Kad' Veselinovice krene... bas krene :)

Eto, kad' hoce ono hoce, dok mi ovde bijemo po jednom frontu u Srbiji nasi burgijaju gde se moze. Moja baka Olga, od sada poznatija kao "Baka Stotka" u petak 12. jula izvukla 100 evrica iz Press-a!
Radost tol'ka bila da se sve do Amerike culo a onda najavili se novinari da dodju da je slikaju. E tu frku mogu da zamislim - a sta sad da obuce, gde da sedne... a frizura!? I na kraju u novinama izasla baka lepa kao devojcica ;)
Evo i dela njenog intervjua: "Ne znam šta da vam kažem... Iznenadili ste me do neba! Ovo mi je prva nagrada koju sam osvojila u životu. Novca nikad manjka (nemoj tako bako, valjda - nikad viska), a sa ovih 100 evra ću uplatiti banju i uživati nekoliko dana odmarajući se. Inače, Press sam kupila u „Maksiju" i kada sam kod kuće otvorila kupon nisam prosto verovala u svoj dobitak. K sebi sam došla tek kada su mi potvrdili dobitak u kol centru..."
Pa cestitamo! Sta jos da ti kazem bako... 10% za ovu reklamu ;)

E sada, dal' je koincidencija ili ne ali meni u isto vreme stize sledeca slika koja nas je sokiralaMoga tatu nasli kako visi u nekom bunaru u okolini Nisa, kazu kad' ga izvukli culi samo kako ponavlja: "A ja kupujem tri press-a dnevno... tri press-a dnevno... tri... I NISTA!"

Jeste l' culi kumo, verujte bez sale...

...otvara se skola za pacice male :)Da je nas cika Jova Zmaj svojim biciklom ikada naisao na ovakav saobracajni znak verujem da bi se zbunio, prava ilustracija njegove "Pacije skole".
Listao sam memorijsku karticu telefona i naisao na ove slike koje sam uslikao pocetkom proleca pa rekoh da podelim s vama :)
Kada sam prvi put video ovakav znak rekao sam "E pazi da ovde ne prelaze ulicu patke!" Ali... kakve greske... pre par meseci naletim bas na nesvakidasnje pesake, mislim, nisam bas naleteo na njih - ukocio sam na vreme.Dve patke lagano prelaze ulicu, bez ikakve zurbe. Uputile su mi po jedan pogled i laganim korakom nastavile dalje. Ja sam se prvi put nasao u takvoj situaciji a one ocigledno navikle na to, niko ih ne juri, gadja, maltretira, lovi... hehe... pomislih ja "Aj' tako u Srbiji!"
Nedelju-dve nakon toga na moje iznenadjenje jos jedna slicna situacijaali ovoga puta dve kanadske guske. Ovakvi prizori su zaista divni, bar meni jer jako volim zivotinje. To je ono sto smo Iva i ja primetili u pocetku, ovde covek zaista postuje prirodu i zivotinje. Nalazimo se u ogromnom gradu a svuda oko nas su jeleni, rakuni, zecevi, oposumi, veverice i svakojake ptice, divno.
E sad, nisam ja neki strucnjak za patke ali skontao sam nesto, u rano prolece patke i guske se "muvaju" i setkaju naokolo... i setkaju... i setkaju... i onda negde krajem aprila - pocetkom maja snose jaja (valjda od onog silnog setkanja, sta ja znam ;)) i zatim, logicno, imaju male pacice/guscice. Tada se mogu videti kako prelaze ulicu bas kao na znaku, trckaju za mamom ili tatom onako mali trapavi.
E za tu fazu bi trebao da postoji poseban znak upozorenja: "NE DIRAJ PACICE!" Ko je ikada krenuo da podeli neznost sa malim pacetom ili guscetom zna kako njegovi roditelji reaguju na to! Ovo progovara moje iskustvo koje se jasno seca kako sam pre 30-tak godina bezao kroz visoku travu i urlao dok me je gusan jurio i kljucao jer sam hteo da se poigram sa njegovim malim guscicima! Da moj tata nije priskocio u pomoc verujem da danas ne biste citali ovaj blog (ih, velike li stete).
TATA, HVALA TI :)

Mala kuca na severu juga

Cek' da se i malo ilustrujemo, znam ja kako treba, pa da stripovi nemaju slike nikada ih u ruke ne bih uzeo ;)He... nije ko iz Dinastije, a? Al' za nas vala jeste! :)
Nasa je prva s desna tako da nam pripada i ovaj travnjak pored. Ispred se ne vidi parking, pa je onda kao mala basta sa ovim javorom koga vec planiramo da maknemo i zasadimo neko drugo, manje drvce.Iza kuce je drvena terasa i dvoristance koje se ne vidi a treba ga malo ocistiti od korova i srediti kao i sve ostalo. Ona desna vrata su od dvorisne prostorije u nasem jeziku poznate kao supa.
Unutrasnjost kuce - u prizemlju je kuhinja, prostorija za ves masine, ostave u kojima su centralni bojler, gasni kotao za grejanje i centralna klima, toalet i dnevni boravak koji ima ona dupla staklena vrata ka terasi.
Pored dnevne sobe su stepenice za sprat a gore spavaca soba sa onim... (kako sada da ga prevedem)... ajd' - garderoberom u koji se ulazi :) i svojim kupatilom, zatim jos dve sobe i jos jedno kupatilo. Raspored prostorija nam se jako dopada i u odnosu na povrsinu dosta je funkcionalan.
Postavljam i sliku dela naselja iz pticije perspektive tek da moze malo bolje da se zamisli. Crvenom bojom je uokviren nas plac.
Uz kucu smo dobili kuhinjske elemente sa sporetom i masinom za sudove, sve ostalo je prazno ali i to menjamo da bi uklopili svu kuhinjsku tehniku. Radimo sve podove, plocice, parket i tepihe a nakon toga krecenje, opremanje i za dve-tri nedelje useljenje. Spoljasnjost kuce i dvoriste dolaze na red nakon useljenja.

E to bi bilo to onako na prvi pogled. U nekom od narednih postova bice slika onoga sto sada sredjujemo. Trenutno je u kuci pravo malo gradiliste, radimo punom parom, cak sam i ja ostavio drugi posao da bih se posvetio nasem novom kutku. Imamo majstore za plocice ali za postavljanje parketa, krecenje i mnoge prepravke i popravke Majstor Iva i ja bicemo glavni ;)

4. Julski veliki post :)

E pa zdravo svima! Ovde kod nas je sada veliki praznik, 4. Juli - Dan nezavisnosti. Svi su srecni, veseli, ponosni... a moram vam reci da se i mi bas tako osecamo. E sada, razlog tome nije sam praznik i njegovo znacenje vec nas licni uspeh u ovoj, do skora novoj nam zemlji. S ponosom objavljujemo...
KUPILI SMO KUCU!!!
Ne, ne onu malu cupavu sto laje vec pravu pravcatu kucu (sa mekim c ) - za stanovanje :)
E sada spustamo maske i objavljujemo pravi razlog zapostavljanja bloga. On je bio jedna od nasih zrtvi zarad veceg cilja. Sve je ovo bio deo jednog velikog plana za koji smo znali samo nas dvoje, to je u mislima krenulo odavno ali postalo je malo realnije pocetkom ove godine. Januara smo krenuli da se raspitujemo kako se ovde trguje nekretninama, koji su tipovi vlasnistva, rizici, prednosti, prevare...
Tada smo u startu poceli da udaramo u razne zidove i negativne odgovore tipa: "Ma kakva kuca, pa vi samo sto ste stigli! Niko vas za ozbiljno ne uzima."
E onda smo resili da se stvarno potrudimo, da krenemo da radimo (samim time i zaradjujemo) jos vise ali da nikome o tome ne pricamo. Tako je i bilo...

Radili smo jos vise, spavali jos manje, kontak sa familijom i prijateljima se skoro skroz izgubio a i kada smo se culi sa nekim pazili smo se da se ne izletimo nesto o nasem novom planu. Sve je trebalo pre da se zavrsi i probali smo da kucu kupimo pre martovskog odlaska za Srbiju ili bar odande ali neke stvari su krenule nizbrdo ali smo iz tog promasaja ustali iskusniji i jaci. Vise o tome cu u nekom od sledecih postova.

Sada malo o kuci - ono sto je veoma bitno je da smo kupili kucu i plac na kome se ona nalazi (mnogi ovde ne znaju da i ako kupe kucu nisu samim time vlasnici zemlje) tako da smo sada vlasnici jednog dela Amerike, mali korak za covecanstvo ali ogroman za nas :) Ceo plac je nesto preko 4 ara, na njemu je kucica na 2 sprata sa ukupnom korisnom povrsinom 110 m2, cetiri sobe, tri kupatila, parking za cetiri vozila, mala basta ispred, dvoriste iza i pored kuce.
Nalazi se u divnom delu severne Atlante - Roswell, naselje se sastoji od tzv "gradskih kuca" (townhouse, townhome) sto su u stvari grupe od po 4-6 spojenih kucica ali svaka se od sledece razlikuje, bas kao na ovoj slicici iznad. Nasa je pocetna (ili krajnja) tako da samim time ima dodatno dvoriste pored jedne strane kuce.

Zvanicni vlasnici smo postali 24. juna i cim smo izasli iz advokatske kancelarije poceli smo da sirimo glas po Srbiji :) Zaista NIKO nije ni pomisljao da ce to biti vest a onda su krenule iznenadne radosti (i dalje u neverici) sa logicnim pitanjima: Kako sada pa to!? Ma vi nas lazete! Samo se salite, jel da? A jel sad' u Americi 1. april ;)

Kucica je izgradjena 1984. i u finom je stanju ali resili smo da je kompletno renoviramo pre nego sto se uselimo. Useljenje smo planirali za oko 3 nedelje a do tada moramo da zavrsimo plocice u kuhinji i 3 kupatila, tepihe od zida do zida na spratu, parket u dnevnoj i hodniku... i jos ko zna koliko drugih "sitnica".
Ne mogu da opisemo nasu srecu i euforiju, ovo je ipak jedan dobar film, onaj pravi - americki ;)

Sutra pustamo neke slike, ovo je samo da otkrijemo najnovija desavanja koja oznacavaju novu etapu naseg zivota.


Aj' budite nam srecni i veseli i ako mozete oprostite tromesecnu pauzu :)