Nemi film

Nemi film ima neku svoju draz pa tako verujem da ce i ovaj post bez slika imati nekog efekta, mozda bi ga mogli nazvati - coravi post.
Opet smo imali duzu pauzu nego sto sam ocekivao ali to je, verujem, posledica velikog obima desavanja i brzog zivota koji se ovde zivi. Svo raspolozivo vreme gledamo da sto isplativije iskoristimo tako da za razonodu i rekreaciju bas i nemamo neki veliki luft (jel to bese nemacka rec!?). Kad' sam vec strane reci spomenuo cek' da iznesem jedno zapazanje, hehehe, kao mali nije mi bilo jasno zasto se moja omiljena jabuka zove "Zlatni Delises"... i izgleda da sam bio mali (i neobavesten) 35 godina jer sam tek prosle godine primetio ovde u Americi tu istu jabuku samo se zove "Golden Delicious" sto u prevodu znaci -Zlatna slatka- a ovo DELICIOUS se cita bas tako - DELISES :) He, he, ala smo ti mi Srbi pametni, pola prevedemo a pola ostavimo kao misteriju, ili mozda ipak ostaje pitanje - Ko je kome ovde ukrao jabuku?

Eto, ne pisem vise cesto a sada ne znam sta bih pre. Toliko toga se izdesavalo ne samo u zadnja 2 meseca vec u zadnjih godinu dana i sve je cekalo neki svoj red da se objavi - pa na kraju nista! I nas kucni ljubimac guster i Da Vinci izlozba i muzej dinosaurusa i "tiha aukcija na vodi" i... svasta :( Pa sta da radim, neka ceka jos ;)

Ono cime smo najvise okupirani je, naravno, sredjivanje i opremanje kuce. Uselili smo se mi jos onda, ubrzo posle kupovine da ne bi uzalud placali i kiriju tako da smo sada "svoji na svome". Osecaj je neverovatan, otvoris vrata (bilo prednja il' zadnja :)) a ono tvoje, zakoracis u dvoriste - i ono tvoje, novine ispred praga bacio raznosac novina - e to nije moje, komsijino, al' kad je vec tu daj da vidim sta pise ;)
"Dobro jutro komsija, sta ima?" - "Zdravo komsika, kako hrizanteme?" ... i tako to, ma kazem ja, neopisivo, specificno i sto je najvaznije lepo i prijatno.

Da, puno toga smo sredili ali nista nije 100% zavrseno jer uvek ima necega sto je uslovljeno onim sledecim. Ali bitno je da sve ide po planu, uspesno je svaki projekat do sada zavrsen. Nema slika bas iz tog razloga jer nista nije skroz zavrseno.

Onaj veliki javor ispred kuce smo isekli pre 2-3 nedelje pa kad izvucemo panj i korenje posadicemo nesto drugo, cvetno. Ali tada cemo vec preci na spoljasnost kuce i dvorista sto ce biti novo poglavlje koje zahteva puno rada da bi bilo onako kako zelimo.

Sto je najvaznije nismo se olenjili sto se rada tice ali smo se dosta zamorili i neophodan nam je odmor da bi ponovo napunili baterije. To krece od sutra - cim Iva zavrsi posao krecemo njenim kombijem (ubice me sad, hehehe) za Floridu. Provescemo par noci u Orlandu da bi se posle 30 i kusur godina najzad uzivo sreli sa najdrazim nam likovima iz detinjstva: Mikijem, Siljom, Pajom, Plutonom... da, da - Disney World! Bas me briga, detinjasto ili ne to mi je velika zelja i za 2 dana ce se ostvariti :)))

Iz Orlanda sledece nedelje idemo za Miami gde se ukrcavamo na brod i krecemo na divno krstarenje. Prvi dan cemo provesti na Key West-u, ne zbog Nick Slaughter-a ili one zenske vec cisto radi uzivanja ;) Odatle idemo na Bahame (Bahamas) i narednih nekoliko dana provodimo u raju na zemlji... ahhh... Krstarenje ce se zavrsiti ponovo u Miami-u a onda krecemo nazad za nasu Atlantu ali idemo preko West Palm Beach-a i kopnene tacke Bermudskog trougla - Fort Lauderdale-a.
Ha - vidite kakav zaplet, Miki, Silja pa uzivanje za odrasle ;) U tome je i poenta ovako zamisljenog odmora, probali smo da sami izreziramo nesto sto ce nas malo opustiti i odmoriti.

Odoh ja da se pakujem za sutra a sad' ce i Iva s posla, htedoh reci - od frizera, nije jos ni kupaci spakovala ali vazno da joj je frizura na mestu! (e sada ce sigurno da me ubije ;))

Kako ovo nazvati... aj'd: IZJAVA

Ovim izjavljujemo da ovaj blog ne oslikava nase imovinsko, materijalno, duhovno, psihicko... niti bilo koje drugo stanje. Niko nema prava da na osnovu teksta koji je ovde procitao zakljucuje ili bilo kako tvrdi bilo sta o nama. Nista od ovog teksta se ne moze upotrebiti na sudu ili bilo kako drugacije u nasu ili protiv nase koristi.

Svi tekstovi ovde su proizvod nase maste i volje i mogu biti realni, nerealni, istiniti ili ne. Ne mesamo se drugima u zivot tako da isto ocekujemo i od svih ostalih. Ovo se odnosi na familiju i prijatelje, poznate nam i nepoznate, voljene i ne... NA SVE!

Na blogu se ovime nista ne menja ali mislimo da je pravo vreme da izjavimo ovako nesto da bi sebe postedeli nekih neprijatnih i nezeljenih situacija.

Ivana i Igor Veselinovic

Kad' Veselinovice krene... bas krene :)

Eto, kad' hoce ono hoce, dok mi ovde bijemo po jednom frontu u Srbiji nasi burgijaju gde se moze. Moja baka Olga, od sada poznatija kao "Baka Stotka" u petak 12. jula izvukla 100 evrica iz Press-a!
Radost tol'ka bila da se sve do Amerike culo a onda najavili se novinari da dodju da je slikaju. E tu frku mogu da zamislim - a sta sad da obuce, gde da sedne... a frizura!? I na kraju u novinama izasla baka lepa kao devojcica ;)
Evo i dela njenog intervjua: "Ne znam šta da vam kažem... Iznenadili ste me do neba! Ovo mi je prva nagrada koju sam osvojila u životu. Novca nikad manjka (nemoj tako bako, valjda - nikad viska), a sa ovih 100 evra ću uplatiti banju i uživati nekoliko dana odmarajući se. Inače, Press sam kupila u „Maksiju" i kada sam kod kuće otvorila kupon nisam prosto verovala u svoj dobitak. K sebi sam došla tek kada su mi potvrdili dobitak u kol centru..."
Pa cestitamo! Sta jos da ti kazem bako... 10% za ovu reklamu ;)

E sada, dal' je koincidencija ili ne ali meni u isto vreme stize sledeca slika koja nas je sokiralaMoga tatu nasli kako visi u nekom bunaru u okolini Nisa, kazu kad' ga izvukli culi samo kako ponavlja: "A ja kupujem tri press-a dnevno... tri press-a dnevno... tri... I NISTA!"

Jeste l' culi kumo, verujte bez sale...

...otvara se skola za pacice male :)Da je nas cika Jova Zmaj svojim biciklom ikada naisao na ovakav saobracajni znak verujem da bi se zbunio, prava ilustracija njegove "Pacije skole".
Listao sam memorijsku karticu telefona i naisao na ove slike koje sam uslikao pocetkom proleca pa rekoh da podelim s vama :)
Kada sam prvi put video ovakav znak rekao sam "E pazi da ovde ne prelaze ulicu patke!" Ali... kakve greske... pre par meseci naletim bas na nesvakidasnje pesake, mislim, nisam bas naleteo na njih - ukocio sam na vreme.Dve patke lagano prelaze ulicu, bez ikakve zurbe. Uputile su mi po jedan pogled i laganim korakom nastavile dalje. Ja sam se prvi put nasao u takvoj situaciji a one ocigledno navikle na to, niko ih ne juri, gadja, maltretira, lovi... hehe... pomislih ja "Aj' tako u Srbiji!"
Nedelju-dve nakon toga na moje iznenadjenje jos jedna slicna situacijaali ovoga puta dve kanadske guske. Ovakvi prizori su zaista divni, bar meni jer jako volim zivotinje. To je ono sto smo Iva i ja primetili u pocetku, ovde covek zaista postuje prirodu i zivotinje. Nalazimo se u ogromnom gradu a svuda oko nas su jeleni, rakuni, zecevi, oposumi, veverice i svakojake ptice, divno.
E sad, nisam ja neki strucnjak za patke ali skontao sam nesto, u rano prolece patke i guske se "muvaju" i setkaju naokolo... i setkaju... i setkaju... i onda negde krajem aprila - pocetkom maja snose jaja (valjda od onog silnog setkanja, sta ja znam ;)) i zatim, logicno, imaju male pacice/guscice. Tada se mogu videti kako prelaze ulicu bas kao na znaku, trckaju za mamom ili tatom onako mali trapavi.
E za tu fazu bi trebao da postoji poseban znak upozorenja: "NE DIRAJ PACICE!" Ko je ikada krenuo da podeli neznost sa malim pacetom ili guscetom zna kako njegovi roditelji reaguju na to! Ovo progovara moje iskustvo koje se jasno seca kako sam pre 30-tak godina bezao kroz visoku travu i urlao dok me je gusan jurio i kljucao jer sam hteo da se poigram sa njegovim malim guscicima! Da moj tata nije priskocio u pomoc verujem da danas ne biste citali ovaj blog (ih, velike li stete).
TATA, HVALA TI :)

Mala kuca na severu juga

Cek' da se i malo ilustrujemo, znam ja kako treba, pa da stripovi nemaju slike nikada ih u ruke ne bih uzeo ;)He... nije ko iz Dinastije, a? Al' za nas vala jeste! :)
Nasa je prva s desna tako da nam pripada i ovaj travnjak pored. Ispred se ne vidi parking, pa je onda kao mala basta sa ovim javorom koga vec planiramo da maknemo i zasadimo neko drugo, manje drvce.Iza kuce je drvena terasa i dvoristance koje se ne vidi a treba ga malo ocistiti od korova i srediti kao i sve ostalo. Ona desna vrata su od dvorisne prostorije u nasem jeziku poznate kao supa.
Unutrasnjost kuce - u prizemlju je kuhinja, prostorija za ves masine, ostave u kojima su centralni bojler, gasni kotao za grejanje i centralna klima, toalet i dnevni boravak koji ima ona dupla staklena vrata ka terasi.
Pored dnevne sobe su stepenice za sprat a gore spavaca soba sa onim... (kako sada da ga prevedem)... ajd' - garderoberom u koji se ulazi :) i svojim kupatilom, zatim jos dve sobe i jos jedno kupatilo. Raspored prostorija nam se jako dopada i u odnosu na povrsinu dosta je funkcionalan.
Postavljam i sliku dela naselja iz pticije perspektive tek da moze malo bolje da se zamisli. Crvenom bojom je uokviren nas plac.
Uz kucu smo dobili kuhinjske elemente sa sporetom i masinom za sudove, sve ostalo je prazno ali i to menjamo da bi uklopili svu kuhinjsku tehniku. Radimo sve podove, plocice, parket i tepihe a nakon toga krecenje, opremanje i za dve-tri nedelje useljenje. Spoljasnjost kuce i dvoriste dolaze na red nakon useljenja.

E to bi bilo to onako na prvi pogled. U nekom od narednih postova bice slika onoga sto sada sredjujemo. Trenutno je u kuci pravo malo gradiliste, radimo punom parom, cak sam i ja ostavio drugi posao da bih se posvetio nasem novom kutku. Imamo majstore za plocice ali za postavljanje parketa, krecenje i mnoge prepravke i popravke Majstor Iva i ja bicemo glavni ;)

4. Julski veliki post :)

E pa zdravo svima! Ovde kod nas je sada veliki praznik, 4. Juli - Dan nezavisnosti. Svi su srecni, veseli, ponosni... a moram vam reci da se i mi bas tako osecamo. E sada, razlog tome nije sam praznik i njegovo znacenje vec nas licni uspeh u ovoj, do skora novoj nam zemlji. S ponosom objavljujemo...
KUPILI SMO KUCU!!!
Ne, ne onu malu cupavu sto laje vec pravu pravcatu kucu (sa mekim c ) - za stanovanje :)
E sada spustamo maske i objavljujemo pravi razlog zapostavljanja bloga. On je bio jedna od nasih zrtvi zarad veceg cilja. Sve je ovo bio deo jednog velikog plana za koji smo znali samo nas dvoje, to je u mislima krenulo odavno ali postalo je malo realnije pocetkom ove godine. Januara smo krenuli da se raspitujemo kako se ovde trguje nekretninama, koji su tipovi vlasnistva, rizici, prednosti, prevare...
Tada smo u startu poceli da udaramo u razne zidove i negativne odgovore tipa: "Ma kakva kuca, pa vi samo sto ste stigli! Niko vas za ozbiljno ne uzima."
E onda smo resili da se stvarno potrudimo, da krenemo da radimo (samim time i zaradjujemo) jos vise ali da nikome o tome ne pricamo. Tako je i bilo...

Radili smo jos vise, spavali jos manje, kontak sa familijom i prijateljima se skoro skroz izgubio a i kada smo se culi sa nekim pazili smo se da se ne izletimo nesto o nasem novom planu. Sve je trebalo pre da se zavrsi i probali smo da kucu kupimo pre martovskog odlaska za Srbiju ili bar odande ali neke stvari su krenule nizbrdo ali smo iz tog promasaja ustali iskusniji i jaci. Vise o tome cu u nekom od sledecih postova.

Sada malo o kuci - ono sto je veoma bitno je da smo kupili kucu i plac na kome se ona nalazi (mnogi ovde ne znaju da i ako kupe kucu nisu samim time vlasnici zemlje) tako da smo sada vlasnici jednog dela Amerike, mali korak za covecanstvo ali ogroman za nas :) Ceo plac je nesto preko 4 ara, na njemu je kucica na 2 sprata sa ukupnom korisnom povrsinom 110 m2, cetiri sobe, tri kupatila, parking za cetiri vozila, mala basta ispred, dvoriste iza i pored kuce.
Nalazi se u divnom delu severne Atlante - Roswell, naselje se sastoji od tzv "gradskih kuca" (townhouse, townhome) sto su u stvari grupe od po 4-6 spojenih kucica ali svaka se od sledece razlikuje, bas kao na ovoj slicici iznad. Nasa je pocetna (ili krajnja) tako da samim time ima dodatno dvoriste pored jedne strane kuce.

Zvanicni vlasnici smo postali 24. juna i cim smo izasli iz advokatske kancelarije poceli smo da sirimo glas po Srbiji :) Zaista NIKO nije ni pomisljao da ce to biti vest a onda su krenule iznenadne radosti (i dalje u neverici) sa logicnim pitanjima: Kako sada pa to!? Ma vi nas lazete! Samo se salite, jel da? A jel sad' u Americi 1. april ;)

Kucica je izgradjena 1984. i u finom je stanju ali resili smo da je kompletno renoviramo pre nego sto se uselimo. Useljenje smo planirali za oko 3 nedelje a do tada moramo da zavrsimo plocice u kuhinji i 3 kupatila, tepihe od zida do zida na spratu, parket u dnevnoj i hodniku... i jos ko zna koliko drugih "sitnica".
Ne mogu da opisemo nasu srecu i euforiju, ovo je ipak jedan dobar film, onaj pravi - americki ;)

Sutra pustamo neke slike, ovo je samo da otkrijemo najnovija desavanja koja oznacavaju novu etapu naseg zivota.


Aj' budite nam srecni i veseli i ako mozete oprostite tromesecnu pauzu :)

Zar vec pocela druga!?

Na danasnji dan, prosle godine, dosla dva pustolova u Atlantu, zbunjeni, zateceni, odusevljeni... u potrazi za americkim snom.Jaka zelja, volja i odlucnost, slaganje, razumevanje i odricanje, mislim da je to sve sto nam je trebalo za ovako nesto. Srecom, sve nabrojano bilo je spakovano u ona tri kofera obavijena najlonom, za svaki slucaj, da nesto ne ispadne u putu ;)
Kada se osvrnemo na protekli period - jako smo zadovoljni uklapanjem, snalazenjem i probijanjem. Daleko od toga da je svako voce koje smo probali bilo slatko, od necega smo se mrstili a od necega je i srce zabolelo ali kada iz toga vec u sledecem trenutku izadjes jaci, pametniji i iskusniji... nema price, vredi.

Necu sada o onome sto smo do sada postigli, stekli i pretekli, bar ne jos ;) Mada, mozemo da kazemo da nam je jedan od najvecih uspeha taj sto smo uspeli da u prvoj godini odemo u Srbiju, da se vidimo sa najdrazima, vratimo i nastavimo jos jace, agresivnije i (verujemo) uspesnije, ali o tome drugi put. Poenta je da prekinem ovu veliku pauzu posle povratka iz Srbije. Vreme leti, obaveze se redjaju i povecavaju a ovde dan i dalje traje samo 24 casa a tako mi treba bar jos jedan preko.

Ono sto smo shvatili za ovih godinu dana je da je Amerika potpuno ista kao na filmu, onom pravom - americkom. E sada, na vama je da u pravom trenutku ukljucite akciju, komediju, dramu ili sta god. Ko nauci da menja kanale kako njemu odgovara uspece ovde 100%.

E dobro je da sam probio led videcete kad' se sada raspisem hehehe :)))
Ponovo radi bioskop!!!
Vole vas i pozdravljaju
Ivana i Igor