Verujem da mnoge interesuje i evo konacno da napisemo i koju rec o tome sta radimo i kojim se poslovima bavimo u poslednje vreme. Dosta smo zauzeti i stalno nesto jurcamo i to je jedini razlog sto toliko kasnimo sa desavanjima. Puno radimo i kada smo kuci to je jedino vreme za odmor i spavanje, a nekada idemo dalje i bez toga. Nemojte da se ljutite, nadoknadicemo sve, pisacemo i o stvarima koje smo propustili da objavimo a ima zaista interesantnih. Potrudicemo se da ne bude kao citanje jucerasnjih novina ;)
Posle zavrsene sezone spasioca i bazena ostala sam bez posla. Najvise nade sam polagala u kontakte ostvarene preko leta i zaista puno njih je bilo zainteresovano da pomognu oko nalazenja posla. Bilo je tu i tamo nekih obecavajucih kombinacija, ali jedna po jedna je padala u vodu i posle skoro mesec dana - nista. I tako... redovno pratila oglase, slala rezime svuda redom, aplicirala online... sve dok nisam izasla iz stana i krenula od vrata do vrata, nekoliko milja na jednu i drugu stranu. Kad kazem od vrata do vrata bas sam bukvalno isla od male lokalne prodavnice, preko raznih salona do hipermarketa, od barova do restorana, preko raznih firmi i kompanija. Naravno retko ko od njih je trenutno zaposljavao ali sam ostavljala rezime svima, nikada se ne zna, mozda im bas ja nekada pritrebam :)
Naisla sam na mesta u kojima sam odmah mogla da pocnem da radim ali mi je bilo bas-bas nesimpaticno, ipak i ja moram da biram, ne samo oni ;) Samo jedan dan i vec je usledio prvi poziv za intervju u novootvorenom restoranu
Taco Mac. To je najnoviji u lancu restorana koji su medju najpoznatijima u Americi vec 30 godina. Amerikanci ga obozavaju, tu dolaze da jedu i gledaju fudbal (americki) i ostale sportove, a na raspolaganju imaju tacno 100 LCD TV-a, svuda rasporedjenih cak i na terasi, tako da sa bilo kog mesta mogu da gledaju TV. Taco Mac je specifican po tome sto u svakom trenutku ima preko 150 vrsta piva, imaju i neku vrstu "Pivske Akademije" ali je to sve daleko od mesta gde se okupljaju pijandure, cak naprotiv, tu incidenata i neprijatnih situacija nema, dolaze ljudi da na svoj nacin uzivaju u sportu, sa prijateljima i porodicom. Izgleda toliko skupo, ko zna koliko je para ulozeno u sve to. Spominju se silni milioni, kamioni, avioni... :) Posle prvog intervjua imala sam i drugi...i treci... i trening (9 dana) i sada vec vise od mesec dana radim kao hostesa. Valjda vam je dovoljno jasno koliko ozbiljno oni to shvataju, a da zaboravila sam i testove koje je svako morao da polozi i uopste se ne podsmevam kad ovo pricam jer to i jeste jedan ozbiljan biznis.
* Igor: E moram i ja da se umesam malo, moja draga zbrzgala ovaj intervju i trening u dve recenice, a uopste nije bilo tako lako. Svaka joj cast za to, jedan dan je obijala pragove u potrazi za poslom i vec sutra su je pozvali na prvi intervju.
Bilo je puno treme i neizvesnosti, prvi pravi intervju koji nas je zadesio ovde. Usledilo je milion pitanja... sta obuci, kako se drzati, sta ce pitati, sta im odgovoriti... Kada prodje sve izgleda mnogo lakse ali pre toga je bas nezgodno.
Restoran je tada bio u fazi izgradnje a primali su prijave vec minimum mesec dana. Intervjue su odrzavali u tri kruga, svaki sa po jednim od menadzera i svaki Ivin prolazak je bilo novo radovanje. Na kraju treceg intervua su joj cestitali prolazak i najavili sledeci korak - trening u trajanju od 9 dana. E to je tek bilo za..bano, dobila je veliku skriptu kao koledz da upisuje, sve je to morala da nauci a jedina je bila kojoj engleski nije prvi jezik. Trening su pohadjali zajedno kuvari, hostese, barmeni, serveri i svi ostali u isto vreme tako da je svako video i naucio celokupnu strukturu posla u ovom restoranu. Znam da je bilo jako naporno jer sam je docekivao svaki dan sa treninga, samo sto udje u kucu vec krece da uci za sutra. Ko zna koliko pisanih testova je prosla, uvek je imala tremu pred sledeci dan ali je sve fantasticno uspesno zavrsila. Moram malo da je hvalim – kad nece sama ;) *A kad krene onda krene... Mislim da sam jos bila na treningu, kad su me pozvali na razgovor iz
CVS/pharmacy. Verujem da mnogi koji su ovde znaju o cemu pricam jer je CVS rasprostranjen sirom cele Amerike, a Igor i ja smo zajedno aplicirali kad smo videli da se otvara novi u nasem komsiluku. Jednom smo cak i svratili da se raspitamo, ali su nam rekli kao kasno ste se setili vec ima oko 1600 prijava. Ne znam kako, ali pozvali su bas mene :) i sto je jos cudnije pitali me da li sam slucajno u srodstvu sa izvesnim Igorom jer nosimo isto prezime i ako moze i on da dodje na intervju :):):) I eto tako... opet radimo zajedno, ne u istim smenama sto je dobro... jer ne bih mogla ponovo da podnesem da mi muz bude sef, obzirom da je posle nedelju dana postao supervizor smene (nocne).
*Igor: Evo opet mene :) Nesto neizbezno sto je doslo nakon leta bila je potreba za drugim kolima, ja sam nastavio da radim u istoj firmi ali ovoga puta kao supervisor, dobio sam Toyotu Tacomu ali ipak moram da se odvezem do posla i nazad i obrnuto – ako ja vozim kola Iva je vezanih ruku ili bolje reci nogu ;) Da bi takav projekat finansijski podrzali ja sam resio da nadjem neki dodatni posao. Tako sam poceo da radim u Kroger-u, velikoj prodavnici uglavnom namirnica koja se nalazi izmedju stana i mog posla. Slobodnog mesta su imali u delikatesu, rad sa mesom. Tada sam morao da zavrsim kratku obuku HACCP (mislim da to moga tatu cini posebno srecnim ;) ) i odmah krenuo da radim. Interesantan podatak je da su ovde u USA sve obuke i treninzi placeni iako oni vama obezbedjuju sertifikate koji su vam samo plus u rezimeu (ovde se umesto CV-ja koristi Resume, slicni su ali ima bitnih razlika u predstavljanju sebe). 
I tako sam svaki dan nakon svog posla od 4-9 pripremao, pek'o i pohovao pilice, prao sudove i cistio kuhinju. Nista pohvalno ali se ne stidim toga jer imamo visoke ciljeve a ovo sve su stepenice ka tome. Ubrzo je stigao poziv iz CVS-a i kao sto je Iva rekla nekim cudom smo pozvani i primljeni mesec dana nakon otvaranja nove prodavnice sa preko 1.600 aplikacija za posao. Ja sam tu aplicirao za supervizora nocne smene jer su mi dani zauzeti a hteo sam da iskoristim zvanje koje vec imam na prvom poslu. Kada smo primljeni napravio sam divan plan, 7-15 prvi posao, 16-21 drugi i 22-6 treci. Divno! Sve mi se uklapa cak imam po sat vremena pauze izmedju poslova! Ali… zaboravio sam bitnu stavku – moram nekada i da spavam :( I tako sam morao da napustim Kroger, zahvalio sam im se i ostali smo u dobrim odnosima, srecemo menadzera i ostale koje sam tamo upoznao, svako iskustvo je dragoceno.
U CVS-u su me pitali dal’ pristajem na rad u nocnoj smeni ali kao obican radnik jer nemaju otvorenih supervizorskih pozicija i ja sam pristao. Nakon nedelju dana su me unapredili u supervizora tako da sam shvatio da je to ipak bila neka vrsta testa. U isto vreme Ivu su poslali na trening (da, trening za treningom, tako je to ovde ;) ) nakon koga je dobila sertifikat i zvanje Kodak Photo Technician.
Od tada ja radim nocu u CVS-u 22-6 a onda od 7 ili 8 pa do 15 ili 16h moj “stari” posao, pa malo odspavam pa ponovo u trecu, pa odmah u prvu pa… i tako u krug. Iva radi u CVS-u 4-5 dana nedeljno a ostalo vreme provodi u Taco Mac-u i to je osnovni razlog zapostavljanja bloga ali naravno na kratko. Jos jedno VEEELIIIKOOO izvinjenje na nejavljanju ali imajte bar malo razumevanja, trudimo se...*Pozdravljamo vas sve puno, puno, punooo!!!
Odabrali smo TV i otisli nasim van-om na utovar, jedan grmelj visok 2.5m sa rasponom krila od 3m ubacio TV u gepek kao od sale, ja ga pitam da mu pomognem a on mi se samo nasmejao. Kad smo dosli kuci shvatio sam sto se nasmejao, skakucem ja oko kutije ali kratke mi ruke, ne mogu da ga obuhvatim nikako! Gurali ga mi, vukli, kotrljali... i na kraju jedva uneli u stan. Bas se na slici vidi da mi fali jos po 10cm sa obe strane da dohvatim rucice za nosenje
Raspakivali ga i odusevljavali se celu noc a sutra ja otisao po policu sa nosacem za LCD televizore a Iva nabacila novu frizuru pa je morala da padne jos po neka slika, ono kao slucajno bas pored TV-a ;)
I tako... "Nova frizura, odelo i kljun, inspektor Nagib je Ragibu bio - the dark side of the moon"
