Mali beg u divljinu

Napomenuli smo ranije da je Atlanta grad okruzen ogromnim zelenilom, to se svakako oseti u vazduhu, nema smoga i lepo se dise. Severom Atlante, tu gde mi zivimo, protice reka Chattahoochee (Catahuci).

Inace, izvire na severo-istoku Dzordzije (hehe, bas smesno kad ne napisem Georgia) blizu obe Karoline, tece severom sve do Alabame i onda se granicom spusta do Floride. Ime su joj dali Creek indijanci (danas se identifikuju kao Muscogee narod) koji su ziveli na ovim prostorima i na njihovom jeziku Chattahoochee znaci "Obojeni kamen", najverovatnije zbog dosta sarenog granita koji se moze videti recnim tokom. Deo reke koji protice Atlantom ima 17 parkova koje odrzavaju Rendzeri i koji su oznaceni kao Nacionalne rekreacione zone. To su prirodna okruzenja sa minimalnim prepravkama u vidu staza i oznaka duz njih koje ljudi koriste za rekreaciju, opustanje, spustanje kajakom niz reku i slicne aktivnosti. U svakom parku se nalazi po jedan stab Rendzera gde dobijete sve zeljene informacije i mape parka.

Znaci, sto bi rekli drugari Amerikanci - prosto kao 1,2,3:

1. odes u park koji zelis,

2. svratis u "kolibu" Rendzera koji su kao i svi ovde jako predusretljivi i ljubazni, dobijes od njih potreban info i

3. krenes u obilazak parka i uzivanciju :)

Ono sto nas je odusevilo na samom pocetku su 2 jelena koje smo videli jos iz kola ulazeci u park. Osim njih tu su jos i rakuni, veverice, oposumi, patke, kardinali i druge divne ptice za razliku od macaka na ulici i pasa lutalica koji ovde NE POSTOJE! Ne znamo kako ali to je moguce.

Dakle, odabrali smo stazu i njome krenuli niz reku naoruzani samo osvezavajucim tecnostima, grickalicama i aparatom.

Ovakvo mesto vam daje odredjene mogucnosti zabave, devojcice mogu da poziraju na bezbroj lokacija, drveni mostovi, oborena debla, reka u pozadini, reka levo, reka desno, pored zbuna, pokraj cveta... sve u svemu - ne bas previse zanimljivo ali zato decaci imaju pravu avanturu :) opasno balansiranje na pognutom stablu iznad nabujale reke, penjanje uz i spustanje niz strme litice uz pomoc prave lijane, istrazivanje pecina i puno drugih jos opasnijih stvari koje nisu mogle da prodju cenzuru za javno prikazivanje. Deco, ne pokusavajte ovo kod kuce, specijalno znanje i vestine su neophodni! Mali predah smo imali na obali reke koja je puna ribe i divljih pataka. S vremena na vreme prodje po neki kajak, izbegavajuci sve stene koje vire iz vode. Iznenadjujuce je kako se divlje zivotinje u ovakvom okruzenju ne plase ljudi. Iva je uspela da namami patke kikirikijem a kada su videle sta im nudi gledale su je u cudu kao da joj kazu: "Gde si ti videla da patka jede kikiriki?" Ocekivale su nesto bolje ali kad su videle da se od nas 'leba nece najesti prihvatile su i to, na kraju je scena bas bila zanimljiva, sedimo na velikoj steni koja zaranja u reku i jedemo kikiriki sa divljim patkama :)Nastavili smo dalje birajuci razne staze kojima cemo ici i nakon par sati zavrsili mali beg u divljinu. Ovako proveden dan svakako prija, opustena setnja prirodom na korak od metropole.
Pozdravljamo sve nase drage citaoce, zelimo vam uspesan i veseo dan, nedelju, mesec...
Do citanja.