Atlanta ZOO

Poslednje letnje dane ove godine provodimo u raznim obilascima za koje do sada nismo nalazili vremena. Predivan dan smo odabrali i za ZOO vrt u centru Atlante. Nas ZOO nije nesto ekstra veliki ali je divno uredjen, cist, veseo i steta je ne posetiti ga. Interesantno je da u celom vrtu rastu veliki bambusi sto ga dodatno izdvaja iz gradske guzve. Tematski je podeljen u par oblasti, zavisno od zivotinja i predela iz kojih poticu a zanimljiv je i zaseban deciji ZOO - tu je sadrzaj koji posebno zainteresuje decicu, vozic kojim idu u obilazak, zivotinje koje mogu maziti, mladunci divljih zivotinja, stene za penjanje i jos dosta toga.

Kao i svaki ZOO i ovaj karakterisu neki specificni stanovnici. Na prvom mestu paznju su nam privukle ove dve zaljubljene zirafe, muzjak k'o svaki drugi muzjak, koristi svaku priliku da flertuje sa posetiocima a onda mu dodje zenska i umesto da mu zavali samar nezno se spusti na njegovo rame. Divan primer kako je covek u svojoj evoluciji negde skrenuo s pravog puta ;)

Zaista su se potrudili da stanista zivotinja sto vise prilagode njihovoj postojbini tako da su sa zirafama na istom mestu nosorozi, zebre i neke gazele.

Jedan od starosedeoca je "Silverback Gorila", gorila sa srebrnim ledjima po imenu Ivan :) kako da se ne nasmejem ;) On je rodjen jos 1962. a u Atlantu je dosao 1994. iz Washington-a. Definitivno je glavni u delu sa gorilama a okruzen je sa jos nekoliko odraslih gorila i dva klinca od 4 godine koji se valjaju i igraju bas kao deca.
Pande su predivne, ima i velikih i malih a ovaj se uspavao bas pored stakla gde skakucu deca cekajuci da se probudi i baci im po neki pogled.
Tu su i Meerkat-i, ja stvarno ne znam dal' postoji ime za ovu zivotinju kod nas ili ga zovemo "merkat". Kod nas su postali popularni nakon crtanih filmova Lion King i Madagascar. Odrasli su uvek u pripravnosti dok se mladunci igraju naokolo, ozbiljni kao pravi cuvari... dok se ne uspavaju sedeci ovako.
Nesto sto nas je iznenadilo je natpis koji stoji na par mesta a na kome pise "Molimo DIRAJTE zivotinje!", naravno to se odnosi samo na one koje su pristupacne. Oni podsticu zblizavanje zivotinja i ljudi tako da i zivotinje i deca od malena znaju kako je uspostaviti kontakt sa drugom vrstom. Vrlo interesantno glediste koje podrzavam.
Zato je i dozvoljeno da se udje u veliki kavez s papagajima i nekim drugim pticicama, mogu se hraniti, uzimati u ruke, maziti. Cak i velikog pitona iznose da bi ga ljudi pomazili, naravno mi nista nismo propustili, cak ni timarenje nekih brdskih klempavih koza.
U centru vrta je veliki zatvoren deo pun najrazlicitijih gustera, zmija, kornjaca, egzoticnih zaba... Ima jos slika u albumu Botanicka basta i ZOO pa izvol'te prelistati :)
Naravno tu je i jos jedan od mojih starih drugara iz detinjstva - Ranger Smith, cuvar nacionalnog parka Yellowstone kome su Yogi Bear i Boo-Boo uvek zadavali puno glavobolja :) U ovoj Americi toliko poznatih lica srecem, cudo jedno...

Srecan nam rodjendan! :)

Danas je nas kutak napunio godinu dana!
10.10.2008. sam pokrenuo ovaj projekat bez neke vise ideje. Postao je jedan vid dodatne komunikacije sa nama dragim ljudima, poznanicima i slucajnim prolaznicima. 56 postova za godinu dana i nije za neku pohvalu ali ono sto me raduje je da su svi bili manje-vise veseli i uglavnom prokomentarisani.
Hvala vam na citanju i komentarima koji nama mnogo znace.
Ziveli!!!

Ivana i Igor

U2 - 360° Tour, Georgia Dome Atlanta, 10.06.2009.

One love

One life

When it's one need

In the night

One love

We get to share it

Leaves you baby if you

Don't care for it

...

Sinoc je bila noc za pamcenje, bili smo na U2 koncertu 360° Tour! Prvi nas U2 koncert, Georgia Dome - stadion Atlanta Falcons-a, preko 65.000 ljudi + nas dvoje :)))
Uvodnu rec od 45 minuta imali Muse a onda vise od 2 sata Bono i drugari.

Isli smo sa mojim kolegom Slovakom Milosem i njegovom zenom Ivanom. Na gornjoj slici smo poranili i opet je bila velika guzva ali stadion, koji je ovom prilikom bio pokriven, ima puno ulaza, liftova, prolaza i sve je fenomenalno organizovano tako da i ulaz i izlaz rade perfektno.
Bina u obliku svemirskog broda (tako Bono kaze) sa fantasticnim efektima, ozvucenjem, osvetljenjem i osvezenjem! Osim novih pesama bilo je i dosta onih nasih, starih uz koje smo odrasli ;)
Jedinstveni je osecaj cuti One, Bloody Sunday, I Still Haven’t Found What I’m Looking For, Beautiful Day, Vertigo... uzivo i najeziti se, to treba osetiti. U ovakvim prilikama nam je zao sto nemamo neki bolji foto-aparat ali i ovim nasim digitalcem uspemo po nesto da sliknemo a evo i par klipova koje smo njime snimili. O kvalitetu snimka necemo ali nije to poenta, zelimo da vam bar malo prenesemo ambijent i atmosferu.


U albumu Koncerti ima jos slika, posle Queen i Lil Jon.

Cvetic, cvetak, cvetko...

Imali smo divno letnje vreme ovog vikenda i resili smo da ga provedemo u setnjama i obilascima. U subotu (juce) smo bili u botanickoj basti tj. Atlanta Botanical Garden. Do kraja oktobra na istom mestu je i izlozba velikih bronzanih skulptura poznatog svetskog skulptora Henry Moore. Skulpture su rasporedjene po celoj botanickoj basti koja zauzima vise od 120.000m2. Posto se blizi i Halloween (noc vestica, 31. oktobar) sirom jednog dela baste postavljena su i amaterski napravljena strasila, ko god hoce moze da napravi strasilo i bice postavljeno tamo.
Ja sam bio malo skeptican, da provedem dan mirisuci cvece... bas i nemam neku jaku zelju za tim, medjutim, moram priznati da sam se stvarno odusevio! Osim otvorenih parkova sa najrazlicitijim biljkama napravljeni su i zatvoreni tematski prostori, centar orhideja, tropske biljke, pustinjske... Unutar tih tematskih sala odrzavaju se klimatski uslovi koji su potrebni za opstanak biljaka u njima.
Verujem da ce na ovakvom mestu puno zanimljivosti naci i oni koje biljke ni najmanje ne interesuju. Meni je najinteresantniji tropski deo, kao u sred prasume... sve veliko, jako, nekako mocno deluje. Cak ima i nekih cudnih pticica koje tu zive, ljudi im kako izgleda ni najmanje ne smetaju. U holu tropske sale nalaze se i terarijumi sa 10-ak vrsta tropskih zabica, sve izgledaju predivno, kao plasticne, ko bi rekao da su u stvari - otrovne.
Ivin favorit dolazi iz centra orhideja, to je (sad cu ja malo da se pravim pametan ;)) Peristeria Elata - The Dove Orchid, u slobodnom prevodu "Golubicina orhideja". Ako bolje zagledate unutar cveta videcete malu pticicu, a Iva i pticicu i orhideju drzi u ruci. Divna je i Japanska basta i kaktusi, razni lotosovi cvetovi, deo posvecen deci... ma sve je lepo.
Postavio sam novi album Botanicka basta pa ako vas ne mrzi bacite pogled a mi jos malo pa da hvatamo sovu, sutra je novi ponedeljak.

Av,av...pljus, pljus

U nekom od predhodnih postova pisali smo kako smo za ovu godinu zavrsili svoje karijere spasioca, medjutim bilo je u medjuvremenu jos nekih smena za mene sto mi je dobro doslo, bez obzira sto su bazeni bili dosta udaljeni. Ali prosle subote smo zvanicno zajedno odradili poslednji dan kao spasioci i zavrsili sezonu na vrlo neobican nacin. Radili smo u Piedmont Parku, na jednom od lepsih bazena u Atlanti i sve je bilo skroz uobicajeno i normalno, osim sto su se u bazenu gde se uglavnom kupaju ljudi, ovog puta... brckali psi;) Dugo najavljivan dogadjaj, jednom odlozen zbog loseg vremena, i nas dvoje posebno odabrani spasioci za tu priliku ;) (nije da nismo bili pocastvovani) ;)
Zurka je trajala od 11 do 14h, bilo je preko 100 pasa ukupno, svakakvih mogucih i svi su skakali i jurcali u vodu kao da se svaki dan kupaju u bazenu. Bilo je smesnih situacija, od velikih trapavih psa do onih najmanjih sa prslucima na naduvavanje i sl. i smesnih pitanja tipa jeste vi istrenirani da spasavate pse itd. A kad mi je prisla zena i zamolila da dobro obratim paznju jer njena kuca ne zna da pliva, jedva sam joj objasnila da ja nisam tu da gledam i pazim pse, vec prvenstveno decu koja ulaze u bazen a ne bi smela i.. naravno da njena kuca kao i sve ostale zna da pliva iako nikad do tad nije plivala.Kad su se svi razisli u bazenu je bilo jedno milion teniskih loptica, o dlakama i zemlji da ne govorim, ali to i onako nije bitno jer bazen vise nije bio u upotrebi. Bitno je da su kuce tog dana srecne otisle kuci, srecne ali umorne, evo sta znaci - "umoran kao pas"
Sve u svemu bilo je zabavno, nesto sto se ne vidja svaki dan i verujem da ce ovo iskustvo puno da nam znaci posebno u daljem trazenju posla kao bitna stavka u rezimeu, zar ne?! ;)))

Hip-Hop party u Atlanti

Sinoc smo se luuudo proveli! Hip-Hop radio iz Atlante 95.5 The Beat pravio veliku zurku povodom 10. rodjendana u lokalnom klubu Wild Bill's (iliti "Kod divljeg Bila"), uspeli smo da nabavimo 4 karte i pozvali Slobu i Jelu da nam se pridruze. Naravno, ogromna guzva, nekoliko stotina ljudi u redu ispred ulaza, ocekivali smo vecinom crnce ali bas naprotiv - bilo crnih, belih, zutih i svih ostalih.

Ambijent odlican za velike zurke i manje koncerte, ozvucenje i klima super, svi lepo raspolozeni i najrazlicitije odeveni - kao i svuda naokolo, od opustenog urbanog stila preko promasenih kreacija do visoke elegancije. Sve u svemu predivan osecaj, nalazimo se usred necega sto smo do sada samo na MTV-ju gledali. DJ miksevi, igracke grupe (e to treba videti uzivo!), par lokalnih hip-hop bendova a nakon toga zvezde veceri, cuveni reperi totalno razlicitog stila - Lil Jon i Akon!

Evo nas u masi a iza Lil Jon repuje na bini! Nosio je dres Hawks-a sa brojem 1, NBA tima iz Atlante, on je rodjen ovde pa takav dres nosi i u nekim spotovima. Na kraju je taj dres zavsio u publici ali ne verujem da je ostao u jednom komadu.
A takvu vrelu atmosferu valja ohladiti 'ladnim pivom, ja trazio okolo konobara ali sam na kraju morao da kupim pivo kod jedne od ove 4 Wild Bill's devojke. Ne mogu da se setim tacno kod koje... ja sam gledao samo u... PIVO!
Imala je jednu koficu punu dolara na kojoj je pisalo "Pomozite mi da otplatim svoje BOOBS", Sloba i ja nismo razumeli za sta joj trebale pare al' resismo da pomognemo pa ubacismo po dolar od kusura :)

Mirise na jesen

Dolazi jesen, prosle nedelje je bio zadnji radni dan naseg bazena u ovoj sezoni. Rezimirali smo protekli period sa poslovnog aspekta i veoma smo zadovoljni rezultatima.

Startovali smo sa najnizim platama/satnicama u firmi jer smo bez iskustva u ovoj oblasti. Posao u Americi je strasno bitna stvar tako da smo odlucili da od ovog najobicnijeg sezonskog poslica napravimo nasu odskocnu dasku, zacrtali smo neke ciljeve i resili da im pokazemo sta je "zivotno iskustvo" ;)

Posao spasioca je izuzetno lak ali nikako neozbiljan. Bas smo se tako i ponasali, uvek sa osmehom, puni entuzijazma, zavrsamo sve obaveze tacno, precizno i bar 10% vise od ocekivanog. Nije da nismo ocekivali ;) ali ubrzo su krenule pohvale, menadzer i odbor koji upravlja bazenom su obavestili firmu da su izuzetno zadovoljni nasim radom i da im je drago da smo ove sezone u njihovom timu.

Sve pohvale divno zvuce ali je jos lepse bilo kada smo nakon toga oboje dobili kao nagradu povecanje plate! Paralelno s tim ja sam dobio i unapredjenje u Headguard-a tj. glavnog spasioca na nasem bazenu sto je donelo dodatno povecanje. E sada, to je bila nagrada za dotadasnji rad i trud ali i tako dobra motivacija da nastavimo jos bolje.

Ubrzo nakon toga desilo se ono sto se svaki spasioc nada da se nece desiti nikada - bio sam na poziciji u najdubljem delu bazena gde je daska za skakanje. Kiki, 9-ogodisnja devojcica koja je na slici sa Ivanom u onom tekstu o bazenu, htela je da pokaze drugarima kako je naucila da skace sa daske salto u nazad. Odskocila je i napravila kompletan salto ali kada je trebala da doskoci u vodu udarila je licem u dasku i pala u bazen. Srecom, ostao sam pribran i momentalno skocio sa visokog mesta za spasioce, zaronio za njom i video je kako tone do dna u nesvesnom polozaju. Zgrabio sam je i brzo izronio s njom na povrsinu gde je cekao uplaseni otac a i svi ostali koji su se tu zatekli. Odmah je dosla sebi ali nije znala sta se desilo, nos joj je bio vec natecen a iz usne joj je tekla krv. Par trenutaka nakon toga pocela je da se trese ali to je bilo od straha. Otac je odveo do bolnice na pregled i srecom prosla je samo sa povredama nosa, usne i brade, bez preloma i kontuzija.
E tada sam doziveo ono iz Americkih filmova - kada sam izasao iz vode usledilo je skandiranje i veliki aplauz, klinci su me zvali "Action Man", prilazili ljudi da mi cestitaju na brzini i snalazljivosti, tapsali po ramenu... i tako to :) Od tog dana mi se redovno javljali ljudi koje nisam znao ranije. Sledeceg dana su mi cak neke majke i medalju dale :) Ahhh... kako je lepo biti slavan... pomislio sam da bi trebali da se preselimo u Hollywood ali ipak ostajemo jos neko vreme ovde ;)
Sledeca lepa stvar koja nam se desila nas je zaista iznenadila, Iva i ja smo proglaseni za najbolje spasioce meseca jula u konkurenciji vise od 300 spasioca. Dobili smo neke prigodne nagradice ali sam osecaj je jaci od svega toga. Sve nam je vise bilo zao sto se leto zavrsava, upoznali smo toliko puno ljudi, dobrih, pozitivnih, predusretljivih. Puno njih nas je zamolilo da i sledece leto provedemo s njima. Dobili smo pozive od dosta njih da ostanemo u kontaktu, nekima smo morali da obecamo da cemo stvratiti neki put na veceru, dobili smo strasno pozitivne preporuke za rezimee i sto je najbitnije - prijatelje.

Naravno, zbog svega gore navedenog dobili smo i neprijatelje, one koje boli tudji uspeh. Mislim da nisu vredni pomena ali ne mogu da kazem da mi je zao sto su pocasceni otkazima.

Od ponedeljka je Iva zvanicno bez posla ali je isti dan otisla na prvi intervju, nije bilo po oglasu za potrebne radnike vec po preporuci pa ne znamo sta ce i kako biti. Njen trud se isplatio jer su je i nakon kraja sezone pozvali da radi danas, a radice i subotu i nedelju na bazenima koji jos imaju neke aktivnosti.
Ja sam paralelno sa poslom spasioca radio i kao pomocnik supervizora, najnizi posao u firmi ali nam je donosio dodatne prihode. Ubrzo sam postao pomocnik tehnicara pa sam umesto ciscenja krenuo da servisiram pumpe, filtere i sl. Pre oko mesec dana pozvali su me iz firme na sastanak i ponudili mi posao supervizora, ali posto sam bio zauzet bazenima samo 2 dana nedeljno. Pristao sam na to i dobio jos jedno povecanje plate :) a pre par dana su mi ponudili stalno zaposljenje i to sam naravno prihvatio. Dobio sam "kamionce", Polo majice :) i svoje pomocnike.
E sada, da se razumemo, taj posao je daleko od ostvarenja nasih snova i plata nije nesto ali nam daje jednu sigurnost da mozemo da pokrijemo sve mesecne troskove a to nam je i te kako bitno. To je i razlog manje aktivnosti na blogu ali imacu valjda opravdanje ako kazem da skoro 2 meseca nisam imao slobodan dan ;)

Izvini tata, ja opet na dugacko...