Nemi film

Nemi film ima neku svoju draz pa tako verujem da ce i ovaj post bez slika imati nekog efekta, mozda bi ga mogli nazvati - coravi post.
Opet smo imali duzu pauzu nego sto sam ocekivao ali to je, verujem, posledica velikog obima desavanja i brzog zivota koji se ovde zivi. Svo raspolozivo vreme gledamo da sto isplativije iskoristimo tako da za razonodu i rekreaciju bas i nemamo neki veliki luft (jel to bese nemacka rec!?). Kad' sam vec strane reci spomenuo cek' da iznesem jedno zapazanje, hehehe, kao mali nije mi bilo jasno zasto se moja omiljena jabuka zove "Zlatni Delises"... i izgleda da sam bio mali (i neobavesten) 35 godina jer sam tek prosle godine primetio ovde u Americi tu istu jabuku samo se zove "Golden Delicious" sto u prevodu znaci -Zlatna slatka- a ovo DELICIOUS se cita bas tako - DELISES :) He, he, ala smo ti mi Srbi pametni, pola prevedemo a pola ostavimo kao misteriju, ili mozda ipak ostaje pitanje - Ko je kome ovde ukrao jabuku?

Eto, ne pisem vise cesto a sada ne znam sta bih pre. Toliko toga se izdesavalo ne samo u zadnja 2 meseca vec u zadnjih godinu dana i sve je cekalo neki svoj red da se objavi - pa na kraju nista! I nas kucni ljubimac guster i Da Vinci izlozba i muzej dinosaurusa i "tiha aukcija na vodi" i... svasta :( Pa sta da radim, neka ceka jos ;)

Ono cime smo najvise okupirani je, naravno, sredjivanje i opremanje kuce. Uselili smo se mi jos onda, ubrzo posle kupovine da ne bi uzalud placali i kiriju tako da smo sada "svoji na svome". Osecaj je neverovatan, otvoris vrata (bilo prednja il' zadnja :)) a ono tvoje, zakoracis u dvoriste - i ono tvoje, novine ispred praga bacio raznosac novina - e to nije moje, komsijino, al' kad je vec tu daj da vidim sta pise ;)
"Dobro jutro komsija, sta ima?" - "Zdravo komsika, kako hrizanteme?" ... i tako to, ma kazem ja, neopisivo, specificno i sto je najvaznije lepo i prijatno.

Da, puno toga smo sredili ali nista nije 100% zavrseno jer uvek ima necega sto je uslovljeno onim sledecim. Ali bitno je da sve ide po planu, uspesno je svaki projekat do sada zavrsen. Nema slika bas iz tog razloga jer nista nije skroz zavrseno.

Onaj veliki javor ispred kuce smo isekli pre 2-3 nedelje pa kad izvucemo panj i korenje posadicemo nesto drugo, cvetno. Ali tada cemo vec preci na spoljasnost kuce i dvorista sto ce biti novo poglavlje koje zahteva puno rada da bi bilo onako kako zelimo.

Sto je najvaznije nismo se olenjili sto se rada tice ali smo se dosta zamorili i neophodan nam je odmor da bi ponovo napunili baterije. To krece od sutra - cim Iva zavrsi posao krecemo njenim kombijem (ubice me sad, hehehe) za Floridu. Provescemo par noci u Orlandu da bi se posle 30 i kusur godina najzad uzivo sreli sa najdrazim nam likovima iz detinjstva: Mikijem, Siljom, Pajom, Plutonom... da, da - Disney World! Bas me briga, detinjasto ili ne to mi je velika zelja i za 2 dana ce se ostvariti :)))

Iz Orlanda sledece nedelje idemo za Miami gde se ukrcavamo na brod i krecemo na divno krstarenje. Prvi dan cemo provesti na Key West-u, ne zbog Nick Slaughter-a ili one zenske vec cisto radi uzivanja ;) Odatle idemo na Bahame (Bahamas) i narednih nekoliko dana provodimo u raju na zemlji... ahhh... Krstarenje ce se zavrsiti ponovo u Miami-u a onda krecemo nazad za nasu Atlantu ali idemo preko West Palm Beach-a i kopnene tacke Bermudskog trougla - Fort Lauderdale-a.
Ha - vidite kakav zaplet, Miki, Silja pa uzivanje za odrasle ;) U tome je i poenta ovako zamisljenog odmora, probali smo da sami izreziramo nesto sto ce nas malo opustiti i odmoriti.

Odoh ja da se pakujem za sutra a sad' ce i Iva s posla, htedoh reci - od frizera, nije jos ni kupaci spakovala ali vazno da joj je frizura na mestu! (e sada ce sigurno da me ubije ;))

Kako ovo nazvati... aj'd: IZJAVA

Ovim izjavljujemo da ovaj blog ne oslikava nase imovinsko, materijalno, duhovno, psihicko... niti bilo koje drugo stanje. Niko nema prava da na osnovu teksta koji je ovde procitao zakljucuje ili bilo kako tvrdi bilo sta o nama. Nista od ovog teksta se ne moze upotrebiti na sudu ili bilo kako drugacije u nasu ili protiv nase koristi.

Svi tekstovi ovde su proizvod nase maste i volje i mogu biti realni, nerealni, istiniti ili ne. Ne mesamo se drugima u zivot tako da isto ocekujemo i od svih ostalih. Ovo se odnosi na familiju i prijatelje, poznate nam i nepoznate, voljene i ne... NA SVE!

Na blogu se ovime nista ne menja ali mislimo da je pravo vreme da izjavimo ovako nesto da bi sebe postedeli nekih neprijatnih i nezeljenih situacija.

Ivana i Igor Veselinovic

Kad' Veselinovice krene... bas krene :)

Eto, kad' hoce ono hoce, dok mi ovde bijemo po jednom frontu u Srbiji nasi burgijaju gde se moze. Moja baka Olga, od sada poznatija kao "Baka Stotka" u petak 12. jula izvukla 100 evrica iz Press-a!
Radost tol'ka bila da se sve do Amerike culo a onda najavili se novinari da dodju da je slikaju. E tu frku mogu da zamislim - a sta sad da obuce, gde da sedne... a frizura!? I na kraju u novinama izasla baka lepa kao devojcica ;)
Evo i dela njenog intervjua: "Ne znam šta da vam kažem... Iznenadili ste me do neba! Ovo mi je prva nagrada koju sam osvojila u životu. Novca nikad manjka (nemoj tako bako, valjda - nikad viska), a sa ovih 100 evra ću uplatiti banju i uživati nekoliko dana odmarajući se. Inače, Press sam kupila u „Maksiju" i kada sam kod kuće otvorila kupon nisam prosto verovala u svoj dobitak. K sebi sam došla tek kada su mi potvrdili dobitak u kol centru..."
Pa cestitamo! Sta jos da ti kazem bako... 10% za ovu reklamu ;)

E sada, dal' je koincidencija ili ne ali meni u isto vreme stize sledeca slika koja nas je sokiralaMoga tatu nasli kako visi u nekom bunaru u okolini Nisa, kazu kad' ga izvukli culi samo kako ponavlja: "A ja kupujem tri press-a dnevno... tri press-a dnevno... tri... I NISTA!"

Jeste l' culi kumo, verujte bez sale...

...otvara se skola za pacice male :)Da je nas cika Jova Zmaj svojim biciklom ikada naisao na ovakav saobracajni znak verujem da bi se zbunio, prava ilustracija njegove "Pacije skole".
Listao sam memorijsku karticu telefona i naisao na ove slike koje sam uslikao pocetkom proleca pa rekoh da podelim s vama :)
Kada sam prvi put video ovakav znak rekao sam "E pazi da ovde ne prelaze ulicu patke!" Ali... kakve greske... pre par meseci naletim bas na nesvakidasnje pesake, mislim, nisam bas naleteo na njih - ukocio sam na vreme.Dve patke lagano prelaze ulicu, bez ikakve zurbe. Uputile su mi po jedan pogled i laganim korakom nastavile dalje. Ja sam se prvi put nasao u takvoj situaciji a one ocigledno navikle na to, niko ih ne juri, gadja, maltretira, lovi... hehe... pomislih ja "Aj' tako u Srbiji!"
Nedelju-dve nakon toga na moje iznenadjenje jos jedna slicna situacijaali ovoga puta dve kanadske guske. Ovakvi prizori su zaista divni, bar meni jer jako volim zivotinje. To je ono sto smo Iva i ja primetili u pocetku, ovde covek zaista postuje prirodu i zivotinje. Nalazimo se u ogromnom gradu a svuda oko nas su jeleni, rakuni, zecevi, oposumi, veverice i svakojake ptice, divno.
E sad, nisam ja neki strucnjak za patke ali skontao sam nesto, u rano prolece patke i guske se "muvaju" i setkaju naokolo... i setkaju... i setkaju... i onda negde krajem aprila - pocetkom maja snose jaja (valjda od onog silnog setkanja, sta ja znam ;)) i zatim, logicno, imaju male pacice/guscice. Tada se mogu videti kako prelaze ulicu bas kao na znaku, trckaju za mamom ili tatom onako mali trapavi.
E za tu fazu bi trebao da postoji poseban znak upozorenja: "NE DIRAJ PACICE!" Ko je ikada krenuo da podeli neznost sa malim pacetom ili guscetom zna kako njegovi roditelji reaguju na to! Ovo progovara moje iskustvo koje se jasno seca kako sam pre 30-tak godina bezao kroz visoku travu i urlao dok me je gusan jurio i kljucao jer sam hteo da se poigram sa njegovim malim guscicima! Da moj tata nije priskocio u pomoc verujem da danas ne biste citali ovaj blog (ih, velike li stete).
TATA, HVALA TI :)

Mala kuca na severu juga

Cek' da se i malo ilustrujemo, znam ja kako treba, pa da stripovi nemaju slike nikada ih u ruke ne bih uzeo ;)He... nije ko iz Dinastije, a? Al' za nas vala jeste! :)
Nasa je prva s desna tako da nam pripada i ovaj travnjak pored. Ispred se ne vidi parking, pa je onda kao mala basta sa ovim javorom koga vec planiramo da maknemo i zasadimo neko drugo, manje drvce.Iza kuce je drvena terasa i dvoristance koje se ne vidi a treba ga malo ocistiti od korova i srediti kao i sve ostalo. Ona desna vrata su od dvorisne prostorije u nasem jeziku poznate kao supa.
Unutrasnjost kuce - u prizemlju je kuhinja, prostorija za ves masine, ostave u kojima su centralni bojler, gasni kotao za grejanje i centralna klima, toalet i dnevni boravak koji ima ona dupla staklena vrata ka terasi.
Pored dnevne sobe su stepenice za sprat a gore spavaca soba sa onim... (kako sada da ga prevedem)... ajd' - garderoberom u koji se ulazi :) i svojim kupatilom, zatim jos dve sobe i jos jedno kupatilo. Raspored prostorija nam se jako dopada i u odnosu na povrsinu dosta je funkcionalan.
Postavljam i sliku dela naselja iz pticije perspektive tek da moze malo bolje da se zamisli. Crvenom bojom je uokviren nas plac.
Uz kucu smo dobili kuhinjske elemente sa sporetom i masinom za sudove, sve ostalo je prazno ali i to menjamo da bi uklopili svu kuhinjsku tehniku. Radimo sve podove, plocice, parket i tepihe a nakon toga krecenje, opremanje i za dve-tri nedelje useljenje. Spoljasnjost kuce i dvoriste dolaze na red nakon useljenja.

E to bi bilo to onako na prvi pogled. U nekom od narednih postova bice slika onoga sto sada sredjujemo. Trenutno je u kuci pravo malo gradiliste, radimo punom parom, cak sam i ja ostavio drugi posao da bih se posvetio nasem novom kutku. Imamo majstore za plocice ali za postavljanje parketa, krecenje i mnoge prepravke i popravke Majstor Iva i ja bicemo glavni ;)

4. Julski veliki post :)

E pa zdravo svima! Ovde kod nas je sada veliki praznik, 4. Juli - Dan nezavisnosti. Svi su srecni, veseli, ponosni... a moram vam reci da se i mi bas tako osecamo. E sada, razlog tome nije sam praznik i njegovo znacenje vec nas licni uspeh u ovoj, do skora novoj nam zemlji. S ponosom objavljujemo...
KUPILI SMO KUCU!!!
Ne, ne onu malu cupavu sto laje vec pravu pravcatu kucu (sa mekim c ) - za stanovanje :)
E sada spustamo maske i objavljujemo pravi razlog zapostavljanja bloga. On je bio jedna od nasih zrtvi zarad veceg cilja. Sve je ovo bio deo jednog velikog plana za koji smo znali samo nas dvoje, to je u mislima krenulo odavno ali postalo je malo realnije pocetkom ove godine. Januara smo krenuli da se raspitujemo kako se ovde trguje nekretninama, koji su tipovi vlasnistva, rizici, prednosti, prevare...
Tada smo u startu poceli da udaramo u razne zidove i negativne odgovore tipa: "Ma kakva kuca, pa vi samo sto ste stigli! Niko vas za ozbiljno ne uzima."
E onda smo resili da se stvarno potrudimo, da krenemo da radimo (samim time i zaradjujemo) jos vise ali da nikome o tome ne pricamo. Tako je i bilo...

Radili smo jos vise, spavali jos manje, kontak sa familijom i prijateljima se skoro skroz izgubio a i kada smo se culi sa nekim pazili smo se da se ne izletimo nesto o nasem novom planu. Sve je trebalo pre da se zavrsi i probali smo da kucu kupimo pre martovskog odlaska za Srbiju ili bar odande ali neke stvari su krenule nizbrdo ali smo iz tog promasaja ustali iskusniji i jaci. Vise o tome cu u nekom od sledecih postova.

Sada malo o kuci - ono sto je veoma bitno je da smo kupili kucu i plac na kome se ona nalazi (mnogi ovde ne znaju da i ako kupe kucu nisu samim time vlasnici zemlje) tako da smo sada vlasnici jednog dela Amerike, mali korak za covecanstvo ali ogroman za nas :) Ceo plac je nesto preko 4 ara, na njemu je kucica na 2 sprata sa ukupnom korisnom povrsinom 110 m2, cetiri sobe, tri kupatila, parking za cetiri vozila, mala basta ispred, dvoriste iza i pored kuce.
Nalazi se u divnom delu severne Atlante - Roswell, naselje se sastoji od tzv "gradskih kuca" (townhouse, townhome) sto su u stvari grupe od po 4-6 spojenih kucica ali svaka se od sledece razlikuje, bas kao na ovoj slicici iznad. Nasa je pocetna (ili krajnja) tako da samim time ima dodatno dvoriste pored jedne strane kuce.

Zvanicni vlasnici smo postali 24. juna i cim smo izasli iz advokatske kancelarije poceli smo da sirimo glas po Srbiji :) Zaista NIKO nije ni pomisljao da ce to biti vest a onda su krenule iznenadne radosti (i dalje u neverici) sa logicnim pitanjima: Kako sada pa to!? Ma vi nas lazete! Samo se salite, jel da? A jel sad' u Americi 1. april ;)

Kucica je izgradjena 1984. i u finom je stanju ali resili smo da je kompletno renoviramo pre nego sto se uselimo. Useljenje smo planirali za oko 3 nedelje a do tada moramo da zavrsimo plocice u kuhinji i 3 kupatila, tepihe od zida do zida na spratu, parket u dnevnoj i hodniku... i jos ko zna koliko drugih "sitnica".
Ne mogu da opisemo nasu srecu i euforiju, ovo je ipak jedan dobar film, onaj pravi - americki ;)

Sutra pustamo neke slike, ovo je samo da otkrijemo najnovija desavanja koja oznacavaju novu etapu naseg zivota.


Aj' budite nam srecni i veseli i ako mozete oprostite tromesecnu pauzu :)

Zar vec pocela druga!?

Na danasnji dan, prosle godine, dosla dva pustolova u Atlantu, zbunjeni, zateceni, odusevljeni... u potrazi za americkim snom.Jaka zelja, volja i odlucnost, slaganje, razumevanje i odricanje, mislim da je to sve sto nam je trebalo za ovako nesto. Srecom, sve nabrojano bilo je spakovano u ona tri kofera obavijena najlonom, za svaki slucaj, da nesto ne ispadne u putu ;)
Kada se osvrnemo na protekli period - jako smo zadovoljni uklapanjem, snalazenjem i probijanjem. Daleko od toga da je svako voce koje smo probali bilo slatko, od necega smo se mrstili a od necega je i srce zabolelo ali kada iz toga vec u sledecem trenutku izadjes jaci, pametniji i iskusniji... nema price, vredi.

Necu sada o onome sto smo do sada postigli, stekli i pretekli, bar ne jos ;) Mada, mozemo da kazemo da nam je jedan od najvecih uspeha taj sto smo uspeli da u prvoj godini odemo u Srbiju, da se vidimo sa najdrazima, vratimo i nastavimo jos jace, agresivnije i (verujemo) uspesnije, ali o tome drugi put. Poenta je da prekinem ovu veliku pauzu posle povratka iz Srbije. Vreme leti, obaveze se redjaju i povecavaju a ovde dan i dalje traje samo 24 casa a tako mi treba bar jos jedan preko.

Ono sto smo shvatili za ovih godinu dana je da je Amerika potpuno ista kao na filmu, onom pravom - americkom. E sada, na vama je da u pravom trenutku ukljucite akciju, komediju, dramu ili sta god. Ko nauci da menja kanale kako njemu odgovara uspece ovde 100%.

E dobro je da sam probio led videcete kad' se sada raspisem hehehe :)))
Ponovo radi bioskop!!!
Vole vas i pozdravljaju
Ivana i Igor

Stigli kuci... ili stigli od kuce!?

Mi samo da javimo da smo stigli u Atlantu! Sve je u najboljem redu, leteli odlicno, sleteli jos bolje, stan, stvari, kola - sve na svom mestu, koferi na broju, Ivani usi jos zapusene (sada mogu bezbedno da mrmljam a da ne cuje bas sve ;)).

Idemo mi sada da zavrsimo neke stvari, pojedemo nesto a onda na spavanje. Zavrsava mi se rodjendan a pocinje novi radni dan... aj'mo Jovo nanovo, pa tako sve u krug, kako neko nekada rece - vazno je da se okrece :)

Cim se vratimo potpuno u kolosek bice novog posta i nekih slika iz Nisa, ostajte nam zdravi, srecni i veseli :)

3...2...1...

Mi jos malo pa posli hehe :) Evo vec za sat vremena krecemo na aerodrom a onda oko 6 polecemo, presedanje u Frankfurtu pa odatle za Beograd.
Nestrpljivi smo strasno, jedva cekamo da vidimo sve nase drage osobe a vala posteno smo ih se i uzeleli, pa skoro godinu dana samo se preko monitora gledamo. Idemo da ih malo ugnjavimo i taman pre nego im dosadimo bezimo mi nazad ;) Iva strasno nestrpljiva i evo je parkirala se s koferima ispred vrata.

Nadam se da ce biti vremena za neki post iz Srbije a ako preskocimo onda po povratku. Pozdrav svim dragim nam posetiocima, mi sada zurimo na avion ;)

Kad matori podetinje :)

Imali smo zaista uspesnu zimu sto se posla tice u mojoj firmi pa su resili da nas iznenade jednim radnim-neradnim danom. Nismo imali pojma o cemu se radi, dobili smo adresu gde trebamo da se pojavimo u odredjeno vreme i u prvom trenutku nam nista nije bilo jasno...
Dosli smo na jednu od 57 Laser Quest lokacija u Americi (125 u celom svetu)! Sta je sad' to!? U hodniku su igre tipa stoni fudbal, vazdusni hokej i sl. ali glavna stvar je u centralnom delu. Otvaraju se vrata i mi ulazimo u prostoriju kao iz video igre, okupljamo se oko jednog lika koji nam objasnjava pravila, proceduru i zaklinjemo se da necemo da varamo u bilo kom smislu, svako bira svoj nadimak i dobije neku plocicu... a onda se otvaraju sledeca vrata i ulazimo u "oruzarnicu" :) Svako uzima po jedan borbeni set koji se sastoji od cudnog prsluka i oruzja. Eheheee!!! Pa sto odmah ne kazu, sad je vec sve jasno ;) Svako navlaci prsluk i aktivira oruzje onom plocicom koju nam prethodno dali, cuju se neki cudni zvuci i na displeju oruzja se pojavljuje nadimak igraca. Otvaraju se sledeca vrata, krece odbrojavanje a mi utrcavamo u ogromnu arenu kao iz Quake-a! Hodnici, stepenice, razni nivoi i prolazi, prozori na zidovima i podu... hahaha... svako protiv svakoga sto bi nasi klinci rekli :) Prsluci imaju po jedan svetleci senzor na stomaku, ledjima i ramenima a samo oruzje je peti senzor. Puca se laserom i gadjaju se ostali igraci ali samo u senzore (gadjaj ti gde hoces ali samo senzori ubijaju), svaki nosi odredjeni broj poena ali kada tebe pogode to donosi negativne poene, ceo prsluk vibrira i laser se blokira na par sekundi - taman koliko je dovoljno za onog koji te je "smaknuo" da pobegne :) Samo okruzenje je odlicno odradjeno, fluorescentne boje, dim i specijalno priguseno osvetljenje prave jedinstveni ambijent. Jurcali se mi kao deca po toj areni sve dok nam nije odzvonio Game Over!
Razoruzali se, kompletno znojavi od ratovanja i razocarani sto je gotovo a ono, u stvari, samo pauza za rucak. Stigle nam ogromne pice i podelili nam zasebne izvestaje u kojima se vidi ko ima koliko poena i ko je koga koliko puta i gde pogodio. Posle klope nazad na jos jednu rundu i tek oko 9h stigli kuci. Nisam znao dal' da slazem Ivu gde sam bio il' da joj priznam pa ako mi se smeje - sta da radim, stvarno je bilo interesantno ;)

Evo jos jednog SERTIFIKATAAA!!!

YEEEEEEE!!! :)))
Zeki je vec pustio glas u komentaru a evo i ja da se pohvalim zvanicno, polozio sam za jos jedan sertifikat u oblasti kojom se sada bavim i dobio zvanje CMS - Certified Maintenance Specialist ili u slobodnom prevodu - Sertifikovani Strucnjak Odrzavanja (ili tako nekako ;))
Bilo je to ovako... do ove godine postojalo je zvanje Tech I (Tehnicar 1. stepen) a onda su ljudi zaduzeni za to odlucili da taj trening dopune i izmene shodno novim standardima i prekrstili ga u CMS, izdali su novu knjigu, poducili instruktore i krenuli sa novim sertifikatom. Pocetkom godine smo svi u firmi dobili to obavestenje i ja sam se u startu zainteresovao ali nije mi se bas dopala racunica, trening kosta $600 i traje 3 cela radna dana tako da bih morao da uzmem i neplacene dane sto cifru povecava jos vise. E onda mi pala jedna ideja na pamet, popricam ja sa sefovima i kazem im da sam resio da se dodatno sertifikujem i da nakon toga ocekujem povisicu. Onda oni meni daju kontra ponudu - platice mi firma trening i polaganje, dobijem placene dane za sve to a o povisici da razgovaramo aprila kad krene sezona.
Ja saberem, oduzmem i pristanem :)
I tako... prvi trening i polaganje na nasem jugu, u Atlanti, inace drugo na nacionalnom nivou (u celoj Americi) odrzalo se 10-12 februara u jednom od Best Western hotela. Bilo nas skoro 30 polaznika, tri dana smo proveli tamo na nastavi od jutra do veceri i dobili te nove knjige Service Tech Manual, 4th Edition(koje inace kostaju $500), dorucke, ruckove, neogranicene tople i hladne napitke... i sve bi bilo lepo da nismo morali da ucimo. (Sad moj tata kaze: "E da si ucio tako kad ti bilo vreme!")
Zadnjeg dana nakon nastave dosao kurir ko zna odakle i doneo testove, sedeo svih 90 minuta koliko smo imali za rad a onda sve pokupio, zapecatio i odneo u nepoznatom pravcu. Posto je ovo kao sto sam pomenuo drugo polaganje za ovaj sertifikat u Americi testove drze u strogoj tajnosti tako da ne znamo ni u kojoj drzavi su ih pregledali, samo smo imali informaciju da cemo cekati par nedelja na rezultate.
I pre dva dana stigne meni e-mail sa cestitkom na uspesnom polaganju a za neki dan ocekujem i sertifikat postom.

Eto, ja malo da se pohvalim, a sto da ne ;)

Stize Mart

E ovo je bio najposniji mesec sto se blogovanja tice, preko 20 dana ni reci od nas, priznajemo - krivi smo!
Imali smo nekih obaveza, guste rasporede i zavrsavanje raznih stvari (sad' ja kao trazim opravdanje...). Ja sam bio na dva treninga vezana za posao od kojih mi je jedan uzeo skoro celu nedelju i na kraju sam polagao za jos jedan jos bitniji sertifikat od onog proslog ali i dalje cekam rezultate testa jer je to na nekom visem nacionalnom nivou tako da cu o tome kad, dace Bog, stigne sertifikat ;)
Sve je OK, zivimo, radimo, napredujemo i spremamo se za odmor sa nasim najdrazima :) To se tako priblizilo da imamo jos manje od 10 dana do polaska tako da smo bas euforicni i srecni a znamo da ce to vreme provedeno u Srbiji da nam proleti ali onda ide ona druga faza - ocekujemo nase ovde da nam redom uzvracaju posetu ;)
Imamo jos par bitnih stvari da zavrsimo ove nedelje, registrujemo jedna kola, namirimo neke troskove unapred, pozdravimo se s kolegama i onda skakanje po koferima da se zatvore pa na put. Od naseg plana da putujemo samo sa rucnim prtljagom ili eventualno jednim koferom naravno nema nicega, plasim se da ce biti vise stvari nego kad smo dosli. Pomislice na carini da snabdevamo neku prodavnicu igracaka, garant.
A od kad smo kupili karte, decembra, ja nisam ni skoknuo do Lufthanse, pre par dana nam to palo na pamet i odusevili smo se kad smo videli da su nam sedista za prekookeanski let razdvojena!!! U stvari, jesu to dva sedista za redom ali sa razlicitih strana prolaza, srecom bila jos samo 2 spojena pa smo odmah zamenili, ala bi to bilo iznenadjenje nakon ukrcavanja.
Jos se nadam da ce nas vreme posluziti u Srbiji mada ni to nije nikakav uslov, kako bude bilo - bice nam predivno :)
Ovo je bilo samo kratko javljanje da je sve u redu pa do sledeceg kucanja, obecavam za par dana ;)

Vesnici proleca

Nekome su to visibabe, nekome miris komsijske kuhinje koji dolazi kroz otvoren prozor a nekome prepoznatljivi zvuk mocnih dvotockasa. Jedan od dogadjaja koji uvek kod mene izazove prijatnu jezu je susret sa grupom motorista, ali onih pravih na Harley Davidson, Indian i slicnim motorima. Nekome su odvratni, gadni ili opasni ali ta kombinacija starog gvozdja, crne koze, jeans-a i brundanja masine je meni nesto jako interesantno. Sezona motora je od kraja zime pa do pocetka iste mada je ovde na jugu to drugacije, zima nije ona prava i duga tako da se cele godine vidjaju motori. Ipak lepo je videti otvaranje sezone u stilu koji se poslednjih par godina moze videti i u Nisu. Grupa motorista krstari gradom i na tom putu im se prikljucuju svi ostali (koji uspeju da upale motor posle zimskog sna :)). Voze lagano i ponosno sto celom dogadjaju daje posebnu notu, pozdravljaju ih ljudi u prolazu a i oni otpozdravljaju sa motora. E bas to mi se pre par dana desilo i ovde, u Americi! Vozim ja svoje kamionce nekim delom Atlante i u trenutku zacujem dobro poznato brundanje koje se polako priblizava i postaje sve jace i jace! Pogledam u retrovizor a iza mene se automobili pomeraju u levu i desnu stranu ostavljajuci jednu traku slobodnu za grupu lokalnih motorista! WOOOW!!! Pomerim se i ja u desnu traku i usporim a oni poredjani u cik-cak formaciju krenu da prolaze pored mene, masu i pozdravljaju :) Jaooo... gde mi je mobilni... brzo slikaaaj... samo sto mi nije kroz prozor ispao. Straaasno dugacka kolona motora a na zacelju dva kamiona oblepljena Harley Davidson nalepnicama drze traku zatvorenu za svaki slucaj. Eh... moje zelje moji snovi ... oduvek sam zeleo da posedujem jednu lepu "Harlejku". To mi je sada mnogo realnije i moguce ostvariti ali dosla su neka druga vremena, godine i obaveze. Ali... nikada se ne zna, mozda nekada... kada kupimo lepu kucicu sa viskom mesta u ogromnoj garazi natrci i neki Harley, ako ne za mene a ono za mog batu Miketa kad dodje da ima sta da vozi ;)
...
I mislim da na ovu temu dobro dolazi onaj stari video klip koji objasnjava neke stvari, bar sto se motora tice :)

Bliski susret trece vrste

Policija je neizostavni element svakog drustva, negde se vole, negde mrze, strah, smeh, postovanje, zahvalnost, krofne... samo su neke od reci koje se na neki nacin vezuju za tzv. "cuvare reda". Za razliku od Srbije oni su ovde u sasvim drugacijoj dimenziji iako im je funkcija ista. Na prvom mestu je profesionalnost i odnos prema ljudima i situaciji. Americki policajci su jedni od najbolje opremljenih i obucenih na svetu ali jako je bitan nacin komunikacije sa obicnim gradjanima u cemu takodje prednjace. Od kako smo ovde par puta smo komunicirali s njima, kada je nama trebala usluga ili informacija i zaista ih mozemo samo pohvaliti. Znaju i oni za salu i smeh ali nikada nisu ispali iz kulturnog sablona. E tako je kada ti trebaju a kako je u kontra situaciji?

Ovde, verujem da je tako u celoj Americi ali pricam samo za Atlantu, se zna za jedno pravilo - policijski auto ne zelis da vidis u retrovizoru, narocito ne sa upaljenim rotacionim svetlima. Vrlo cesto ti se cini da policije i nema toliko na putevima ali kada zatreba (ili ne treba) pojave se niotkuda. U 99% slucajeva zaustavice te samo ako si kriv, u tom slucaju policijski auto se stvori iza tebe, upali rotaciju i moras ODMAH da se zaustavis sa desne strane, ako nema parkinga ili zaustavne trake stajes gde se zateknes. Policajac staje iza tebe, ostavlja upaljena svetla i prilazi tvojim vratima sa rukom blizu pistolja, ti otvaras prozor i dalje postupas po uputstvima. Ni malo prijatne situacije i zaista te prodje jeza kada ih u voznji vidis iza sebe.
Sto se njihovih automobila tice voze se samo dobre masine, posebno uradjene za policijske svrhe, evo je jedna Chevrolet Impala koju sam slikao u voznji kada je nakon "skeniranja" moje tablice prosla pored mene.Na zadnjem delu auta vide se skeneri koji prepoznaju i skeniraju tablice van vidokruga policajca, automatski ih proveravaju u sistemu i alarmiraju ukoliko je vozac trazen od strane policije ili je auto ukraden. Inace, svi automobili su specijalno uradjeni za njihove potrebe i razlikuju se od grada do grada, cak i razliciti delovi grada imaju drugacije vozne parkove. I boje variraju, beli, plavi ili crni. U nasem delu Atlante - Sandy Springs policijski auto je robusni Dodge Chargersa posebnim ojacanjem na prednjem delu za udaranje automobila koje jure. Ako se vozac ne zaustavi na znak koji mu policijski auto iza njega da ili krene da bezi sa svih strana se pojavljuju ostali policijski automobili, motori i helikopteri i krece potera kao na filmu. Bas iz tog razloga svi se sklanjaju ili zaustavljaju pokraj puta kada policajci jure sa sirenama i rotacijama.

Zacudjujuce je koliko ima zena u policijskim uniformama, nista manje nisu opremljene i obucene od svojih kolega. E sada... neke jesu manje obucene...ne znam kako je u ostalim gradovima ali nase policajke u Atlanti izgledaju ovako :) Kao sto naslov kaze ja sam imao dva susreta s njima i oba puta su bile policajke. Prvi put sam aktivirao alarm na jednom od bazena koji sam posecivao i u roku od par minuta pojavila se policajka i drzala ruku na pistolju dok sam iz kamiona izvlacio dokumenta. Sve pogledala, proverila me u sistemu, pozdravila i otisla. E ovaj drugi put bas i nije bio tako bezbolan... zaustavila me je zbog prekoracenja brzine. U stvari, nisam ja prekoracio brzinu za tu ulicu vec sam upao u skolsku zonu a nisam primetio da su se upalila svetla koja upozoravaju da je brzina 20 milja manja jer deca ili dolaze ili odlaze sa nastave. Oni strasno brinu o deci i radnicima na putu tako da su kazne za prekoracenje brzine u skolskoj zoni ili zoni radova na putu dosta vece pa za neko vreme treba da skoknem do suda i oprostim se od par stotina $$$. Nema veze, kriv sam i priznacu i sto jesam i sto nisam ;) Kazu da ako porices ili pokusavas da ih slazes prodjes mnogo gore. E zaboravio sam nesto - ako pokusas da "pocastis" policajca koji te je zaustavio iz bilo kog razloga sa par dolara da ti ne bi napisao kaznu, ono kao kod nas "Evo da popijete ti i kolega po jednu!" od njih u znak zahvalnosti dobijes par lisica i jos ti ih oni ljubazno stave iza ledja ;)

Aj' pa budite nam sigurni i bezbedni... i ne morate bas svaku skolu da placate skupo kao ja :)

Sveti Jovan Krstitelj

Evo nama Sv. Jovana i ove godine! Hvala Bogu svi smo zivi, zdravi i veseli, malo rastrkani po belome svetu ali to moze biti samo pohvalno - delujemo po svim frontovima :)
Puno pozdravljamo sve nase koji su krenuli sa slavljem jos od jucerasnjeg Bogojavljanja. Ocekujemo slike i anegdote sa ovogodisnje slave kojoj po prvi put ne prisustvujemo licno ali smo duhom i mislima uvek uz vas.
Svima koji slave Sv. Jovana Krstitelja zelimo srecnu, bezbriznu i spokojnu slavu, uzivajte sa svojim najmilijima, za stolom i slavskom trpezom ili u glavi i mislima. I ne preterujte s picem, sirom sveta su poostrene saobracajne kazne pa i u Srbiji ;)
ZIVELI!

Zimski sportovi

Letos smo malo vremena provodili kuci, uglavnom da prespavamo a svaki slobodan trenutak van posla koristili smo za neke izlete i obilaske. Kako je krenula zima i hladnije vreme izletnicke opcije su nam ogranicene.
Nista lepse od hladnoce, snega i leda... a ti unutra na 25 stepeni Celzijusa u kratkim rukavima. Coca-cola uvek pri ruci, slatkisi i slane grickalice svuda oko tebe... opcije za zanimaciju su onda neogranicene ;) Koliko puno volimo zimu jos vise uzivamo u zimskim sportovima a opisani uslovi su milina za to. Osim tradicionalnih kartaskih igara i Yamba mi smo se upustili u jos neke discipline. Izdvojicemo par omiljenih nam:

- Mancala -igra je inace veoma prosta ali strasno zarazna, igraju je dva igraca i, ukratko, cilj je propisanim potezima zarobiti vise kamencica od protivnika. Mancala vuce korene iz Etiopije izmedju VI i VII veka a kasnije se razne slicne verzije nalaze i u ostalim kulturama. Secam se da sam na nekom mobilnom imao jednu verziju ove igre. Moze se naci u razlicitim setovima igara i od raznih materijala a mi smo se odlucili za drvenu tablu sa staklenim kamencicima.

- Hollywood Domino - stare dobre domine ali u jednom sasvim novom i dosta izmenjenom izdanju. Igra koja sa velikim marketingom u zadnje 2 godine osvojila puno simpatija a krenula je naravno iz Hollywood-a. Mesecima su u Hollywood-u odrzavani turniri u ovoj novoj verziji domina, igrali su mnogi poznati, od kokoske Paris Hilton do ludog Ashton Kutcher-a. Zbog dosta pravila preporucena je starijima od 12 godina a mogu je igrati 2-8 igraca.

I naravno tu je i stara zanimacija za sve uzraste Puzzle. Secam se da mi tata jednom rekao kad sam bio mali: "ZAPAMTI, NIJE PUZLA NEGO PAZL!" :) Prva koju smo ovde sklopili je fantasticna Harley Davidson retro slika iz 550 delova. Sama slika, boje i kvalitet izrade su nas toliko okupirali da smo je sastavili u jednom dahu, jeste trajalo do duboko u noc ali je vredelo.
E vec sledeca koju smo krenuli da sklapamo je veliki izazov, naslovna strana New York Times-a, 16. april 1912. - vest o katastrofi Titanika. Dosta velika slika iz 1000 delova, jako komplikovana za sklapanje. E to vec sklapamo nedeljama :) Premestamo je stalno iz sobe u sobu i samo se plasimo da ne izgubimo neki deo. Trajace ovo jos dugo, nismo ni pola zavrsili, ali u tome i jeste draz :) Kada zavrsimo Titanic mislim da cemo ih uramiti jer su motivi jako lepi a i ako ih rasturimo vise ih nikada necemo sastaviti.

Eto, svako godisnje doba ima svoje cari, nema mesta dosadi - nikada :)

Evo snega... vidi njega! (ili kako vec ide ;))

Kao mali sam OBOZAVAO zimu i sneg toliko da sam mislim zeleo da zivim u iglou. Secam se da smo Ivana, Nidza i ja kao klinci upeli da napravimo jedan iglo zavidne velicine u njihovom dvoristu. Nikada nisam razumeo kada neko bira zimsku obucu sa djonom od "kuvane gume" ili kako god da se ne bi klizala, pa kako neko moze da ne voli klizanje!? Mogao sam da budem u snegu dan i noc (samo da su mi dozvolili:)) i znam da sam uvek bio skroz mokar cak su mi se nekada gace ledile ali sam to zaista obozavao! Kroz sneg smo u skolu dolazili mokri i iz skole se vracali mokri i celim putem bi se grudvali i lizali one zaledjene visuljke koje smo skidali sa svega i svacega - krovova, grana, automobila...
E sve to je bilo pre hm... 20-ak godina. Negde u tom dugackom periodu evolucije doslo je do drasticne promene i totalnog preokreta. Ja sam se sa snegom i zimom opasno posvadjao i vise ne volim da ih vidim ni na razglednici! To je bio jedan od razloga sto smo za dolazak u Ameriku odabrali juzniju drzavu. Ali, kao sto mi je tata preksinoc rekao: "e bas si maler kad je ladnoca u pitanju!" tako se i desilo. Do sada smo ovde gurali bez snega i velike hladnoce a onda je preksinoc pao prvi sneg, tek koliko da zabeli, pa je preko noci udario takav minus kakav kazu ne pamte ovde u poslednjih 20 godina. Sve se zaledilo i onda je doslo do pravog kolapsa. Bukvalno su sve povrsine bile prekrivene ledom, putevi, parkinzi, dvorista. Doslo je do velikog broja lancanih sudara i drugih nezgoda. Sve vitalne saobracajnice su bile u blokadi i to je trajalo bar 5-6 sati. Mnoge skole, firme i ustanove su ostale zatvorene juce ili su bas kasnile sa otvaranjem jer su ljudi bili ili odseceni ili blokirani na nekim deonicama. Samo u nasem delu Roswell ulice prosao sam pored par blokiranih proklizalih vozila i 2 unistena semafora.Ovo je jedan od njih, bas kod moje firme. Evo jadni Meksikanci probaju da sakupe sve delove... jel' bese ide crveno-zeleno-zuto... ne, ne, ide zuto-crveno-zeleno... ma neee...
Policijska kola proklizala s puta i zabila se u banku, lancani sudar 27 vozila na obliznjem auto-putu, zena preletela put i zabila se u drvo... kao na filmu, katastrofa za par sati.
E sada, kad se tako nesto desavalo u Srbiji, kao nagle promene temperature, vremena i slicno, znam da se uvek nasao neko sa vecitom teorijom zavere koji je provalio sve i objasnio drugima - "Ma to ovi Amerikanci vrse svakakve vremenske eksperimente nad nasim prostorima!" Izgleda da su Rusi nadvladali istom tehnologijom jer vidim da nas opasno potresli ovde, bar na par sati ;)

Aj' budite mi topli i zdravi!

Srecna Nova 2010. !!!

Nasim porodicama, familiji, prijateljima i svim posetiocima ovoga web kutka zelimo srecnu Novu 2010. Godinu! Budite nam zdravi, srecni, veseli i uspesni! Ne odustajte od neostvarenih zelja, neispunjenih planova i novih ideja, gurajte uporno dalje, ucinite ovaj svet lepsi sebi i drugima. Volite se, pazite i uzivajte punim plucima - SRECNO!!!
Ivana i Igor