City of Atlanta - World of Coca-Cola

Mladi farmaceut i pronalazac dr John Stith Pemberton mesajuci obojeni sirup sa mirisom karamele i hladnu vodu sa sodom dobija jedinstveno gazirano pice i proglasava ga osvezavajucim lekom protiv glavobolje, a njegov knjigovodja Frenk Robinson graficki je uoblicio ime novog pica Coca-Cola. Maja 1886. godine u maloj apoteci u Atlanti prodata je prva casa ovog neobicnog napitka, a nekoliko nedelja kasnije pojavio se prvi natpis u novinama: Coca-Cola Delicious! Refreshing! Exilarating! Nakon Pembertonove smrti 1888. Asa Griggs Candler otkupio je tajnu formulu i sva prava na Coca-Colu za $2.300. Candler je dodao u obicnu vodu iskljucivo prirodne sastojke i nesto sto je bilo poznato kao "7X", najljubomornije cuvani recept na svetu. Kombinacija je dala napitak posebnog ukusa koji se razlikovao od svih dotad prodavanih. Za samo tri godine Candler je razvio lanac lokalnih punionica, sto je bio zacetak danasnje globalne distribucije ovog napitka. Sa ponosom je objavio da se Coca-Cola pije u svakoj drzavi i na svakom delu teritorije Sjedinjenih Americkih Drzava.
Jedan od razloga što je Atlanta dobila organizaciju Olimpijskih igara 1996. godine, na stogodisnjicu moderne istorije ovih igara, je istovremeno i stogodisnjica Coca-Cole.

Ove nedelje obisli smo World of Coca-Cola, muzej najcuvenijeg pica na svetu. Sve sto cu sada da kazem ne moze da opise to odusevljenje koje je trajalo bukvalno od trenutka od kad smo usli, pa nekih 2h koliko smo proveli u muzeju. Na samom pocetku saznali smo nesto vise o istoriji Coca-Cole, videli autenticne vrlo vredne predmete iz tog perioda ( npr.poster vredan $2.000.000) odgledali kratki animirani film Happyness Factory (vrlo smesno) a onda krenuli u razgledanje. Interesantno je bilo ispisivanje logoa Coca-Cola na touch screenu (i posto se ne vidi krajnji ishod na slici, mogu slobodno da kazem da je meni ispalo skoro pa identicno ;) Zatim smo gledali Coca-Cola reklame iz celog sveta, a ubedljivo najbolji deo je bio i na mene definitivno ostavio najjaci utisak, kada smo sa 4D naocarama (da 4D, ne 3D) gledali film sa specijalnim efektima ali toliko realno da sam ja sve vreme vristala i cak par puta skocila sa stolice. A sedista su se po potrebi pomerala, tresla cak i simulirala ubod ogromnog komarca u ledja, prskala je voda i jos svasta. Film se zvao "U potrazi za tajnom formulom" tj. tajnim sastojkom Coca-Cole gde flasica putuje svetom i vodi nas kroz razne avanture. Tesko je da se sve to opise, ali stvarno je bilo fenomenalno. Posle toga, degustacija svih Coca-Colinih proizvoda ali izdeljeno po tome sta se na kom kontinentu pije, recimo desetak razlicitih pica po svakom kontinentu. Bilo je dobrih ukusa STVARNO dobrih, a bilo je i onih bljak... uglavnom kad se sve to ispomesa ispadne bljak. I naravno obicna, klasicna i najbolja Coca-Cola koja se svuda i uvek pije. Na kraju odeljak sa suvenirima, kupili cetiri case (i onako nismo imali nijednu staklenu), frizbi, magnetice za frizider i jos neke sitnice.

Sve u svemu, proveli smo jos jedan divan a ima i novih slika u albumu Atlanta. Mozda ja malo i preterujem pa stalno govorim slikaj ovo... i ovo... daj ovamo aparat... gledaj, nemamo nijednu zajednicku sliku... verovatno je to zato sto jos uvek nemam osecaj da mi ustvari zivimo ovde.

Prvi namestaj

E pa da se pohvalim - kupili smo prvi komad namestaja u Americi :)))

Sada imamo trpezariju, nije novo ali je u OK stanju. Tepih, sto i stolice smo kupili preko oglasa za $50 a za jos $50 bi trebalo da nam stignu jos neke stvarcice, sto za laptop sa radnom stolicom, podne lampe i jos po nesto.

U spavacoj sobi nam je i dalje vazdusni krevet a u dnevnoj... samo vazduh ;) Najvise nas koci to sto nemamo kola ali idemo redom, jedno po jedno - polako ali sigurno.

King & Queen of Atlanta

Da, ove dve zgrade koje se vide izmedju nas zovu se King & Queen i nocu im predivno svetle krune, niste valjda pomislili da to sebi laskamo ;)
Kako god, mi se polako navikavamo na americki nacin zivota, svaki dan nesto novo saznajemo a koliko toga nas jos ceka. Naravno sve je pozitivno a i mi smo se tako u startu postavili. Ne zamerite sto se ne javljamo cesce, sto nas na Skype-u slabo ima, ali shvatite da imamo puno obaveza i da nam je svaki dan kratak. Igor radi uglavnom svaki dan pa i subotom, a ja za to vreme idem u kupovinu i zavrsavam razne druge stvari. U sredu je Igor uzeo slobodan dan i isli smo zajedno u downtown da sredjujemo SSN brojeve. Tada smo i napravili snimke koji su u albumu Atlanta. Nismo imali bas puno vremena pa smo prosli samo jednom ulicom, obisli par prodavnica i jeli u Burger King-u, a obilazak bitnih lokacija Atlante planiramo ove nedelje.

Petak nam je bio posebno interesantan jer se Igor vratio s posla sa svojom prvom platom. Dobio je svoj prvi cek i to samo za jedan radni dan jer sve ostalo se obracunava za sledecu isplatu. Da ste samo videli tu srecu, prvi $$ zaradjeni u Americi, nije to mala stvar. To je moralo da se zabelezi, mislim da jos nije skinuo ovaj osmeh sa lica. Jedva cekam da i ja pocnem kuci da donosim cekove :)

Od namestaja jos uvek nista nismo kupili ali aktivno trazimo i uskoro definitivno kupujemo ili neki nov i jeftiniji ili skuplji polovan. Bas smo danas isli da pogledamo jednu dnevnu sobu ali smo odustali i u povratku svratili u Target da se utesimo i kupili mikser za $6.99 i dva Champion duksa za po $4.99 i jos par sitnica :)))

Posle toga smo otisli na rucak (a bogami i veceru) u Chinese Buffett gde za par dolara moze da se jede i pije u neogranicenim kolicinama. Ubili smo se od svakakvih djakonija, prvi put jeli susi, piletinu u sosu od meda (koja i nije tako losa), razlicite morske plodove, salate, voce i slatkise. Igor mi je pricao da je dva puta vec sa kolegama isao u Buffett i bas sam bila ljubomorna i jedva cekala da i mene odvede.

Eto toliko za sada, puno pozdrava svima koji svracate u nas mali kutak, veoma se radujemo svakom vasem komentaru :)

Atlanta, glavni grad drzave Georgia

Cao svima, jedva smo zakacili (slucajno ;)) neki net pa da pustimo mali update. Nadamo se da ste nam svi dobri i veseli kao i mi ovde. Sve nam se svidja, svi su OK i polako ali sigurno se uklapamo. Ja cu sad na brzaka i skraceno o tome sta se desavalo u proteklih par dana.

Nakon noci provedene u Washington-u, tacnije bila je to Virginia, 8. aprila smo stigli u Atlantu oko 11h. Po nas je kolima dosao Vlada sa kojim smo se do sada znali samo "virtualno". Njemu smo zahvalni za sve dobre stvari koje su nam se desile i desavaju ovde u Atlanti. Odveo nas je na rucak pa u svoj stan da se sredimo malo i odmorimo a posto jos nisu bili spremni kljucevi naseg stana smestio nas je u apartman iz koga se par dana pre toga odselila njegova (a sada i nasa) prijateljica Jullie i tamo smo proveli noc i sledeci dan.

Poklonili su nam TV i CD/Radio, izveli na veceru... ne mogu da objasnim koliko sve to znaci. Sutradan, 9. aprila, obavili smo prvu americku kupovinui uzeli neke interesantne namirnice (puter od kikirikija mmm..., Chileanske sljive, nove Nestle cokoladice, Pringles...). Uverili smo se da hrana nije skupa a hleb, za koji se prica da je strasno skup, smo uzeli na akciji za $0.79 (regularna cena mu je $0.88 za klasicno tost pakovanje).

Istog dana sam popunio svoju prvu aplikaciju za posao u USA, da, Vlada i ja smo se bas zamislili oko nekih polja... ali nekako smo izgurali sve strane. Uzbudjenja je naravno bilo a jos vise par sati kasnije kada su mi javili da pocinjem da radim sutra u 8:00! YEEES!!! :)))

To vece smo se uselili u stan koji smo pre toga videli samo na slikama, zaista je onako lep :) Sledece jutro sam ja otisao prvi dan na posao a Iva je imala sastanak sa zenom koja nam je izdala stan i potpisala ugovor o zakupu. Kasnije nas je drugar Vlada odveo do jednog od mobilnih provajdera gde smo uzeli 2 najjeftinija telefona i odabrali plan (kod nas - paket) koji nam odgovara.

U subotu sam takodje radio jer ima puno posla u ovom periodu ali to mi odgovara jer sam placen na sat, jeste minimalac ali dolari su dolari ;)

Danas je katolicki uskrs i cestitamo ga svima koji ga slave. Vikend se ovde uglavnom koristi za rekreaciju, izlete i odmor pa smo se tako i mi opustili a Ivana je spremila svoj prvi americki rucak, piletinu sa nekim novim, cudnim i jako ukusnim zacinima. Ono sto nam ide ovde u prilog je to sto smo resili da ne trazimo hranu koja nam je skroz poznata vec stalno probamo nesto novo jer je ovde izbor kakav ceo Balkan zajedno nema.

I jos nesto - ljudi su ovde predivni, disciplinovani i strasno kulturni. Postuju se mnoga pravila i norme koje kod nas i ne postoje. Na ulici nam se javljaju ljudi koje ne poznajemo, pomazu uvek i u svakoj situaciji, svaku recenicu zapocinju ili zavrsavaju sa molim, izvinite, hvala. Kao sto je neko rekao - ovo nije drugi kontinent, Amerika je druga planeta.

USA Touchdown!

Evo nas na USA tlu, sve je u redu i puno vas sve pozdravljamo :)

Iz Beograda smo poleteli u 10:35 i posle nesto manje od 3 sata leta sleteli smo u London. Pauza do sledeceg leta za Washington DC je bila 3h 40min ali se iz nekih razloga to produzilo pa smo posle 5h cekanja u Londonu krenuli za Washington DC. Odmah smo bili svesni toga da usled startnog kasnjenja postoji velika sansa da u Washington-u ne stignemo na let za Atlantu jer smo morali pre toga da prodjemo imigrantsku redovnu proceduru.

Let London - DC je trajao skoro 8h, sve je bilo OK bez ikakvih turbulencija i problema. Odmah po sletanju otisli smo do imigrantskih saltera gde smo dali papire iz ambasade, otiske, potpisali se i tako postali gradjani Amerike :)

Kofere smo morali ovde da preuzmemo zbog kontrole i srecom sve je stiglo, bez ikakvih ostecenja. Sve obaveze po sletanju smo zavrsili u 22:00 po lokalnom vremenu a 5min nakon toga odleteo nam je avion za Atlantu.

Otisli smo do United Airlines saltera i imali srecu da smo nahvatali poslednjeg radnika koji je upravo zatvarao i njemu objasnili da smo zbog startnog kasnjenja njihovog aviona iz Londona zakasnili na let za Atlantu. Covek je bio strasno ljubazan i predusretljiv i dao nam je prvi sledeci let za Atlantu a posto je to tek u 8:45 onda smo dobili o njihovom trosku hotelski smestaj, veceru, prevoz do hotela i nazad do aerodroma i preuzeli su nam prtljag da ga ne nosimo sa sobom.

Oko 23:00 smo vec bili u hotelu i odusevili se luksuzom, gostoljubivoscu i uslugom :)))

Soba je PREDIVNA, sa TV-om i internetom na njemu + besplatni WiFi, aparat za kafu sa raznim kaficama i cajem, klima, 2 telefona, flasirane vode, casopisi... bade-mantili ;)

Soba nam je na 6. od 8 spratova predivnog hotela u velikom luksuznom kompleksu Lansdowne Resort. Za veceru smo narucili 2 razlicita jela pa ih podelili, Grilled Steak Quesadilla sa nekim silnim dodacima i Marinated Chicken Wings takodje sa nekim sosovima i zajebancijama, evo nasao sam na netu slike kako to izgleda.Porcije su EXTRA velike tako da nismo uspeli sve da pojedemo iako je bilo predivno a mi bas gladni, samo ova porcija sa krilcima je imala 12 komada!!!

Iva spava vec 2 sata a ja sam seo da napisem ovih par reci i postavim vam neke slik, novi album London - Washington DC je gore pa bacite pogled. Vec je proslo 4:00 a narucili smo budjenje za 6h a prevoz do aerodroma u 7h tako da odoh i ja na spavanje.

Sta ti je navika...

E sada se osecam kao na pustom ostrvu... u nedelju smo prodali kola, u ponedeljak sam odjavio broj i prodao mobilni, juce odjavio ADSL i prodali motor i evo sada idem sa ovom racunaljkom po dvoristu i hvatam neki otvoren WiFi da pogledam sta imam po netu jer dial-up mi je sada kao nesto sto nikada nisam koristio.

Vidim sta su navike i mogu biti bas zajebane, za cas se covek navikne na nesto bolje a takozvani downgrade je uzas. Ali sve u svemu, ovo je dobra priprema za ono sto nas ceka i sve to se strasno priblizilo, jedna cifra :)

Juce sam uradio i nesto sto sam mislio da nikada necu, prodao sam svoju Alan Ford kolekciju nekom kolekcionaru stripova. To mi je bio tezak udarac ali kada covek ispred sebe zacrta cilj neke zrtve moraju pasti. Svaki dinar nam je bitan i moji verni drugari Bob Rock, Alan, Grunf i ostali iz male cvecarnice u New York-u su dali svoj doprinos tome.

Prave zrtve nas tek cekaju... treba puno toga preziveti ali mnoge stvari u zivotu se rade da bi sutra bilo jos bolje.