A Journey Through the USA and Canada

Kada smo prosle nedelje dobili vize Mike nam kupio knjigu The 100 Most Beautiful Cities in North America.
Kaze nam on: E to vam je da se lakse odlucite gde da idete!
Ova knjiga je predivna a tek gradovi opisani u njoj!
Bato, mi i dalje ne znamo gde idemo ali sada bar znamo koje gradove OBAVEZNO moramo da obidjemo. A ako i dalje budes bio tako dobar i zavrsis fakultet vodicemo i tebe u par njih, obecavam ;)

Ja ne znam od ljudi koji su u States ko kakav odnos prema putovanjima ima ali Ivana i ja se slazemo po tom pitanju. Voleli bi da s vremena na vreme koristimo neke praznike ili vikende za obilazak Americkih metropola. Ja sam njima odusevljen i po meni su sve one strasno zanimljive i razlicite.
Ima tu jos necega sto jedva cekam da osetim, to je sloboda kretanja, iz drzave u drzavu bez ikakvih ogranicenja, tranzitnih fora i sl. Ja se ovde osecam kao u rezervatu, pa nama treba viza i za Bugarsku! Ovde se stalno nadamo necemu, te viznim olaksicama, te belom Sengenu, te ulasku u izbor za siri izbor sedmog kruga izbora za kandidata za Evropsku Uniju... e dosta mi je svega toga, i te EU koja nije nista drugo do blede ocigledne kopije USA. Slicnost u nazivu, oznacavanje clanica zvezdicama na zastavi, unificiranje valute... a da se kladimo sta ce biti Srbija na kraju - pa bice Evropska Kuba!
A dosta mi je vise i nase politike i skupstine i lokalnih vlasti i monopolista kojima niko nista ne moze. Mnogo toga mi je dosadilo, dosadila mi je i komsinica Danka mackarka koja nam baca racune i kaci smrdljive tepihe na ogradu. Da ja bolje stanem, da ne redjam dalje. Znam da ne idemo u zemlju Dembeliju i da nas tamo ceka puno novih i drugacijih problema, samo sam srecan sto znam koje probleme sigurno ostavljamo za nama.

Ne da sam skrenuo sa temeee... strasno!
Znaci Mike, knjiga je odlicna, hvala ti jos jednom :)

Poslednji radni dan u Srbiji :)

Upravo sam (ne)slavno zavrsio svoj poslednji posao u Srbiji. Na ovom radnom mestu sam bio ravno 2 godine i mogu reci da je bilo lepo dok je bilo lepo. Kao sto mi Land rece pre neki dan:
"Ako hoces da izgubis prijatelja pocni da radis sa njim."
Ako ovde nekada svrati moj drugar Sale, bivsi ortak sa kojim sam radio 5 godina, a sada se vidimo jednom u 5 godina slucajno na ulici, znace o cemu pricam.

Kada sam bio klinac na zidu iznad kreveta mi je visila jedna stara kineska izreka u obliku uramljenog natpisa koja u slobodnom prevodu kaze:
"Veliki um ne mari za sitne stvari."
Kakve sada veze imaju um i sitne stvari... i otkaz i posao... koji posao!?

3 metera somota na Niski nacin

Razne stvari se desavaju poslednjih dana, neke lepe, neke ruzne... to je zivot. Da bi se ove ruzne sto pre zaboravile i lakse prebrodile ja kao najbolji "lek" predlazem smeh. Kada vam se sve smrkne i mislite da su svi protiv vas... verujte mi - jesu! Hahaha :)

Nego spominjao sam da veseli cigani akusticari koji su svirali na nasoj svadbi imaju nadaleko najbolju verziju pesme "Tri metera somota" pa rekoh da to i dokazem.

USA Immigrant Visa Holders :)

Eheeej ljudiii!!!
Pa mi smo dobili USA imigrantske vize!!! :)))))))

22.01. smo imali zakazan intervju u USA ambasadi u Beogradu a otisli smo vece ranije da bi smanjili sanse Marfiju da umesa svoje prste pa da zakasnimo. Sva potrebna dokumenta smo danima pre toga pregledavali tako da su male bile sanse da smo nesto propustili. Strasnu tremu smo imali, toliko smo zeleli da uspemo i sama pomisao na odbijanje nas je bacala u ocaj. Da ne bih dva puta opisivao sam intervju prenecu taj deo sa foruma.

.................................................................................

-8:30 pozvali nas da udjemo u ambasadu, prvo svi mi za iseljenicke vize a posle nas turisticke, radne i ostale.

~9h prozvao nas je sluzbenik da predamo dokumenta. Vratio je moju potvrdu da sam sluzio vojsku rekavsi da ne treba, nisu nam bili potrebni stari pasosi (verujem zato sto nikada nismo bili u USA) a osim standardnih dokumenata predali smo potvrdu iz banke na kojoj je pisalo da je racun moje supruge i da sam ja ovlascen i odredjeni iznos eura i dolara i pozivni mail prijatelja (na Srpskom) ciju smo adresu stavili za slanje GC i SSN-a. Odmah nas je pitao ko je on i imamo li neke rodjake u Americi na sta smo mi odgovorili da nemamo bas nikoga osim par prijatelja tu i tamo. To je bilo sve nakon cega nam je rekao da mozemo da izadjemo iz ambasade ako imamo potrebe ali da se vratimo oko 10h.

~11h su nas prozvali da damo otiske, bez ikakve price i pitanja

~11:30 smo prozvani da platimo vize i ako smo do tada bili "smireni" tada je krenula panika iako to jos nismo pokazivali. Od 15 novcanica od $100 cetiri nisu prosle proveru, sreca pa smo poneli extra $500 bas za taj slucaj. Znajuci da se to desava nismo postavljali nikakva pitanja vec se svo vreme smiskali a onda nam je blagajnica rekla da ce nas konzul pozvati na intervju za minut ili 2.

E tada nam je nervoza kulminirala jer to nije bilo za minut-2 kako je rekla vec za pola sata! To cekanje nam je bilo najgore... i svakakve misli nam prolazile, da nije to zbog $400 koji su po njihovom aparatu lazni, da se mozda konzul ne dvoumi oko naseg slucaja... ma svakakve gluposti...

~12h pozvao nas je konzul, izuzetno kulturan i prijatan covek 35-40god. Pozdravio nas je i pitao hocemo li da razgovaramo na srpskom ili engleskom na sta smo mu mi odgovorili - kako god on zeli. E tada se on nasmejao i rekao da su se bas malopre smejali kada su citali nase DS-230 papire jer smo za jezike koje znamo napisali samo Engleski (nismo naveli maternji) pa su oni iz sale zakljucili da srpski ne pricamo Prvo sledece je bila zakletva da sve sto smo napisali i predali je istina i onda poceli razgovor. I on nas je pitao ko je taj sto nam je poslao pozivni mail i imamo li rodjake u USA. Dao je mojoj dragoj da prepravi DS-230 koji smo slali u KCC jer tada se ja kao siva eminencija nisam spominjao. Procaskali smo jos nesto ne obavezno i onda nam je dao da se potpisemo. E tada sam ja usi spojio osmehom i 2 dana ga nisam skidao! Rekao je da sutra dodjemo u 15h po vizirane pasose tj. da moze samo jedan od nas dvoje sto nam je i odgovaralo jer je moja draga imala neizostavne poslovne obaveze. To je bilo to - pozdravio nas je i pozeleo srecu, mi mu se zahvalili i jedva pogodili vrata od uzbudjenja! Ceo razgovor sa njim je bio na engleskom, svega par puta je nesto guknuo na nasem a odlicno ga zna.

.................................................................................

E sada prelazimo u sledecu fazu, gde i kada otici.
Viza nam vazi do 22. jula ali mi smo resili da odemo najkasnije do kraja juna jer postoji jedna caka. Mi nakon 5 kalendarskih godina provedenih u USA dobijamo pravo za naturalizaciju tj. dobijanje drzavljanstva. Da bi se jedna kalendarska godina racunala mi moramo u toj godini provesti minimum 6 meseci i 1 dan u USA i iz tog razloga smo resili da odemo najkajnije do kraja juna jer nam se u suprotnom 2009. godina ne bi racunala.

Sto se odlaska tice imamo 2 plana:

Plan A: probacemo da nadjemo neki posao odavde, uz pomoc prijatelja ili online, pa ce to odrediti u koji grad i drzavu idemo. Za pocetak necemo biti izbirljivi i prihvaticemo bilo koji posao jer nam je strasno bitno da sto pre krenu neki prihodi jer smo svesni da su troskovi zivota dosta veliki. U tom slucaju ce nadjeni posao odrediti datum odlaska a stan bi trazili preko neta u razumnoj udaljenosti od nadjenog posla.

Plan B: ako dodjemo do ovoga to ce znaciti da plan A nije uspeo. Po nasim zeljama, istrazivanjima i verovatnoci nalazenja posla biramo drzavu i grad i do kraja juna letimo. Nalazimo stan i krecemo licno u trazenje posla, polazemo oboje vozacki i obavljamo ostale potrebne stvari.

Naravno, bilo bi divno kada bi ovo prvo upalilo pa cu zamoliti sve vas koji ovo citate da nam pomognete, ako bilo kako mozete, u pronalazenju bilo kakvog posla u States :)

Uuuh... opet sam okasnio a sutra se radi...

Sveti Jovan Krstitelj

Danas, 20. januara, slavimo porodicnu slavu - Svetog Jovana. Ovim povodom prenosim deo teksta koji govori o Svetom Jovanu Krstitelju, koga interesuje neka procita a sve koji svracate u nas kutak puno pozdravljam. Zelim srecnu slavu svima koji je slave a ostalima ugodan, veseo i lepo proveden dan.

...................................

Sveti Jovan je rodjen nedaleko od Jerusalima. Njegov otac Zaharija je bio prvosvestenik a majku mu se zvala Jelisaveta.

Rodjenje Jovana, kao i njegov zivot i smrt su ispunjeni divnim cudima Bozijim. Dok je Zaharija sluzio u hramu javi mu se Andjeo Gospodnji i rece da ce njegova zena iako stara zatrudneti i roditi sina i da ce sinu biti ime Jovan, kroz koga ce se mnoga srca obratiti Gospodu. Zaharija je bio zbunjen te nije poverovao Arhangelovoj vesti zbog cega je ostao nem do rodjenja Jovanova.

Sveti Jovan je najveci od Proroka, on je dosao pre Hrista da narod pripremi za dolazak obecanog Spasitelja Hrista. Za Jovana je sam Gospod rekao da je najveci rodjen od zene.

Ovaj veliki propovednik i prorok provede svoju mladost u pustinji. O njemu je nekoliko vekova pre pisao prorok Isaija i nazvao ga Glasom Vapijucega u pustinji. Jovan je taj koji je dosao iz pustinje i poceo da poziva narod na pokajanje da priprema put Gospodu i da poravna staze njegove. Propovedajuci narodu potrebu pokajanja on ih je krstavao vodom u reci Jordanu. Mnogi su pomislili da je Jovan taj obecani spasitelj koji treba da dodje a Jovan se branio govoreci: "Za mnom ide Onaj koji je daleko od mene, Njemu ja nisam dostojan da odresim remena na obuci Njegovoj. Ja vas krstavam vodom , a On ce vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.

Bez straha Jovan kritikovase ne samo narod nego i staresine narodne zbog mnostva grehova njihovih. No ne samo da je kritikovao, on ih je pozivao da se pokaju i poucavao sta treba da cine da bi se spasili.

Njegova velika moralna cistota i ljubav prema istini i pravdi na kraju su ga odveli u smrt. Javno je kritikovao cara Iroda zbog toga sto je uzeo za zenu Irodijadu, koja je bila zena njegovog brata. Zbog toga ga je Irod stavio u tamnicu i uskoro pogubio odsekavsi mu glavu. Uspomenu na Jovanovu mucenicku smrt crkva proslavlja 11. septembra, Usekovanje Glave Sv. Jovana.

Evandjelist Matej opisujuci nacin Jovanovog zivota naziva ga ne samo prorokom nego i vise od proroka, naziva ga "Andjelom" u telu. Andjelom ga crkva u pesmama naziva, a ikonografi ga slikaju sa krilima. Kao takav on je bio jedini koji je mogao da pripremi put Gospodu i da ga krsti na reci Jordanu.

Ovaj ugodnik Boziji je veliki u celom hriscanskom svetu, a narocito kod nas pravoslavaca. Nasa crkva je u godini posvetila pet dana njemu i cudima vezanim za njega. Sabor Sv. Jovana koji proslavljamo 20. januara odmah posle Bogojavljenja je ustanovljen od ranih dana hriscanstva, jer je Jovanova licnost kao krstitelja tesno povezana sa javljanjem Gospoda u svetu, sa Bogojavljenjem.

...................................

Srecna Nova 2009.!!!

Svima koji ovde svracate zelimo srecnu, srecnu i srecnu Novu 2009. godinu! I jos malo srece vam zelimo a ostalo dolazi samo po sebi. Znate onu staru - svi putnici Titanika su imali i zdravlja i para i... svega, ali nisu imali srece, e bas zato mi vam jos jednom kazemo SRECNO!

Nismo nista postovali mesec dana, ima razloga - nema opravdanja :)

Zadnje 2 Nove Godine nismo isli nigde na docek, Niski trg, park na Bulevaru, kod jednih, kod drugih... sve u svemu dosadilo nam tako, sa setom smo se secali doceka 2006. u Istanbulu... Resili smo da ove godine ne ostanemo u Nisu, inostranstvo smo iskljucili jer skupljamo pare za USA vize i ostalo i onda je kao kec na 10 uskocio jedan od zapazenijih Veselinovica... Zeljkooooo :))) i organizovao 4 dana u Vrnjackoj Banji, pun pansion, svecani docek i sve sto ide uz to. Nasoj sreci nigde kraja, od 30.12. pa do 02.01. idemo na odmor JUHUUUUUUU!!!

Od nase "kolekcije" Fordova ostala nam je samo nasa stara Sierra koja nam zbog svojih godina a i skorasnjih pehova nije delovala bas poverljivo za bilo kakvu voznju van grada. Pao je dogovor da odemo busom, a 02. januara da kod nas dodju Zeljko, Bilja i Tina te da se vratimo kolima. Naravno, autobus samo sto nam nije pobegao jer smo tek 15min. pred polazak shvatili koliko je sati i onda taxijem jurili kroz grad kroz svu onu guzvu i spretne saobracajce na raskrsnicama sa pokvarenim semaforima, taksista je svirao, psovao i davao po gasu i na kraju doleteo na izlaznu rampu autobuske stanice da spreci bus da nam pobegne :)

Vozili smo se nekim ATP Kraljevo autobusom koji je relaciju od 125Km presao za zadivljujuca 3 sata, znaci krenuli u 16h a stigli u 19h.

I konacno stigosmo u Vrnjacku banju. Do hotela koji je bio malo dalje od centra banje otisli smo taxijem. Ljubazno su nas docekali, smestaj je bio sasvim pristojan, cisto, toplo i tako to. Nikog nismo znali kad smo stigli, uglavnom su bila veca drustva sa strane i par parova iz Nisa. I onda... spavanje, klopa, setanje... pa sve tako u krug, bas odmor kakav nam je trebao :)

Bili smo i do Mosta Ljubavi, na jedan katanac urezali nasa imena i zakacili ga za most a kljuceve po obicaju bacili u reku (ima slika u albumu).

Docek je bio u restoranu hotela i tada smo i upoznali mladi par iz Vojke (kod Stare Pazove), Mariju i Pedju. Bas su nam bili simpaticni i kada smo videli da smo za istim stolom bilo nam je drago, kasnije se pokazalo da se za nasim stolom i nesto lepo odigralo ;) Nekih 20-ak min pre ponoci Pedja je otisao u toalet i bas smo se zabrinuli da ce da propusti odbrojavanje kad se on 3 minuta pre ponoci pojavljuje sa korpom cveca i malim zamotuljkom u njemu. Hahaha... vidi njega sta je smislio... na brzaka sam zgrabio aparat, prebacio na clip i snimio divne trenutke u kojima je zaprosio svoju devojku koja je bas bila pogubljena ali naravno... pristala je! Aplauz odjekuje salom i zatim krece i novogodisnje odbrojavanje i tako to. Bilo nam je divno a njihova prosidba je dodatno ulepsala docek. I ovom prilikom im zelimo sve najlepse u zivotu jer smo snjima proveli kratko ali lepo vreme. Sutradan vece smo zajedno skoknuli i na neko picence.

Sve je brzo proslo i vec je bio 2. januar, dosli su Zeljko, Bilja i Tina pa smo svi zajedno otisli do jezera i izvora. Hranili neke patke, vrabce i golubove. Tinici je najinteresantniji bio Diznijev automat sa igrackama na zetone a radost je bila najveca kada je izvukla 2 princeze. Prosetali smo jos malo banjom i posle rucka krenuli za Nis.

.......

Posto smo jako lenji i ovaj post je ne dovrsen stajao sve do danas a vec je Bozic, koristimo priliku da svima pozelimo puno srece, radosti i veselja - Hristos se rodi!