Izgubljeno/nadjeno

Sinoc Iva i ja krenuli do grada, padala kisica pa poneli kisobran. Guramo se ispod njega i u susednoj ulici ja se sapletem na nesto i par koraka dalje okrenemo se i vidimo zensku rucnu torbu. Lezala je u bari i mi se pitali sta da radimo... nije bilo nikoga blizu nas i mi se vratimo do torbe, podigli je onako svu mokru i otvorili a u njoj novcanik i neke sitnice. Uzmemo iz susedne prodavnice kesu da je ne bi nosili onako i kad smo zavrsili po gradu sta smo imali dodjemo s torbicom kuci. Lepo je otvorimo, kao da je nasa :) a u njoj nesto dinara, malo eura, kljucevi, 2 kreditne kartice, sminka i sl. Sva bila mokra pa mi lepo sve izvucemo iz nje i ostavimo je da se susi.

Sve sto smo uspeli da saznamo su ime, prezime (cak 2 razlicita, skoro se udala) i maticni broj a na mesecnoj bus kartici videli i sliku devojke ali je ne poznajemo. Tu bio i izvestaj sa bankomata koji kaze da na jednoj od kartica ima jos ~22.000din. Ne moze se podici jer treba PIN ali se moze upotrebiti u kupovini... i da skratim, jeste da u tim trenutcima svakakve misli prodju kroz glavu ali mi resili da nadjemo devojku i da je obradujemo. Vec bilo kasno pa jedino sto nam je padalo na pamet je bio net, googlamo mi ime i prezimena u raznim kombinacijama ali nista, ajd' da skoknemo do onog glupavog Facebook-a... kad ono, nadjemo je tamo :) Otvorim neki account i pustim joj poruku sa brojem telefona na koji da se javi. Ocekivali mi poziv ali sve do jutros - nista.

Jutros okrenem 988 i potrazim telefone 2 banke cije su kartice, okrenem jedan broj, dobar dan - dobar dan... mi nasli to i to pa vidimo da je vas klijent pa ako moze njen telefon pa da je obavestimo da je kod nas bla, bla, bla... Kuca ona jadna tamo nesto, muci se a ja cekam... i cekam... i posle par minuta kaze ona meni "molim vas pozovite za 10min. pao sistem a imam i klijenta" - ja kazem Ivi to mora da je fora da pozovu policiju i daju im nas broj i tako to. Pozovem ipak kasnije i cekao jos par minuta dok su se one jadne sporazumele koja je sa mnom pricala i na kraju je nadju i ona mi da mobilni br.

Pozovem ja i pitam jel to ta i ta, kazem nasli smo torbu koju je sinoc izgubila, kad ona ladno - ja nisam izgubila torbu!? Kako bre nisi!? Pa kartice, pare, kljucevi... ma ja nisam izgubila torbu! Cekaj, polako, braon torba sa dzepovima... JAOOO PA TO JE MOOOJAAA!!! :)))

Nije ona ni primetila da je izgubila torbu!?

Pa do sada je neko mogao tako da je skrati jer ni kartice nije blokirala ali imala srecu pa nas dve budale nasle torbu ;)

Sve u svemu, damo im adresu, dodju ona i muz do nas i kada smo videli da je trudna sa stomakom do zuba bas nam je bilo jos draze sto se sve tako odigralo.

Presrecni ljudi, zahvaljuju se do neba, zovu na pice, da caste... a mi kulturni sve odbili.

E jebem te kulturo, bas.