E sada se osecam kao na pustom ostrvu... u nedelju smo prodali kola, u ponedeljak sam odjavio broj i prodao mobilni, juce odjavio ADSL i prodali motor i evo sada idem sa ovom racunaljkom po dvoristu i hvatam neki otvoren WiFi da pogledam sta imam po netu jer dial-up mi je sada kao nesto sto nikada nisam koristio.
Vidim sta su navike i mogu biti bas zajebane, za cas se covek navikne na nesto bolje a takozvani downgrade je uzas. Ali sve u svemu, ovo je dobra priprema za ono sto nas ceka i sve to se strasno priblizilo, jedna cifra :)
Juce sam uradio i nesto sto sam mislio da nikada necu, prodao sam svoju Alan Ford kolekciju nekom kolekcionaru stripova. To mi je bio tezak udarac ali kada covek ispred sebe zacrta cilj neke zrtve moraju pasti. Svaki dinar nam je bitan i moji verni drugari Bob Rock, Alan, Grunf i ostali iz male cvecarnice u New York-u su dali svoj doprinos tome.
Prave zrtve nas tek cekaju... treba puno toga preziveti ali mnoge stvari u zivotu se rade da bi sutra bilo jos bolje.
8 comments:
Uh ... Velike stvari! Svaka cast na stavu i volji! Stvarno sam uzbudjena i jedva cekam da cujem prve dojmove iz Atlante!
Pozdrav!
stefi
Nije lako...I ja jedva cekam da cujem vase prve utiske iz Amerike!
Lela
Jedna od dobrih stvari jeste resiti "repove" koji postoje u zivotu da bi mogli nastavi dalje.
Vidi se koliko ti tesko pada rastanak, ja sam slicnu stvar imala kada sam se pakovala pa sam morala sve da merim ili se bacm i kome sta sve ostaje za amanet i kako se otkazuje. Fora je da kada se preselis imaces novo uzbudjenje... kada krenes u potragu sa svim novim stvarcicama koje ces tek posedovati, e tome treba da se radujesh.
Ako promenite ugao posmatranja videcete da zrtve u stvari ne postoje, vec nova, nesvakidasnja i neobicna desavanja ciji ste vi glavni akteri. Uzivajte u tome!
Zaboravila sam taj deo oko odlaska (verovatno zato sto sam se pakovala u 2 a polazila u 4 lol) ali se secam svog prvog (i jedinog) odlaska nazad lol: prvih nedelju dana sam stiskala pauzu na daljinskom zaboravljajuci da to nije dvr, vesti sam dozivljavalu u slow motion, trazala se na srpski koji izlazi iz tv, nestala struja celi dan nisam mogla da napunim cell, pala kisa - vrsacki kanali se napunili, nisam mogla da predjem ulicu, 50 puta na dan sam odgovarala na dva pitanja (kad si stigla, koliko ostajes)...nisam smela rec da pustim jer bi me neko patosirao zbog "mojih" problema sa navikama hahahha (ali uz pomoc svega onog sto nam prija tamo sam zaboravila sve).... tako da navike su cudo i to u oba smera... bez brige, dobicete nove navike ovde...mada znam da ce neko svaki dan da ti nedostaje, ali si u pravu - za bolje sutra zrtve postoje i vrede. Srecno.
Joj zao mi je Alan fordova, najbolji strip ikada..Srecno i vama, mi smo evo dve nedelje u USA i jos smo optimisticni..
Dragi ljudi, danas sam slucajno naletela na vas blog i mnogo ste me odusevili! Samo napred i srecno! A pomalo ste mi i suze naterali na oci...
Tereza, sada si nas naterala da procitamo i setimo se necega sto se desilo pre 15 meseci... hmmm... jeste bilo tuzno ali, veruj mi, kada se sada osvrnem sva ta materijalna odricanja su se visestruko isplatila.
Hvala ti na poseti i komentaru, svrati jos po neki put - ima ovde svega i svacega a najmanje mozganja ;)
Post a Comment