Stize Mart

E ovo je bio najposniji mesec sto se blogovanja tice, preko 20 dana ni reci od nas, priznajemo - krivi smo!
Imali smo nekih obaveza, guste rasporede i zavrsavanje raznih stvari (sad' ja kao trazim opravdanje...). Ja sam bio na dva treninga vezana za posao od kojih mi je jedan uzeo skoro celu nedelju i na kraju sam polagao za jos jedan jos bitniji sertifikat od onog proslog ali i dalje cekam rezultate testa jer je to na nekom visem nacionalnom nivou tako da cu o tome kad, dace Bog, stigne sertifikat ;)
Sve je OK, zivimo, radimo, napredujemo i spremamo se za odmor sa nasim najdrazima :) To se tako priblizilo da imamo jos manje od 10 dana do polaska tako da smo bas euforicni i srecni a znamo da ce to vreme provedeno u Srbiji da nam proleti ali onda ide ona druga faza - ocekujemo nase ovde da nam redom uzvracaju posetu ;)
Imamo jos par bitnih stvari da zavrsimo ove nedelje, registrujemo jedna kola, namirimo neke troskove unapred, pozdravimo se s kolegama i onda skakanje po koferima da se zatvore pa na put. Od naseg plana da putujemo samo sa rucnim prtljagom ili eventualno jednim koferom naravno nema nicega, plasim se da ce biti vise stvari nego kad smo dosli. Pomislice na carini da snabdevamo neku prodavnicu igracaka, garant.
A od kad smo kupili karte, decembra, ja nisam ni skoknuo do Lufthanse, pre par dana nam to palo na pamet i odusevili smo se kad smo videli da su nam sedista za prekookeanski let razdvojena!!! U stvari, jesu to dva sedista za redom ali sa razlicitih strana prolaza, srecom bila jos samo 2 spojena pa smo odmah zamenili, ala bi to bilo iznenadjenje nakon ukrcavanja.
Jos se nadam da ce nas vreme posluziti u Srbiji mada ni to nije nikakav uslov, kako bude bilo - bice nam predivno :)
Ovo je bilo samo kratko javljanje da je sve u redu pa do sledeceg kucanja, obecavam za par dana ;)

Vesnici proleca

Nekome su to visibabe, nekome miris komsijske kuhinje koji dolazi kroz otvoren prozor a nekome prepoznatljivi zvuk mocnih dvotockasa. Jedan od dogadjaja koji uvek kod mene izazove prijatnu jezu je susret sa grupom motorista, ali onih pravih na Harley Davidson, Indian i slicnim motorima. Nekome su odvratni, gadni ili opasni ali ta kombinacija starog gvozdja, crne koze, jeans-a i brundanja masine je meni nesto jako interesantno. Sezona motora je od kraja zime pa do pocetka iste mada je ovde na jugu to drugacije, zima nije ona prava i duga tako da se cele godine vidjaju motori. Ipak lepo je videti otvaranje sezone u stilu koji se poslednjih par godina moze videti i u Nisu. Grupa motorista krstari gradom i na tom putu im se prikljucuju svi ostali (koji uspeju da upale motor posle zimskog sna :)). Voze lagano i ponosno sto celom dogadjaju daje posebnu notu, pozdravljaju ih ljudi u prolazu a i oni otpozdravljaju sa motora. E bas to mi se pre par dana desilo i ovde, u Americi! Vozim ja svoje kamionce nekim delom Atlante i u trenutku zacujem dobro poznato brundanje koje se polako priblizava i postaje sve jace i jace! Pogledam u retrovizor a iza mene se automobili pomeraju u levu i desnu stranu ostavljajuci jednu traku slobodnu za grupu lokalnih motorista! WOOOW!!! Pomerim se i ja u desnu traku i usporim a oni poredjani u cik-cak formaciju krenu da prolaze pored mene, masu i pozdravljaju :) Jaooo... gde mi je mobilni... brzo slikaaaj... samo sto mi nije kroz prozor ispao. Straaasno dugacka kolona motora a na zacelju dva kamiona oblepljena Harley Davidson nalepnicama drze traku zatvorenu za svaki slucaj. Eh... moje zelje moji snovi ... oduvek sam zeleo da posedujem jednu lepu "Harlejku". To mi je sada mnogo realnije i moguce ostvariti ali dosla su neka druga vremena, godine i obaveze. Ali... nikada se ne zna, mozda nekada... kada kupimo lepu kucicu sa viskom mesta u ogromnoj garazi natrci i neki Harley, ako ne za mene a ono za mog batu Miketa kad dodje da ima sta da vozi ;)
...
I mislim da na ovu temu dobro dolazi onaj stari video klip koji objasnjava neke stvari, bar sto se motora tice :)

Bliski susret trece vrste

Policija je neizostavni element svakog drustva, negde se vole, negde mrze, strah, smeh, postovanje, zahvalnost, krofne... samo su neke od reci koje se na neki nacin vezuju za tzv. "cuvare reda". Za razliku od Srbije oni su ovde u sasvim drugacijoj dimenziji iako im je funkcija ista. Na prvom mestu je profesionalnost i odnos prema ljudima i situaciji. Americki policajci su jedni od najbolje opremljenih i obucenih na svetu ali jako je bitan nacin komunikacije sa obicnim gradjanima u cemu takodje prednjace. Od kako smo ovde par puta smo komunicirali s njima, kada je nama trebala usluga ili informacija i zaista ih mozemo samo pohvaliti. Znaju i oni za salu i smeh ali nikada nisu ispali iz kulturnog sablona. E tako je kada ti trebaju a kako je u kontra situaciji?

Ovde, verujem da je tako u celoj Americi ali pricam samo za Atlantu, se zna za jedno pravilo - policijski auto ne zelis da vidis u retrovizoru, narocito ne sa upaljenim rotacionim svetlima. Vrlo cesto ti se cini da policije i nema toliko na putevima ali kada zatreba (ili ne treba) pojave se niotkuda. U 99% slucajeva zaustavice te samo ako si kriv, u tom slucaju policijski auto se stvori iza tebe, upali rotaciju i moras ODMAH da se zaustavis sa desne strane, ako nema parkinga ili zaustavne trake stajes gde se zateknes. Policajac staje iza tebe, ostavlja upaljena svetla i prilazi tvojim vratima sa rukom blizu pistolja, ti otvaras prozor i dalje postupas po uputstvima. Ni malo prijatne situacije i zaista te prodje jeza kada ih u voznji vidis iza sebe.
Sto se njihovih automobila tice voze se samo dobre masine, posebno uradjene za policijske svrhe, evo je jedna Chevrolet Impala koju sam slikao u voznji kada je nakon "skeniranja" moje tablice prosla pored mene.Na zadnjem delu auta vide se skeneri koji prepoznaju i skeniraju tablice van vidokruga policajca, automatski ih proveravaju u sistemu i alarmiraju ukoliko je vozac trazen od strane policije ili je auto ukraden. Inace, svi automobili su specijalno uradjeni za njihove potrebe i razlikuju se od grada do grada, cak i razliciti delovi grada imaju drugacije vozne parkove. I boje variraju, beli, plavi ili crni. U nasem delu Atlante - Sandy Springs policijski auto je robusni Dodge Chargersa posebnim ojacanjem na prednjem delu za udaranje automobila koje jure. Ako se vozac ne zaustavi na znak koji mu policijski auto iza njega da ili krene da bezi sa svih strana se pojavljuju ostali policijski automobili, motori i helikopteri i krece potera kao na filmu. Bas iz tog razloga svi se sklanjaju ili zaustavljaju pokraj puta kada policajci jure sa sirenama i rotacijama.

Zacudjujuce je koliko ima zena u policijskim uniformama, nista manje nisu opremljene i obucene od svojih kolega. E sada... neke jesu manje obucene...ne znam kako je u ostalim gradovima ali nase policajke u Atlanti izgledaju ovako :) Kao sto naslov kaze ja sam imao dva susreta s njima i oba puta su bile policajke. Prvi put sam aktivirao alarm na jednom od bazena koji sam posecivao i u roku od par minuta pojavila se policajka i drzala ruku na pistolju dok sam iz kamiona izvlacio dokumenta. Sve pogledala, proverila me u sistemu, pozdravila i otisla. E ovaj drugi put bas i nije bio tako bezbolan... zaustavila me je zbog prekoracenja brzine. U stvari, nisam ja prekoracio brzinu za tu ulicu vec sam upao u skolsku zonu a nisam primetio da su se upalila svetla koja upozoravaju da je brzina 20 milja manja jer deca ili dolaze ili odlaze sa nastave. Oni strasno brinu o deci i radnicima na putu tako da su kazne za prekoracenje brzine u skolskoj zoni ili zoni radova na putu dosta vece pa za neko vreme treba da skoknem do suda i oprostim se od par stotina $$$. Nema veze, kriv sam i priznacu i sto jesam i sto nisam ;) Kazu da ako porices ili pokusavas da ih slazes prodjes mnogo gore. E zaboravio sam nesto - ako pokusas da "pocastis" policajca koji te je zaustavio iz bilo kog razloga sa par dolara da ti ne bi napisao kaznu, ono kao kod nas "Evo da popijete ti i kolega po jednu!" od njih u znak zahvalnosti dobijes par lisica i jos ti ih oni ljubazno stave iza ledja ;)

Aj' pa budite nam sigurni i bezbedni... i ne morate bas svaku skolu da placate skupo kao ja :)

Sveti Jovan Krstitelj

Evo nama Sv. Jovana i ove godine! Hvala Bogu svi smo zivi, zdravi i veseli, malo rastrkani po belome svetu ali to moze biti samo pohvalno - delujemo po svim frontovima :)
Puno pozdravljamo sve nase koji su krenuli sa slavljem jos od jucerasnjeg Bogojavljanja. Ocekujemo slike i anegdote sa ovogodisnje slave kojoj po prvi put ne prisustvujemo licno ali smo duhom i mislima uvek uz vas.
Svima koji slave Sv. Jovana Krstitelja zelimo srecnu, bezbriznu i spokojnu slavu, uzivajte sa svojim najmilijima, za stolom i slavskom trpezom ili u glavi i mislima. I ne preterujte s picem, sirom sveta su poostrene saobracajne kazne pa i u Srbiji ;)
ZIVELI!

Zimski sportovi

Letos smo malo vremena provodili kuci, uglavnom da prespavamo a svaki slobodan trenutak van posla koristili smo za neke izlete i obilaske. Kako je krenula zima i hladnije vreme izletnicke opcije su nam ogranicene.
Nista lepse od hladnoce, snega i leda... a ti unutra na 25 stepeni Celzijusa u kratkim rukavima. Coca-cola uvek pri ruci, slatkisi i slane grickalice svuda oko tebe... opcije za zanimaciju su onda neogranicene ;) Koliko puno volimo zimu jos vise uzivamo u zimskim sportovima a opisani uslovi su milina za to. Osim tradicionalnih kartaskih igara i Yamba mi smo se upustili u jos neke discipline. Izdvojicemo par omiljenih nam:

- Mancala -igra je inace veoma prosta ali strasno zarazna, igraju je dva igraca i, ukratko, cilj je propisanim potezima zarobiti vise kamencica od protivnika. Mancala vuce korene iz Etiopije izmedju VI i VII veka a kasnije se razne slicne verzije nalaze i u ostalim kulturama. Secam se da sam na nekom mobilnom imao jednu verziju ove igre. Moze se naci u razlicitim setovima igara i od raznih materijala a mi smo se odlucili za drvenu tablu sa staklenim kamencicima.

- Hollywood Domino - stare dobre domine ali u jednom sasvim novom i dosta izmenjenom izdanju. Igra koja sa velikim marketingom u zadnje 2 godine osvojila puno simpatija a krenula je naravno iz Hollywood-a. Mesecima su u Hollywood-u odrzavani turniri u ovoj novoj verziji domina, igrali su mnogi poznati, od kokoske Paris Hilton do ludog Ashton Kutcher-a. Zbog dosta pravila preporucena je starijima od 12 godina a mogu je igrati 2-8 igraca.

I naravno tu je i stara zanimacija za sve uzraste Puzzle. Secam se da mi tata jednom rekao kad sam bio mali: "ZAPAMTI, NIJE PUZLA NEGO PAZL!" :) Prva koju smo ovde sklopili je fantasticna Harley Davidson retro slika iz 550 delova. Sama slika, boje i kvalitet izrade su nas toliko okupirali da smo je sastavili u jednom dahu, jeste trajalo do duboko u noc ali je vredelo.
E vec sledeca koju smo krenuli da sklapamo je veliki izazov, naslovna strana New York Times-a, 16. april 1912. - vest o katastrofi Titanika. Dosta velika slika iz 1000 delova, jako komplikovana za sklapanje. E to vec sklapamo nedeljama :) Premestamo je stalno iz sobe u sobu i samo se plasimo da ne izgubimo neki deo. Trajace ovo jos dugo, nismo ni pola zavrsili, ali u tome i jeste draz :) Kada zavrsimo Titanic mislim da cemo ih uramiti jer su motivi jako lepi a i ako ih rasturimo vise ih nikada necemo sastaviti.

Eto, svako godisnje doba ima svoje cari, nema mesta dosadi - nikada :)

Evo snega... vidi njega! (ili kako vec ide ;))

Kao mali sam OBOZAVAO zimu i sneg toliko da sam mislim zeleo da zivim u iglou. Secam se da smo Ivana, Nidza i ja kao klinci upeli da napravimo jedan iglo zavidne velicine u njihovom dvoristu. Nikada nisam razumeo kada neko bira zimsku obucu sa djonom od "kuvane gume" ili kako god da se ne bi klizala, pa kako neko moze da ne voli klizanje!? Mogao sam da budem u snegu dan i noc (samo da su mi dozvolili:)) i znam da sam uvek bio skroz mokar cak su mi se nekada gace ledile ali sam to zaista obozavao! Kroz sneg smo u skolu dolazili mokri i iz skole se vracali mokri i celim putem bi se grudvali i lizali one zaledjene visuljke koje smo skidali sa svega i svacega - krovova, grana, automobila...
E sve to je bilo pre hm... 20-ak godina. Negde u tom dugackom periodu evolucije doslo je do drasticne promene i totalnog preokreta. Ja sam se sa snegom i zimom opasno posvadjao i vise ne volim da ih vidim ni na razglednici! To je bio jedan od razloga sto smo za dolazak u Ameriku odabrali juzniju drzavu. Ali, kao sto mi je tata preksinoc rekao: "e bas si maler kad je ladnoca u pitanju!" tako se i desilo. Do sada smo ovde gurali bez snega i velike hladnoce a onda je preksinoc pao prvi sneg, tek koliko da zabeli, pa je preko noci udario takav minus kakav kazu ne pamte ovde u poslednjih 20 godina. Sve se zaledilo i onda je doslo do pravog kolapsa. Bukvalno su sve povrsine bile prekrivene ledom, putevi, parkinzi, dvorista. Doslo je do velikog broja lancanih sudara i drugih nezgoda. Sve vitalne saobracajnice su bile u blokadi i to je trajalo bar 5-6 sati. Mnoge skole, firme i ustanove su ostale zatvorene juce ili su bas kasnile sa otvaranjem jer su ljudi bili ili odseceni ili blokirani na nekim deonicama. Samo u nasem delu Roswell ulice prosao sam pored par blokiranih proklizalih vozila i 2 unistena semafora.Ovo je jedan od njih, bas kod moje firme. Evo jadni Meksikanci probaju da sakupe sve delove... jel' bese ide crveno-zeleno-zuto... ne, ne, ide zuto-crveno-zeleno... ma neee...
Policijska kola proklizala s puta i zabila se u banku, lancani sudar 27 vozila na obliznjem auto-putu, zena preletela put i zabila se u drvo... kao na filmu, katastrofa za par sati.
E sada, kad se tako nesto desavalo u Srbiji, kao nagle promene temperature, vremena i slicno, znam da se uvek nasao neko sa vecitom teorijom zavere koji je provalio sve i objasnio drugima - "Ma to ovi Amerikanci vrse svakakve vremenske eksperimente nad nasim prostorima!" Izgleda da su Rusi nadvladali istom tehnologijom jer vidim da nas opasno potresli ovde, bar na par sati ;)

Aj' budite mi topli i zdravi!

Srecna Nova 2010. !!!

Nasim porodicama, familiji, prijateljima i svim posetiocima ovoga web kutka zelimo srecnu Novu 2010. Godinu! Budite nam zdravi, srecni, veseli i uspesni! Ne odustajte od neostvarenih zelja, neispunjenih planova i novih ideja, gurajte uporno dalje, ucinite ovaj svet lepsi sebi i drugima. Volite se, pazite i uzivajte punim plucima - SRECNO!!!
Ivana i Igor