Pre par dana smo shvatili (po ne znam koji put) kako vreme brzo prolazi, dogadjaji se redjaju jedan za drugim, mnoge stvari se ne mogu kontrolisati ni predvideti. Upada se u masinu koja te vodi nekim svojim tokom i tesko je u svemu tome naci vremena za sve sto bi zeleli. Postoji puno dragih ljudi koje odavno nismo videli a valjda se i neko nas uzeleo :( ... pa mi resili da skoknemo malo do naseg starog Nisa. Ja se ni Nisa ni Srbije nisam ni najmanje uzeleo ali jedva cekam da vidim sve one koje volim.Ovoga puta smo resili da letimo s jednim presedanjem da bi sto manje vremena izgubili tako da smo se odlucili za Lufthansu, sva cetiri leta. Krecemo 10. marta iz Atlante za Frankfurt pa odatle za Beograd a vracamo se istim putem 22. marta, na moj rodjendan. To ce mi biti jedinstveni a i najduzi rodjendan do sada, idemo nasuprot vremenskim zonama i dan ce nam trajati 30 sati. Tortu ne pravimo, goste ne primamo... a mozda ce biti necega u avionu. Mozda mi pilot kao slavljeniku dozvoli da okrenem neki krug! Ko zna... a udaricemo sigurno i po neki mali viskic, onaj avionski :)
Sto se slobodnih dana tice u mojoj prvoj firmi sam dobio odmor koji tada koristim a siguran sam da ce nam i svi ostali poslodavci izaci u susret.
I tako... znam da izgleda daleko ali proletece i to... i eto nas u Nisu kao cirkus, da dignemo prasinu na 10-ak dana.
