063/433-358 se gasi

Malo obavestenje, danas odjavljujem svoj broj mobilnog 063/433-358

Ovaj broj je meni specijalan i imam ga jos od kada je Mobtel bio jedini mobilni operater u Srbiji ali u celoj ovoj fazi u kojoj se nalazimo uslovljeni smo mnogim odricanjima zarad nekog naseg viseg cilja tako da ovo gasenje broja nije nista u odnosu na ostale stvari.

Moj broj je bio postpaid i ne postoji mogucnost da se u neizmenjenom obliku prebaci na prepaid a ne zelim da pravim dodatni trosak placanjem makar i najmanje pretplate za nesto sto smatram da mi nece biti ni od kakve pomoci.
Ivanin broj ostaje i njega nosimo u USA.

Divno iznenadjenje

Pre skoro mesec dana zove mene kum i kaze:

"Eeej cao kume, evo Mare (kolega njegov) i ja gledamo neke novine pa imaju nesto kao horoskop... u stvari vise kao test slaganja parova ali preko porodicnih slava... pa ja samo da proverim jel slava kuminih roditelja bese Sv. Nikola a tvojih Sv. Jovan? Pa... da vidim kako se slazete..."

Hehehe, smesno mi to bilo i bas smo se zezali kakve veze imaju slave i slaganje parova a inace me ne interesuju horoskopi, novinski testovi i tako to i bas sam ga kasnije tog dana kad smo se videli pitao sta nam se palo a on mi nesto silno napricao, kao sve je OK pa ovako, pa onako i bice vam uvek lepo i slagacete se...

Ja sam to i zaboravio kad u nedelju dosli kumovi kod nas i odusevili nas iznenadjenjem koje su nam priredili. Poklonili su nam dve spojene ikone Sv. Nikole i Sv. Jovana, uradjene po narudzbini na posebno tretiranom lipovom drvetu u starom stilu na ikonostas podlozi od 24K zlata.

Mi zinuli od cuda kada smo videli kako to mocno izgleda a kum kaze: "Secas li se kad sam te ono zvao kao za onaj test sa slavama, e pa znao sam al' sam morao jos jednom da proverim jer sam tada narucio od Tome ikonopisca, koji oslikava crkve po Srbiji i Crnoj Gori, da vam napravi ovo da ponesete u Ameriku za srecu i uspomenu..."

Ovo je nesto stvarno predivno i dirljivo. Neizmerno smo zahvalni!

22. Mart 2009.

Juce nam je zaista bio divan dan, proslavili smo mladence a i moj 30... hmmm... 35. rodjendan :)
Bilo je to lepo porodicno okupljanje, nase porodice nisu velike ali su nam svi dragi a sa takvim ljudima je uvek prijatno. Opravdano se nisu pojavili Mike (isao u Maroko da se jurca s kamilama pa sinoc tek sleteo), deka Mile koji je navuko malu prehladu i kuma Zvezdana koja je morala brzo nazad u Bg.

Posto sam ja bio dupli slavljenik pala mi je na pamet ideja za koju se ispostavilo da je odlicna ( nije sto je moja ali stvarno... ;)), posto su svi navikli da narucuju torte za razna slavlja ja sam hteo da to promenim te sam pustio par zelja koje nisu mogli da mi odbiju. Pozeleo sam da mi naprave ono sto volim, baka Goga cokoladnu tortu kojoj nema ravne, baka Olga cokoladni rolat na kome smo svi odrasli, draga mi tasta Branka pravi divne kiflice sa sirom, Biljine su pite svetske klase a tek surnjaja Milica kakva cuda pravi od salata... mmm... naravno Iva je na megdan iznela pileci sote sa slaninom i pecurkama a tata Zeljko je rostilj majstor (jeste kafanski - ali majstor je majstor :)). Jedino sam se pokajao sto od sestre Ivane nisam porucio njene tulumbe ali ispravicemo nekada, a i ti Iko kad citas ovo sazalices se na brata, pa ces valjda da ga iznenadis... a ;). Nema potrebe da napominjem da je sve gore pomenuto bilo predivno tako da su svi od mene dobili 5+ ili po americkom bodovanju A!

Decica su se lepo igrala i bila su u punom sastavu, Tina, Vanja, Darko, Dejana, Dimitrije i Laza.
Slike su u albumu ali ne mogu da prezalim sto su Nidza i Marija otisli a mi zaboravili da se skljocnemo, pre polaska to ispravljamo obavezno.

p.s. ovo gore na slici naravno da nisam ja, vidi se - nisam toliko crn :)

Nas prvi Americki kutak

Rado cu podeliti ove vesti sa svima, naime ovo je kucica u kojoj nam cuvaju stan dok ne stignemo u Atlantu. Stavio sam par slika u album pa budite slobodni prosetati kroz "nas" jos prazan stan :) Kuca se nalazi u jednom od boljih i sigurnih naselja Atlante, Sandy Springs, u kompleksu ima vise istih kuca sa po par stanova, parking prostor je ispred i izmedju kuca. Sam ulaz u kompleks je obezbedjen, poseduje za stanare bazen, teniske terene, teretanu. Lokacijski je izmedju jezera i velikog parka... ma milina :)

Virtuelno smo se upoznali sa krajem u kome cemo ziveti i za sada smo veoma zadovoljni, ustanovili smo i neke relacije koje nam mogu biti bitne ili interesantne. Od sada za razdaljine koristimo milje (Miles) umesto kilometara a odnos je 1mi=1.6km

Do jedne od vecih ulica koja vodi do centra i kojom saobraca gradski bus a samim tim i do prve stanice udaljeni smo manje od 0.5mi. Divno je sto je odmah tu i jedna od vecih prodavnica iz poznatog USA lanca Walgreens tako da smo i povoljno snabdevanje resili jer rade do ponoci a pesaka ce nam trebati ne vise od 10 minuta.

Sledece poznate prodavnice Toys R Us, Radio Shack, Ace Hardware su nam na 3mi a Home Depot, Sports Authority, Costco, Target, World Market i Walmart na svega 4-5mi. To su u Americi jako male relacije ali su ipak za odlazak kolima.

Stan je prazan ali sa kompletno opremljenom kuhinjom i kupatilom a mi smo u startu bez kola tako da su nam ove informacije do kojih smo dosli jako bitne. Naravno, bicemo i stalni posetioci takozvanih garaznih prodaja dok se malo ne skucimo, sve je to nama na odredjeni nacin interesantno i uzbudljivo i sigurni smo da cemo se 100% snaci u svakom iskusenju koje nas ocekuje :)

Mali kondicioni update

Danas tacno mesec dana kako sam krenuo s trcanjem, pisao sam o tome ovde. Kao sto sam tada planirao trcim svaki dan, teretanu nisam ukljucio ali smo nekoliko puta isli na bazen i posteno se naplivali. Iva mi se u svemu pridruzila ubrzo tako da je sve lakse i lepse u drustvu. U medjuvremenu smo kilometrazu za trcanje skoro duplo povecali.

Osim sto se fenomenalno osecamo (ispod misica, posle trcanja :)) nabili smo odlicnu kondiciju a i vaga nam je jutros saopstila lepe vesti - ja sam skinuo 2.5Kg a Iva 1.5Kg. Za sada sve ide po planu i do polaska u USA ja se nadam da cu doci do zeljene kilaze od 84-85Kg od cega me jos samo jedno kilce deli. Ivana sigurno nece doci do zeljene kilaze jer zenske nikada NEMAJU ZELJENU KILAZU vec uvek hoce manje, manje i ... jos manje :)

8. nam je mart

Evo nama i osmoga marta... a verovali ili ne sutra je vec deveti :)

Svim damama koje nas blog s vremena na vreme udostoje svojom posetom cestitam praznik pesmom:

Ruzo moja bela al' si mi rumena a i malo plava ko zelena trava...

Mojoj baki Olgi je danas 82. rodjendan, nikad nije bas bila odusevljena jer joj se rodjendan poklapa sa danom zena pa se manje-vise svi provuku sa jednim poklonom. Ja sam se oduvek trudio da joj na danasnji dan poklonim dva poklona a ove godine posto je udarila kriza, recesija je a i berza se u petak nije osecala bas najbolje zbog globalne ravnoteze ovaj post ce morati da prodje kao drugi poklon.

Znaci, bako srecan ti rodjendan, da nam zivis 100 godina minimum i veselis se sa svima nama zajedno, znamo da bi za sledeci rodjendan zelela da te obradujemo jos jednim praunucetom ali necemo o bezobraznim stvarima ovde ;)

Izgubljeno/nadjeno

Sinoc Iva i ja krenuli do grada, padala kisica pa poneli kisobran. Guramo se ispod njega i u susednoj ulici ja se sapletem na nesto i par koraka dalje okrenemo se i vidimo zensku rucnu torbu. Lezala je u bari i mi se pitali sta da radimo... nije bilo nikoga blizu nas i mi se vratimo do torbe, podigli je onako svu mokru i otvorili a u njoj novcanik i neke sitnice. Uzmemo iz susedne prodavnice kesu da je ne bi nosili onako i kad smo zavrsili po gradu sta smo imali dodjemo s torbicom kuci. Lepo je otvorimo, kao da je nasa :) a u njoj nesto dinara, malo eura, kljucevi, 2 kreditne kartice, sminka i sl. Sva bila mokra pa mi lepo sve izvucemo iz nje i ostavimo je da se susi.

Sve sto smo uspeli da saznamo su ime, prezime (cak 2 razlicita, skoro se udala) i maticni broj a na mesecnoj bus kartici videli i sliku devojke ali je ne poznajemo. Tu bio i izvestaj sa bankomata koji kaze da na jednoj od kartica ima jos ~22.000din. Ne moze se podici jer treba PIN ali se moze upotrebiti u kupovini... i da skratim, jeste da u tim trenutcima svakakve misli prodju kroz glavu ali mi resili da nadjemo devojku i da je obradujemo. Vec bilo kasno pa jedino sto nam je padalo na pamet je bio net, googlamo mi ime i prezimena u raznim kombinacijama ali nista, ajd' da skoknemo do onog glupavog Facebook-a... kad ono, nadjemo je tamo :) Otvorim neki account i pustim joj poruku sa brojem telefona na koji da se javi. Ocekivali mi poziv ali sve do jutros - nista.

Jutros okrenem 988 i potrazim telefone 2 banke cije su kartice, okrenem jedan broj, dobar dan - dobar dan... mi nasli to i to pa vidimo da je vas klijent pa ako moze njen telefon pa da je obavestimo da je kod nas bla, bla, bla... Kuca ona jadna tamo nesto, muci se a ja cekam... i cekam... i posle par minuta kaze ona meni "molim vas pozovite za 10min. pao sistem a imam i klijenta" - ja kazem Ivi to mora da je fora da pozovu policiju i daju im nas broj i tako to. Pozovem ipak kasnije i cekao jos par minuta dok su se one jadne sporazumele koja je sa mnom pricala i na kraju je nadju i ona mi da mobilni br.

Pozovem ja i pitam jel to ta i ta, kazem nasli smo torbu koju je sinoc izgubila, kad ona ladno - ja nisam izgubila torbu!? Kako bre nisi!? Pa kartice, pare, kljucevi... ma ja nisam izgubila torbu! Cekaj, polako, braon torba sa dzepovima... JAOOO PA TO JE MOOOJAAA!!! :)))

Nije ona ni primetila da je izgubila torbu!?

Pa do sada je neko mogao tako da je skrati jer ni kartice nije blokirala ali imala srecu pa nas dve budale nasle torbu ;)

Sve u svemu, damo im adresu, dodju ona i muz do nas i kada smo videli da je trudna sa stomakom do zuba bas nam je bilo jos draze sto se sve tako odigralo.

Presrecni ljudi, zahvaljuju se do neba, zovu na pice, da caste... a mi kulturni sve odbili.

E jebem te kulturo, bas.