije nisam ni najmanje uzeleo ali jedva cekam da vidim sve one koje volim.
Ovoga puta smo resili da letimo s jednim presedanjem da bi sto manje vremena izgubili tako da smo se odlucili za Lufthansu, sva cetiri leta. Krecemo 10. marta iz Atlante za Frankfurt pa odatle za Beograd a vracamo se istim putem 22. marta, na moj rodjendan. To ce mi biti jedinstveni a i najduzi rodjendan do sada, idemo nasuprot vremenskim zonama i dan ce nam trajati 30 sati. Tortu ne pravimo, goste ne primamo... a mozda ce biti necega u avionu. Mozda mi pilot kao slavljeniku dozvoli da okrenem neki krug! Ko zna... a udaricemo sigurno i po neki mali viskic, onaj avionski :)
Sto se slobodnih dana tice u mojoj prvoj firmi sam dobio odmor koji tada koristim a siguran sam da ce nam i svi ostali poslodavci izaci u susret.

I tako... znam da izgleda daleko ali proletece i to... i eto nas u Nisu kao cirkus, da dignemo prasinu na 10-ak dana.

Sveti Nikola - zastitnik dece i putnika

Danas je Sveti Nikola, slava koja se praznuje u celom hriscanskom svetu i najcesca slava kod Srba. Kaze se da polovina slavi, a druga polovina ide na slavu.

Sveti Nikola se smatra zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika uopšte. Nekada se na svim hrišćanskim brodovima nalazila ikona Svetog Nikole, a on se posebno praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora, gde je bio običaj da se na taj dan ne isplovljava, a brodovi na pučini usidre i plovidbu nastave sutradan. Takođe, on je zaštitnik mnogih gradova i luka (posebno u Grčkoj i Italiji). U grčkom folkloru Sveti Nikola se opisuje kao „gospodar mora”. U modernoj Grčkoj i Srbiji on je jedan od najpoštovanijih svetitelja. Zaštitnik je cele države Grčke. Komercijalni praznik Praznik Svetog Nikole ima danas veliki komercijalni značaj, naročito u zemljama zapadne Evrope. Pošto je taj praznik vezan za darivanje, došlo je do njegove velike popularizacije, pa se pred taj dan masovno kupuju pokloni. Veruje se da je takav komercijalni uticaj posledica ultrapotrošačke kulture, koja je stigla iz Amerike. Sveti Nikola se praznuje kao dečji praznik u Nemačkoj, Holandiji i Belgiji, tada deca dobijaju poklone ukoliko su bila poslušna. Smatra se da je običaj po kome se deci uoči Svetog Nikole u cipelice potajno stavljaju pokloni potekao otuda što Sveti Nikola svoja dobročinstva nikada nije činio javno. Bio je poznat po tome što je tajno davao ljudima novac, a sada se na Zapadu često poredi sa Deda Mrazom, koji se na engleskom zove Santa Claus, što je skraćeno od Santa Nikolaus (Sveti Nikola).

Deo teksta preuzet sa http://www.tk-info.net

Sveti Nikola je moja porodicna slava koju tradicionalno slavimo svake godine u Niskoj Banji u krugu porodice i dragih prijatelja. Ovom prilikom cestitamo mojima slavu i zelimo veselo i vedro raspolozenje kao i svake godine. Mi se, naravno, ukljucujemo video linkom da bacimo pogled na razne salate, ribu, kolace i ostale djakonije ;) Gosti imaju srecu sto je Igor u Americi pa ce najzad moci da probaju sve vrste kolaca :)))

Svima koji slave Sv. Nikolu zelimo srecnu slavu!
Ziveli!

Evo jednog sertifikata :)

Prosle nedelje firma organizovala trening i polaganje za CPO - Certified Pool Operator tj. "Sertifikovani Operater Bazenima". To je kao neko malo napredovanje u ovome sto radim i bilo mi je receno kratko i jasno - ako polozim firma mi sve placa a ako padnem placam $300 za ovaj trening i plus jos toliko za sledece polaganje dok ne polozim. Sta ce mi veci motiv nego da izbegnem nizak udarac - mislim, po dzepu ;)
I tako... u cetvrtak... TADAAAAA:
Polozio ja! I sada radim isto sto i zadnja 3 meseca, samo sam sada sertifikovan. Da sacekam ja malko da splasne to sto su mi oni finansirali trening i polaganje pa da trazim povisicu, sta mislite? Pa do sada sam bio zajebant a sada sam sertifikovani zajebant :)

I posle svegaaa, ja volim njegaaa...

Danas slavimo nasu prvu godisnjicu braka! Ko bi rekao da je vec godina prosla, nama je proletela brzim tempom i u silnim desavanjima koja su za nama. Kao da nam je pre samo par meseci maticar postavljao DA-NE pitalice na vencanju, rodbina i prijatelji se veselili u "Amerikancu" i zapocelo jedno novo poglavlje u nasem zivotu.
Odabrali smo par slika sa naseg vencanja kao lepo podsecanje na divan dogadjaj. Budite nam svi veseli i srecni kao sto ste bili tada a mi smo takvi svaki dan! Malo ludi, malo blesavi i sto je najvaznije ludo zaljubljeni ;)
Jedinstvena cestitka nam je stigla jutros rano od dragih nasih sa tradicionalnog nedeljnog okupljanja u Niskoj Banji.
Hvala svima na lepim zeljama, cestitkama i podrsci! Ne brinite se, lepo nam je ovde, radimo ali znamo i mi za odmor i uzivanje. A kad odmora nema tako cesto samim tim je jos sladji :)

Sezona novih poslova

Verujem da mnoge interesuje i evo konacno da napisemo i koju rec o tome sta radimo i kojim se poslovima bavimo u poslednje vreme. Dosta smo zauzeti i stalno nesto jurcamo i to je jedini razlog sto toliko kasnimo sa desavanjima. Puno radimo i kada smo kuci to je jedino vreme za odmor i spavanje, a nekada idemo dalje i bez toga. Nemojte da se ljutite, nadoknadicemo sve, pisacemo i o stvarima koje smo propustili da objavimo a ima zaista interesantnih. Potrudicemo se da ne bude kao citanje jucerasnjih novina ;)
Posle zavrsene sezone spasioca i bazena ostala sam bez posla. Najvise nade sam polagala u kontakte ostvarene preko leta i zaista puno njih je bilo zainteresovano da pomognu oko nalazenja posla. Bilo je tu i tamo nekih obecavajucih kombinacija, ali jedna po jedna je padala u vodu i posle skoro mesec dana - nista. I tako... redovno pratila oglase, slala rezime svuda redom, aplicirala online... sve dok nisam izasla iz stana i krenula od vrata do vrata, nekoliko milja na jednu i drugu stranu. Kad kazem od vrata do vrata bas sam bukvalno isla od male lokalne prodavnice, preko raznih salona do hipermarketa, od barova do restorana, preko raznih firmi i kompanija. Naravno retko ko od njih je trenutno zaposljavao ali sam ostavljala rezime svima, nikada se ne zna, mozda im bas ja nekada pritrebam :) Naisla sam na mesta u kojima sam odmah mogla da pocnem da radim ali mi je bilo bas-bas nesimpaticno, ipak i ja moram da biram, ne samo oni ;) Samo jedan dan i vec je usledio prvi poziv za intervju u novootvorenom restoranu Taco Mac. To je najnoviji u lancu restorana koji su medju najpoznatijima u Americi vec 30 godina. Amerikanci ga obozavaju, tu dolaze da jedu i gledaju fudbal (americki) i ostale sportove, a na raspolaganju imaju tacno 100 LCD TV-a, svuda rasporedjenih cak i na terasi, tako da sa bilo kog mesta mogu da gledaju TV. Taco Mac je specifican po tome sto u svakom trenutku ima preko 150 vrsta piva, imaju i neku vrstu "Pivske Akademije" ali je to sve daleko od mesta gde se okupljaju pijandure, cak naprotiv, tu incidenata i neprijatnih situacija nema, dolaze ljudi da na svoj nacin uzivaju u sportu, sa prijateljima i porodicom. Izgleda toliko skupo, ko zna koliko je para ulozeno u sve to. Spominju se silni milioni, kamioni, avioni... :) Posle prvog intervjua imala sam i drugi...i treci... i trening (9 dana) i sada vec vise od mesec dana radim kao hostesa. Valjda vam je dovoljno jasno koliko ozbiljno oni to shvataju, a da zaboravila sam i testove koje je svako morao da polozi i uopste se ne podsmevam kad ovo pricam jer to i jeste jedan ozbiljan biznis.

* Igor: E moram i ja da se umesam malo, moja draga zbrzgala ovaj intervju i trening u dve recenice, a uopste nije bilo tako lako. Svaka joj cast za to, jedan dan je obijala pragove u potrazi za poslom i vec sutra su je pozvali na prvi intervju.
Bilo je puno treme i neizvesnosti, prvi pravi intervju koji nas je zadesio ovde. Usledilo je milion pitanja... sta obuci, kako se drzati, sta ce pitati, sta im odgovoriti... Kada prodje sve izgleda mnogo lakse ali pre toga je bas nezgodno.
Restoran je tada bio u fazi izgradnje a primali su prijave vec minimum mesec dana. Intervjue su odrzavali u tri kruga, svaki sa po jednim od menadzera i svaki Ivin prolazak je bilo novo radovanje. Na kraju treceg intervua su joj cestitali prolazak i najavili sledeci korak - trening u trajanju od 9 dana. E to je tek bilo za..bano, dobila je veliku skriptu kao koledz da upisuje, sve je to morala da nauci a jedina je bila kojoj engleski nije prvi jezik. Trening su pohadjali zajedno kuvari, hostese, barmeni, serveri i svi ostali u isto vreme tako da je svako video i naucio celokupnu strukturu posla u ovom restoranu. Znam da je bilo jako naporno jer sam je docekivao svaki dan sa treninga, samo sto udje u kucu vec krece da uci za sutra. Ko zna koliko pisanih testova je prosla, uvek je imala tremu pred sledeci dan ali je sve fantasticno uspesno zavrsila. Moram malo da je hvalim – kad nece sama ;) *

A kad krene onda krene... Mislim da sam jos bila na treningu, kad su me pozvali na razgovor iz CVS/pharmacy. Verujem da mnogi koji su ovde znaju o cemu pricam jer je CVS rasprostranjen sirom cele Amerike, a Igor i ja smo zajedno aplicirali kad smo videli da se otvara novi u nasem komsiluku. Jednom smo cak i svratili da se raspitamo, ali su nam rekli kao kasno ste se setili vec ima oko 1600 prijava. Ne znam kako, ali pozvali su bas mene :) i sto je jos cudnije pitali me da li sam slucajno u srodstvu sa izvesnim Igorom jer nosimo isto prezime i ako moze i on da dodje na intervju :):):) I eto tako... opet radimo zajedno, ne u istim smenama sto je dobro... jer ne bih mogla ponovo da podnesem da mi muz bude sef, obzirom da je posle nedelju dana postao supervizor smene (nocne).

*Igor: Evo opet mene :) Nesto neizbezno sto je doslo nakon leta bila je potreba za drugim kolima, ja sam nastavio da radim u istoj firmi ali ovoga puta kao supervisor, dobio sam Toyotu Tacomu ali ipak moram da se odvezem do posla i nazad i obrnuto – ako ja vozim kola Iva je vezanih ruku ili bolje reci nogu ;) Da bi takav projekat finansijski podrzali ja sam resio da nadjem neki dodatni posao. Tako sam poceo da radim u Kroger-u, velikoj prodavnici uglavnom namirnica koja se nalazi izmedju stana i mog posla. Slobodnog mesta su imali u delikatesu, rad sa mesom. Tada sam morao da zavrsim kratku obuku HACCP (mislim da to moga tatu cini posebno srecnim ;) ) i odmah krenuo da radim. Interesantan podatak je da su ovde u USA sve obuke i treninzi placeni iako oni vama obezbedjuju sertifikate koji su vam samo plus u rezimeu (ovde se umesto CV-ja koristi Resume, slicni su ali ima bitnih razlika u predstavljanju sebe).
I tako sam svaki dan nakon svog posla od 4-9 pripremao, pek'o i pohovao pilice, prao sudove i cistio kuhinju. Nista pohvalno ali se ne stidim toga jer imamo visoke ciljeve a ovo sve su stepenice ka tome. Ubrzo je stigao poziv iz CVS-a i kao sto je Iva rekla nekim cudom smo pozvani i primljeni mesec dana nakon otvaranja nove prodavnice sa preko 1.600 aplikacija za posao. Ja sam tu aplicirao za supervizora nocne smene jer su mi dani zauzeti a hteo sam da iskoristim zvanje koje vec imam na prvom poslu. Kada smo primljeni napravio sam divan plan, 7-15 prvi posao, 16-21 drugi i 22-6 treci. Divno! Sve mi se uklapa cak imam po sat vremena pauze izmedju poslova! Ali… zaboravio sam bitnu stavku – moram nekada i da spavam :( I tako sam morao da napustim Kroger, zahvalio sam im se i ostali smo u dobrim odnosima, srecemo menadzera i ostale koje sam tamo upoznao, svako iskustvo je dragoceno.
U CVS-u su me pitali dal’ pristajem na rad u nocnoj smeni ali kao obican radnik jer nemaju otvorenih supervizorskih pozicija i ja sam pristao. Nakon nedelju dana su me unapredili u supervizora tako da sam shvatio da je to ipak bila neka vrsta testa. U isto vreme Ivu su poslali na trening (da, trening za treningom, tako je to ovde ;) ) nakon koga je dobila sertifikat i zvanje Kodak Photo Technician.
Od tada ja radim nocu u CVS-u 22-6 a onda od 7 ili 8 pa do 15 ili 16h moj “stari” posao, pa malo odspavam pa ponovo u trecu, pa odmah u prvu pa… i tako u krug. Iva radi u CVS-u 4-5 dana nedeljno a ostalo vreme provodi u Taco Mac-u i to je osnovni razlog zapostavljanja bloga ali naravno na kratko. Jos jedno VEEELIIIKOOO izvinjenje na nejavljanju ali imajte bar malo razumevanja, trudimo se...*

Pozdravljamo vas sve puno, puno, punooo!!!

DV-2011 - zadnji dan!

Prijava za DV Lottery 2011 se zavrsava za manje od jednog dana, tacnije sutra 30. novembra u 12h (podne) po nasem vremenu (GMT-05:00) sto ce u Srbiji biti 18h - znaci ko se nije prijavio ponedeljak je zadnji dan! Prijavite se na zvanicnom sajtu americke vlade www.dvlottery.state.gov, prijava je besplatna. Ne gubite nadu, kada smo mi izvuceni prijavili smo se bukvalno par sati pred kraj prijave. E kad se sada setim toga... mislim da je bio 2. decembar 2007. Iva lezi i gleda TV a meni proleti kroz glavu da se te godine nismo prijavili za lutriju, skocim do racunara i vidim da je upravo to zadnji dan za prijavu i da smo propustili za PAR SATI!!! :(
"AAAAAAA...AAA...A..." (mislim da je tako zazvucao moj krik) ali ubrzo moje mozdane celije prorade malo brze (valjda od stresa) i ja ukapiram da zbog vremenske razlike nismo propustili prijavu za par sati vec imamo jos samo oko 2 sata da se prijavimo! E onda krece uzbudjenje, frka, panika, jurcam ja po sobi i urlam: " IVO BRZO IMAMO JOS SAMO SAT-DVA ZA PRIJAVUUU!!!" a ona, zavaljena na kaucu pogledala me, ja misli samo jednim okom i nemajuci nameru da ustane rece: "E sve ako ovi u Kentakiju ne cekaju mene da sada ustanem i popunim prijavu pa da mi daju zelenu kartu! Ajde ne budali i pusti me da dogledam film ako ti neces..." A ja, naravno uporan kao sto po nekada znam da budem (ne znam zasto to neki zovu tvrdoglavost :)) sednem i na brzaka popunim prijave, mislim da su mi se ruke tresle do zadnjeg ENTER-a.

I tako... neko u Kentakiju je bas cekao Ivanu da posalje prijavu za DV-2009 jer je jedna od 50.000 zelenih karti nosila njeno ime :)

Jos jedno parking mesto molim!

Ja obecao jedan post do kraja nedelje i dal’ ste mislili da sam slagao? Stisle nas obaveze a sad jos i dragi nam komsija opet zaboravio da plati internet… i to opet pred vikend… ali zato eto nas u mojoj firmi da vam javimo da smo usled velike potrebe duplirali nas vozni park! Da, nas Chrysler je sinoc dobio mladjeg brata, Pontiac Grand Am rodjen 2005. godine :)
Inace, preskolici smo dosta vesti ali sve cemo da nadoknadimo, obecavam ;) Iva je nasla posao! I to ne jedan nego DVA (2)!! :) A onda sam i ja morao da je stignem, kao ono u filmu “Tito i ja”: “Ti da stignes pre mene!? Jes' ti normalan!?” I onda sam ja nasao drugi (dodatni) posao… pa onda i treci… pa morao jedan da ostavim jer sam se setio da nekad mora i da se spava… i tako… za neki dan pisemo sta je poslovno novo, gde radimo i ostalo.
Nazad na temu, vec neko vreme smo trazili drugi auto i postavili smo dve opcije – stariji od 2000. za male pare ili kao sto smo i prvi put uradili, noviji a opet dosta povoljan za ove ovde uslove. Druga opcija je opet preovladala ali je proslo vise vremena dok smo natrcali na nesto. Mi podrzavamo akciju “Kupujmo domace” i opet smo uzeli americki auto.
Auto jeste na prvi pogled veci ali motor je ekonomican, 2.2l V4. Metalik svetlo siv, divno izgleda i spolja i iznutra a ima i razne dzidza-bidze koje zivot cine laksim, cruise control, elektricni podizaci, brave i retrovizori, automatski farovi, elektricno podesavanje sedista, CD, alarm… hehe ja se raspisao k’o da ga prodajem ;)
Dok smo trazili auto Iva je u startu rekla da ja mogu da odaberem sta god hocu a minivan Voyager je bez ramisljanja SAMO NJEN! Ali sa ovakvim ishodom nasla se u velikoj nedoumici, veci ili manji, stariji ili mladji, sivi ili teget, levi ili desni… aaah slatkih li muka ;)

Vecera na americki nacin

Proslo je neko vreme a mi nikako da napisemo koju rec o divnoj veceri koju nam je priredio Adrian Popescu, otac devojcice Kiki koju sam izvukao iz bazena kada je glavom udarila u odskocnu dasku. Pisao sam o tome u postu Mirise na jesen.
Adrian je stalni posetioc Chastain bazena na kome smo radili, on i zivi na obodu parka 2 minuta od bazena. On je rodjen u Americi ali mu je otac Rumun a majka Svedjanka. Otac je posle rata prebego u USA gde se upoznao sa buducom zenom Svedjankom, vencali su se, vredno radili, otvorili kafanu, kupili par kuca... prava Americka prica :) Majka Svedjanka zivi u blizini a on je u predivnoj prizemnoj kuci kupljenoj 70-ih za nekih $150.000. Ima 2 cerkice, Kiki 9 god. i Kirstin 13.
Mi smo se s njim sprijateljili jos pocetkom leta i uporno nas je zvao da ga posetimo a mi nikako da nadjemo vremena pa kako se leto zavrsavalo dobili smo vise lufta.
Nisam hteo da slikam kucu ali zaista je to za mene jedan deo americkog sna - prostrana kuca sa ogromnim dvoristem ispred, solidno dvoriste iza, velike osvetljene sobe, terasa sa grilom za letnju uzivanciju a ispod nje parkirana Corvetta iz 1960-ih godina.

Auto koji je kupio polovan kada je imao 16 godina od para koje je do tada zaradio. Predivno je ocuvana i sluzi samo za letnje voznje, kod nas bi se to zvalo sepurenje ali je to ovde nesto najnormalnije.
Kao sto sam rekao nisam hteo da slikam oko i unutar kuce ali smo zabelezili par trenutaka koje ovako delimo sa vama.
Malo smo isli u razgledanje kuce i slusali zanimljive price o raznim detaljima,

jedan od njih je i ovaj zid koji je Adrijan oblagao kamenom a cerke su po sred njega ostavile otiske dlanova i upisale datum. To nas je podsetilo na kamen koji smo mi stavljali na kucicu pored pruge par meseci pred dolazak u Ameriku.
Iva se aktivno ukljucila u pripremanje vecere ali evo koliko je to trajalo:

2-3 puta secne nesto pa sa Adrianom okrene po casu vina. E kad smo kod vina, mi razmisljali sta da ponesemo da ne bi otisli praznih ruku pa Iva napravila prave nase palacinke (oni imaju vise nacina pravljenja palacinki ali sve je to drugacije od nasih) i kupili flasu vina... kad ono... kasnije smo sisli u njegov vinski podrum u kome ima vise od 1.000 najrazlicitijih flasa vina, razlicite starosti i porekla! Ta prostorija je posebno izgradjena i klimatizovana po "vinskom" standardu. Jedno od starih vina smo i otamanili uz veceru. I tu je moja draga dala svoj doprinosvrtela neke paprike po grilu, odusevljavali se kako su socne, rumene, zapecene... ja se vec uplasio da nije neko pomislio da sam ja vegeterijanac...
...kad dodje Adrian sa velikim stejkovima! E to je vec druga prica, manite me ovog povrca, organska ili ne biljka je biljka ;) I tako... klopa, vince, divna atmosfera, vreme uz pricu brzo prolazi.
Kiki je kasnije Ivi pokazivala kako je krenula da sredjuje svoju sobu, njenu omiljenu tablu u kuhinji po kojoj kaci crteze, slike i magnete i ostale devojacke zanimljivosti a Adrijan i ja smo peglali neke muske teme - kako je polirao farove mercedesa, dokle je stigo u restauraciji svoje stare motorne kosilice... i tako to.

Za kraj predivno provedene veceri ostavili smo partiju bilijara. U donjem nivou pored vinskog podruma nalazi se par vezanih prostorija sa sankom, raznim predmetima iz njegovog detinjstva i bilijarskim stolom... eeeh miline :)
Dok je "osmica" nasla svoju rupu vec je bilo daleko iza ponoci, zahvalili smo se nasim domacinima i dokotrljali se kuci. Jos jedan lepo proveden i interesantan dan.

Atlanta ZOO

Poslednje letnje dane ove godine provodimo u raznim obilascima za koje do sada nismo nalazili vremena. Predivan dan smo odabrali i za ZOO vrt u centru Atlante. Nas ZOO nije nesto ekstra veliki ali je divno uredjen, cist, veseo i steta je ne posetiti ga. Interesantno je da u celom vrtu rastu veliki bambusi sto ga dodatno izdvaja iz gradske guzve. Tematski je podeljen u par oblasti, zavisno od zivotinja i predela iz kojih poticu a zanimljiv je i zaseban deciji ZOO - tu je sadrzaj koji posebno zainteresuje decicu, vozic kojim idu u obilazak, zivotinje koje mogu maziti, mladunci divljih zivotinja, stene za penjanje i jos dosta toga.

Kao i svaki ZOO i ovaj karakterisu neki specificni stanovnici. Na prvom mestu paznju su nam privukle ove dve zaljubljene zirafe, muzjak k'o svaki drugi muzjak, koristi svaku priliku da flertuje sa posetiocima a onda mu dodje zenska i umesto da mu zavali samar nezno se spusti na njegovo rame. Divan primer kako je covek u svojoj evoluciji negde skrenuo s pravog puta ;)

Zaista su se potrudili da stanista zivotinja sto vise prilagode njihovoj postojbini tako da su sa zirafama na istom mestu nosorozi, zebre i neke gazele.

Jedan od starosedeoca je "Silverback Gorila", gorila sa srebrnim ledjima po imenu Ivan :) kako da se ne nasmejem ;) On je rodjen jos 1962. a u Atlantu je dosao 1994. iz Washington-a. Definitivno je glavni u delu sa gorilama a okruzen je sa jos nekoliko odraslih gorila i dva klinca od 4 godine koji se valjaju i igraju bas kao deca.
Pande su predivne, ima i velikih i malih a ovaj se uspavao bas pored stakla gde skakucu deca cekajuci da se probudi i baci im po neki pogled.
Tu su i Meerkat-i, ja stvarno ne znam dal' postoji ime za ovu zivotinju kod nas ili ga zovemo "merkat". Kod nas su postali popularni nakon crtanih filmova Lion King i Madagascar. Odrasli su uvek u pripravnosti dok se mladunci igraju naokolo, ozbiljni kao pravi cuvari... dok se ne uspavaju sedeci ovako.
Nesto sto nas je iznenadilo je natpis koji stoji na par mesta a na kome pise "Molimo DIRAJTE zivotinje!", naravno to se odnosi samo na one koje su pristupacne. Oni podsticu zblizavanje zivotinja i ljudi tako da i zivotinje i deca od malena znaju kako je uspostaviti kontakt sa drugom vrstom. Vrlo interesantno glediste koje podrzavam.
Zato je i dozvoljeno da se udje u veliki kavez s papagajima i nekim drugim pticicama, mogu se hraniti, uzimati u ruke, maziti. Cak i velikog pitona iznose da bi ga ljudi pomazili, naravno mi nista nismo propustili, cak ni timarenje nekih brdskih klempavih koza.
U centru vrta je veliki zatvoren deo pun najrazlicitijih gustera, zmija, kornjaca, egzoticnih zaba... Ima jos slika u albumu Botanicka basta i ZOO pa izvol'te prelistati :)
Naravno tu je i jos jedan od mojih starih drugara iz detinjstva - Ranger Smith, cuvar nacionalnog parka Yellowstone kome su Yogi Bear i Boo-Boo uvek zadavali puno glavobolja :) U ovoj Americi toliko poznatih lica srecem, cudo jedno...

Srecan nam rodjendan! :)

Danas je nas kutak napunio godinu dana!
10.10.2008. sam pokrenuo ovaj projekat bez neke vise ideje. Postao je jedan vid dodatne komunikacije sa nama dragim ljudima, poznanicima i slucajnim prolaznicima. 56 postova za godinu dana i nije za neku pohvalu ali ono sto me raduje je da su svi bili manje-vise veseli i uglavnom prokomentarisani.
Hvala vam na citanju i komentarima koji nama mnogo znace.
Ziveli!!!

Ivana i Igor

U2 - 360° Tour, Georgia Dome Atlanta, 10.06.2009.

One love

One life

When it's one need

In the night

One love

We get to share it

Leaves you baby if you

Don't care for it

...

Sinoc je bila noc za pamcenje, bili smo na U2 koncertu 360° Tour! Prvi nas U2 koncert, Georgia Dome - stadion Atlanta Falcons-a, preko 65.000 ljudi + nas dvoje :)))
Uvodnu rec od 45 minuta imali Muse a onda vise od 2 sata Bono i drugari.

Isli smo sa mojim kolegom Slovakom Milosem i njegovom zenom Ivanom. Na gornjoj slici smo poranili i opet je bila velika guzva ali stadion, koji je ovom prilikom bio pokriven, ima puno ulaza, liftova, prolaza i sve je fenomenalno organizovano tako da i ulaz i izlaz rade perfektno.
Bina u obliku svemirskog broda (tako Bono kaze) sa fantasticnim efektima, ozvucenjem, osvetljenjem i osvezenjem! Osim novih pesama bilo je i dosta onih nasih, starih uz koje smo odrasli ;)
Jedinstveni je osecaj cuti One, Bloody Sunday, I Still Haven’t Found What I’m Looking For, Beautiful Day, Vertigo... uzivo i najeziti se, to treba osetiti. U ovakvim prilikama nam je zao sto nemamo neki bolji foto-aparat ali i ovim nasim digitalcem uspemo po nesto da sliknemo a evo i par klipova koje smo njime snimili. O kvalitetu snimka necemo ali nije to poenta, zelimo da vam bar malo prenesemo ambijent i atmosferu.


U albumu Koncerti ima jos slika, posle Queen i Lil Jon.

Cvetic, cvetak, cvetko...

Imali smo divno letnje vreme ovog vikenda i resili smo da ga provedemo u setnjama i obilascima. U subotu (juce) smo bili u botanickoj basti tj. Atlanta Botanical Garden. Do kraja oktobra na istom mestu je i izlozba velikih bronzanih skulptura poznatog svetskog skulptora Henry Moore. Skulpture su rasporedjene po celoj botanickoj basti koja zauzima vise od 120.000m2. Posto se blizi i Halloween (noc vestica, 31. oktobar) sirom jednog dela baste postavljena su i amaterski napravljena strasila, ko god hoce moze da napravi strasilo i bice postavljeno tamo.
Ja sam bio malo skeptican, da provedem dan mirisuci cvece... bas i nemam neku jaku zelju za tim, medjutim, moram priznati da sam se stvarno odusevio! Osim otvorenih parkova sa najrazlicitijim biljkama napravljeni su i zatvoreni tematski prostori, centar orhideja, tropske biljke, pustinjske... Unutar tih tematskih sala odrzavaju se klimatski uslovi koji su potrebni za opstanak biljaka u njima.
Verujem da ce na ovakvom mestu puno zanimljivosti naci i oni koje biljke ni najmanje ne interesuju. Meni je najinteresantniji tropski deo, kao u sred prasume... sve veliko, jako, nekako mocno deluje. Cak ima i nekih cudnih pticica koje tu zive, ljudi im kako izgleda ni najmanje ne smetaju. U holu tropske sale nalaze se i terarijumi sa 10-ak vrsta tropskih zabica, sve izgledaju predivno, kao plasticne, ko bi rekao da su u stvari - otrovne.
Ivin favorit dolazi iz centra orhideja, to je (sad cu ja malo da se pravim pametan ;)) Peristeria Elata - The Dove Orchid, u slobodnom prevodu "Golubicina orhideja". Ako bolje zagledate unutar cveta videcete malu pticicu, a Iva i pticicu i orhideju drzi u ruci. Divna je i Japanska basta i kaktusi, razni lotosovi cvetovi, deo posvecen deci... ma sve je lepo.
Postavio sam novi album Botanicka basta pa ako vas ne mrzi bacite pogled a mi jos malo pa da hvatamo sovu, sutra je novi ponedeljak.

Av,av...pljus, pljus

U nekom od predhodnih postova pisali smo kako smo za ovu godinu zavrsili svoje karijere spasioca, medjutim bilo je u medjuvremenu jos nekih smena za mene sto mi je dobro doslo, bez obzira sto su bazeni bili dosta udaljeni. Ali prosle subote smo zvanicno zajedno odradili poslednji dan kao spasioci i zavrsili sezonu na vrlo neobican nacin. Radili smo u Piedmont Parku, na jednom od lepsih bazena u Atlanti i sve je bilo skroz uobicajeno i normalno, osim sto su se u bazenu gde se uglavnom kupaju ljudi, ovog puta... brckali psi;) Dugo najavljivan dogadjaj, jednom odlozen zbog loseg vremena, i nas dvoje posebno odabrani spasioci za tu priliku ;) (nije da nismo bili pocastvovani) ;)
Zurka je trajala od 11 do 14h, bilo je preko 100 pasa ukupno, svakakvih mogucih i svi su skakali i jurcali u vodu kao da se svaki dan kupaju u bazenu. Bilo je smesnih situacija, od velikih trapavih psa do onih najmanjih sa prslucima na naduvavanje i sl. i smesnih pitanja tipa jeste vi istrenirani da spasavate pse itd. A kad mi je prisla zena i zamolila da dobro obratim paznju jer njena kuca ne zna da pliva, jedva sam joj objasnila da ja nisam tu da gledam i pazim pse, vec prvenstveno decu koja ulaze u bazen a ne bi smela i.. naravno da njena kuca kao i sve ostale zna da pliva iako nikad do tad nije plivala.Kad su se svi razisli u bazenu je bilo jedno milion teniskih loptica, o dlakama i zemlji da ne govorim, ali to i onako nije bitno jer bazen vise nije bio u upotrebi. Bitno je da su kuce tog dana srecne otisle kuci, srecne ali umorne, evo sta znaci - "umoran kao pas"
Sve u svemu bilo je zabavno, nesto sto se ne vidja svaki dan i verujem da ce ovo iskustvo puno da nam znaci posebno u daljem trazenju posla kao bitna stavka u rezimeu, zar ne?! ;)))

Hip-Hop party u Atlanti

Sinoc smo se luuudo proveli! Hip-Hop radio iz Atlante 95.5 The Beat pravio veliku zurku povodom 10. rodjendana u lokalnom klubu Wild Bill's (iliti "Kod divljeg Bila"), uspeli smo da nabavimo 4 karte i pozvali Slobu i Jelu da nam se pridruze. Naravno, ogromna guzva, nekoliko stotina ljudi u redu ispred ulaza, ocekivali smo vecinom crnce ali bas naprotiv - bilo crnih, belih, zutih i svih ostalih.

Ambijent odlican za velike zurke i manje koncerte, ozvucenje i klima super, svi lepo raspolozeni i najrazlicitije odeveni - kao i svuda naokolo, od opustenog urbanog stila preko promasenih kreacija do visoke elegancije. Sve u svemu predivan osecaj, nalazimo se usred necega sto smo do sada samo na MTV-ju gledali. DJ miksevi, igracke grupe (e to treba videti uzivo!), par lokalnih hip-hop bendova a nakon toga zvezde veceri, cuveni reperi totalno razlicitog stila - Lil Jon i Akon!

Evo nas u masi a iza Lil Jon repuje na bini! Nosio je dres Hawks-a sa brojem 1, NBA tima iz Atlante, on je rodjen ovde pa takav dres nosi i u nekim spotovima. Na kraju je taj dres zavsio u publici ali ne verujem da je ostao u jednom komadu.
A takvu vrelu atmosferu valja ohladiti 'ladnim pivom, ja trazio okolo konobara ali sam na kraju morao da kupim pivo kod jedne od ove 4 Wild Bill's devojke. Ne mogu da se setim tacno kod koje... ja sam gledao samo u... PIVO!
Imala je jednu koficu punu dolara na kojoj je pisalo "Pomozite mi da otplatim svoje BOOBS", Sloba i ja nismo razumeli za sta joj trebale pare al' resismo da pomognemo pa ubacismo po dolar od kusura :)

Mirise na jesen

Dolazi jesen, prosle nedelje je bio zadnji radni dan naseg bazena u ovoj sezoni. Rezimirali smo protekli period sa poslovnog aspekta i veoma smo zadovoljni rezultatima.

Startovali smo sa najnizim platama/satnicama u firmi jer smo bez iskustva u ovoj oblasti. Posao u Americi je strasno bitna stvar tako da smo odlucili da od ovog najobicnijeg sezonskog poslica napravimo nasu odskocnu dasku, zacrtali smo neke ciljeve i resili da im pokazemo sta je "zivotno iskustvo" ;)

Posao spasioca je izuzetno lak ali nikako neozbiljan. Bas smo se tako i ponasali, uvek sa osmehom, puni entuzijazma, zavrsamo sve obaveze tacno, precizno i bar 10% vise od ocekivanog. Nije da nismo ocekivali ;) ali ubrzo su krenule pohvale, menadzer i odbor koji upravlja bazenom su obavestili firmu da su izuzetno zadovoljni nasim radom i da im je drago da smo ove sezone u njihovom timu.

Sve pohvale divno zvuce ali je jos lepse bilo kada smo nakon toga oboje dobili kao nagradu povecanje plate! Paralelno s tim ja sam dobio i unapredjenje u Headguard-a tj. glavnog spasioca na nasem bazenu sto je donelo dodatno povecanje. E sada, to je bila nagrada za dotadasnji rad i trud ali i tako dobra motivacija da nastavimo jos bolje.

Ubrzo nakon toga desilo se ono sto se svaki spasioc nada da se nece desiti nikada - bio sam na poziciji u najdubljem delu bazena gde je daska za skakanje. Kiki, 9-ogodisnja devojcica koja je na slici sa Ivanom u onom tekstu o bazenu, htela je da pokaze drugarima kako je naucila da skace sa daske salto u nazad. Odskocila je i napravila kompletan salto ali kada je trebala da doskoci u vodu udarila je licem u dasku i pala u bazen. Srecom, ostao sam pribran i momentalno skocio sa visokog mesta za spasioce, zaronio za njom i video je kako tone do dna u nesvesnom polozaju. Zgrabio sam je i brzo izronio s njom na povrsinu gde je cekao uplaseni otac a i svi ostali koji su se tu zatekli. Odmah je dosla sebi ali nije znala sta se desilo, nos joj je bio vec natecen a iz usne joj je tekla krv. Par trenutaka nakon toga pocela je da se trese ali to je bilo od straha. Otac je odveo do bolnice na pregled i srecom prosla je samo sa povredama nosa, usne i brade, bez preloma i kontuzija.
E tada sam doziveo ono iz Americkih filmova - kada sam izasao iz vode usledilo je skandiranje i veliki aplauz, klinci su me zvali "Action Man", prilazili ljudi da mi cestitaju na brzini i snalazljivosti, tapsali po ramenu... i tako to :) Od tog dana mi se redovno javljali ljudi koje nisam znao ranije. Sledeceg dana su mi cak neke majke i medalju dale :) Ahhh... kako je lepo biti slavan... pomislio sam da bi trebali da se preselimo u Hollywood ali ipak ostajemo jos neko vreme ovde ;)
Sledeca lepa stvar koja nam se desila nas je zaista iznenadila, Iva i ja smo proglaseni za najbolje spasioce meseca jula u konkurenciji vise od 300 spasioca. Dobili smo neke prigodne nagradice ali sam osecaj je jaci od svega toga. Sve nam je vise bilo zao sto se leto zavrsava, upoznali smo toliko puno ljudi, dobrih, pozitivnih, predusretljivih. Puno njih nas je zamolilo da i sledece leto provedemo s njima. Dobili smo pozive od dosta njih da ostanemo u kontaktu, nekima smo morali da obecamo da cemo stvratiti neki put na veceru, dobili smo strasno pozitivne preporuke za rezimee i sto je najbitnije - prijatelje.

Naravno, zbog svega gore navedenog dobili smo i neprijatelje, one koje boli tudji uspeh. Mislim da nisu vredni pomena ali ne mogu da kazem da mi je zao sto su pocasceni otkazima.

Od ponedeljka je Iva zvanicno bez posla ali je isti dan otisla na prvi intervju, nije bilo po oglasu za potrebne radnike vec po preporuci pa ne znamo sta ce i kako biti. Njen trud se isplatio jer su je i nakon kraja sezone pozvali da radi danas, a radice i subotu i nedelju na bazenima koji jos imaju neke aktivnosti.
Ja sam paralelno sa poslom spasioca radio i kao pomocnik supervizora, najnizi posao u firmi ali nam je donosio dodatne prihode. Ubrzo sam postao pomocnik tehnicara pa sam umesto ciscenja krenuo da servisiram pumpe, filtere i sl. Pre oko mesec dana pozvali su me iz firme na sastanak i ponudili mi posao supervizora, ali posto sam bio zauzet bazenima samo 2 dana nedeljno. Pristao sam na to i dobio jos jedno povecanje plate :) a pre par dana su mi ponudili stalno zaposljenje i to sam naravno prihvatio. Dobio sam "kamionce", Polo majice :) i svoje pomocnike.
E sada, da se razumemo, taj posao je daleko od ostvarenja nasih snova i plata nije nesto ali nam daje jednu sigurnost da mozemo da pokrijemo sve mesecne troskove a to nam je i te kako bitno. To je i razlog manje aktivnosti na blogu ali imacu valjda opravdanje ako kazem da skoro 2 meseca nisam imao slobodan dan ;)

Izvini tata, ja opet na dugacko...