Stigli kuci... ili stigli od kuce!?

Mi samo da javimo da smo stigli u Atlantu! Sve je u najboljem redu, leteli odlicno, sleteli jos bolje, stan, stvari, kola - sve na svom mestu, koferi na broju, Ivani usi jos zapusene (sada mogu bezbedno da mrmljam a da ne cuje bas sve ;)).

Idemo mi sada da zavrsimo neke stvari, pojedemo nesto a onda na spavanje. Zavrsava mi se rodjendan a pocinje novi radni dan... aj'mo Jovo nanovo, pa tako sve u krug, kako neko nekada rece - vazno je da se okrece :)

Cim se vratimo potpuno u kolosek bice novog posta i nekih slika iz Nisa, ostajte nam zdravi, srecni i veseli :)

3...2...1...

Mi jos malo pa posli hehe :) Evo vec za sat vremena krecemo na aerodrom a onda oko 6 polecemo, presedanje u Frankfurtu pa odatle za Beograd.
Nestrpljivi smo strasno, jedva cekamo da vidimo sve nase drage osobe a vala posteno smo ih se i uzeleli, pa skoro godinu dana samo se preko monitora gledamo. Idemo da ih malo ugnjavimo i taman pre nego im dosadimo bezimo mi nazad ;) Iva strasno nestrpljiva i evo je parkirala se s koferima ispred vrata.

Nadam se da ce biti vremena za neki post iz Srbije a ako preskocimo onda po povratku. Pozdrav svim dragim nam posetiocima, mi sada zurimo na avion ;)

Kad matori podetinje :)

Imali smo zaista uspesnu zimu sto se posla tice u mojoj firmi pa su resili da nas iznenade jednim radnim-neradnim danom. Nismo imali pojma o cemu se radi, dobili smo adresu gde trebamo da se pojavimo u odredjeno vreme i u prvom trenutku nam nista nije bilo jasno...
Dosli smo na jednu od 57 Laser Quest lokacija u Americi (125 u celom svetu)! Sta je sad' to!? U hodniku su igre tipa stoni fudbal, vazdusni hokej i sl. ali glavna stvar je u centralnom delu. Otvaraju se vrata i mi ulazimo u prostoriju kao iz video igre, okupljamo se oko jednog lika koji nam objasnjava pravila, proceduru i zaklinjemo se da necemo da varamo u bilo kom smislu, svako bira svoj nadimak i dobije neku plocicu... a onda se otvaraju sledeca vrata i ulazimo u "oruzarnicu" :) Svako uzima po jedan borbeni set koji se sastoji od cudnog prsluka i oruzja. Eheheee!!! Pa sto odmah ne kazu, sad je vec sve jasno ;) Svako navlaci prsluk i aktivira oruzje onom plocicom koju nam prethodno dali, cuju se neki cudni zvuci i na displeju oruzja se pojavljuje nadimak igraca. Otvaraju se sledeca vrata, krece odbrojavanje a mi utrcavamo u ogromnu arenu kao iz Quake-a! Hodnici, stepenice, razni nivoi i prolazi, prozori na zidovima i podu... hahaha... svako protiv svakoga sto bi nasi klinci rekli :) Prsluci imaju po jedan svetleci senzor na stomaku, ledjima i ramenima a samo oruzje je peti senzor. Puca se laserom i gadjaju se ostali igraci ali samo u senzore (gadjaj ti gde hoces ali samo senzori ubijaju), svaki nosi odredjeni broj poena ali kada tebe pogode to donosi negativne poene, ceo prsluk vibrira i laser se blokira na par sekundi - taman koliko je dovoljno za onog koji te je "smaknuo" da pobegne :) Samo okruzenje je odlicno odradjeno, fluorescentne boje, dim i specijalno priguseno osvetljenje prave jedinstveni ambijent. Jurcali se mi kao deca po toj areni sve dok nam nije odzvonio Game Over!
Razoruzali se, kompletno znojavi od ratovanja i razocarani sto je gotovo a ono, u stvari, samo pauza za rucak. Stigle nam ogromne pice i podelili nam zasebne izvestaje u kojima se vidi ko ima koliko poena i ko je koga koliko puta i gde pogodio. Posle klope nazad na jos jednu rundu i tek oko 9h stigli kuci. Nisam znao dal' da slazem Ivu gde sam bio il' da joj priznam pa ako mi se smeje - sta da radim, stvarno je bilo interesantno ;)

Evo jos jednog SERTIFIKATAAA!!!

YEEEEEEE!!! :)))
Zeki je vec pustio glas u komentaru a evo i ja da se pohvalim zvanicno, polozio sam za jos jedan sertifikat u oblasti kojom se sada bavim i dobio zvanje CMS - Certified Maintenance Specialist ili u slobodnom prevodu - Sertifikovani Strucnjak Odrzavanja (ili tako nekako ;))
Bilo je to ovako... do ove godine postojalo je zvanje Tech I (Tehnicar 1. stepen) a onda su ljudi zaduzeni za to odlucili da taj trening dopune i izmene shodno novim standardima i prekrstili ga u CMS, izdali su novu knjigu, poducili instruktore i krenuli sa novim sertifikatom. Pocetkom godine smo svi u firmi dobili to obavestenje i ja sam se u startu zainteresovao ali nije mi se bas dopala racunica, trening kosta $600 i traje 3 cela radna dana tako da bih morao da uzmem i neplacene dane sto cifru povecava jos vise. E onda mi pala jedna ideja na pamet, popricam ja sa sefovima i kazem im da sam resio da se dodatno sertifikujem i da nakon toga ocekujem povisicu. Onda oni meni daju kontra ponudu - platice mi firma trening i polaganje, dobijem placene dane za sve to a o povisici da razgovaramo aprila kad krene sezona.
Ja saberem, oduzmem i pristanem :)
I tako... prvi trening i polaganje na nasem jugu, u Atlanti, inace drugo na nacionalnom nivou (u celoj Americi) odrzalo se 10-12 februara u jednom od Best Western hotela. Bilo nas skoro 30 polaznika, tri dana smo proveli tamo na nastavi od jutra do veceri i dobili te nove knjige Service Tech Manual, 4th Edition(koje inace kostaju $500), dorucke, ruckove, neogranicene tople i hladne napitke... i sve bi bilo lepo da nismo morali da ucimo. (Sad moj tata kaze: "E da si ucio tako kad ti bilo vreme!")
Zadnjeg dana nakon nastave dosao kurir ko zna odakle i doneo testove, sedeo svih 90 minuta koliko smo imali za rad a onda sve pokupio, zapecatio i odneo u nepoznatom pravcu. Posto je ovo kao sto sam pomenuo drugo polaganje za ovaj sertifikat u Americi testove drze u strogoj tajnosti tako da ne znamo ni u kojoj drzavi su ih pregledali, samo smo imali informaciju da cemo cekati par nedelja na rezultate.
I pre dva dana stigne meni e-mail sa cestitkom na uspesnom polaganju a za neki dan ocekujem i sertifikat postom.

Eto, ja malo da se pohvalim, a sto da ne ;)